Лицеум Књажества сербског

Печат Лицеја



Основан 1838. године у Крагујевцу, Лицеј представља врхунац у настојањима кнеза Милоша Обреновића да Србија добије школу на којој би се стицала највиша знања и спремали државни чиновници и судије. Оснивање ове просветне установе има вишеструки подстицај за бржи и свестранији развој друштва у целини. Сталним напредовањем и јачањем Лицеј ће 1863. године прерасти у Велику школу, из које ће 1905. године израсти Београдски универзитет. Оснивање Лицеја има велику и посебну улогу у целокупном просветном развоју Србије, јер се његовим оснивањем у време када је процес изградње српске државе започео, ударио камен темељац препороду српског народа. Првобитна замисао била је да Лицеј као виша школа треба да припреми образовање стручњака за разне гране државне управе, да шири просвету и да ради на подизању научних и књижевних посленика. Услови рада Гимназије у Крагујевцу били су тешки. Без засебне зграде и стручног кадра, без намештаја и основних учила за осам година постојања није могла испунити основни задатак који је пред њу постављен: да спреми Србији способне младиће за државну службу. Мада није у целости сачувана архивска грађа о Лицеју, ипак је сачуван акт о покретању иницијативе за оснивање ове прве школе у Србији. У том документу од 19. јуна 1838. године кнез Милош Обреновић дао је упутство "попечитељу просвештенија и верховном надзоратељу карантина, генералмајору, кавалеру" Стефану Стефановићу-Тенки да ће у Крагујевцу основати Лицеј, и да се он постара да пронађе професора и директора Лицеја и једног инжењера. У време кад је у Србији сазрела мисао о оснивању Лицеја у Крагујевцу, престоници Србије, од свих вароши у унутрашњости земље, Крагујевац је "ако не у величини, а оно у напретку, највише био измакао". Ван значајних путева у једном од најприступачнијих кутака Крагујевачке котлине, са национално уједначеним становништвом, које се доселило у нову престоницу, био је као створен за улогу коју му је наменио кнез Милош Обреновић. У њему су била највиша надлештва земље: административна, судска, војна, духовна, културна и просветна. Било је изграђено много нових зграда и кнежев двор, а за потребе администрације доведен велики број људи са стране. Кнез Милош Обреновић је Указом од 1. јула 1838. године основао Лицеј и продужио гимназијско школовање са четири на шест година. Министарство просвете наредило је да се прве године у новооснованом Лицеју предају ови предмети:

  1. филозофија
  2. "oпшта" историја
  3. "чиста" математика
  4. статистика
  5. немачки језик
  6. цртање

За прве наставнике били су одређени Петар Радовановић, професор Крагујевачке гимназије и Атанасије Тодоровић, професор гимназије у Крагујевцу. Поднети предлог наставног плана одобрио је кнез Милош 18. спетембра 1838. године, чиме су почела предавања у Лицеју. Предмети који су се изучавали у Лицеју били су по обиму и садржају шири од оних који су се изучавали у Гимназији. Они су и даљезадржавали опште образовни карактер. Није било усмерења. Редовна настава отпочела је 1. октобра 1838. године. Први професори Лицеја извршили су пионирски рад. Када је у јесен 1839. године отворена и друга класа филозофије уведени су нови предмети: физика, практична геометрија и француски језик, а 1840. године отворено је правословно одељење Лицеја. Наставнички кадар Лицеја постепено се попуњавао и стабилизовао. Гимназија и Лицеј пресељени су у нове зграде тзв. "Гостински или Господар Јевремов конак". Значајан допринос конституисању Лицеја у 1839. и 1840. години дао је Атанасије Николић, први ректор Лицеја.