Први Ректор Лицеја

Атанасије Николић



Име Атанасија Николића се често среће при проучавању наше прошлости и указује на врло значајну личност у културној историји Србије 19. века.
Атанасије Николић се родио 18. јануара 1803. године у селу Брестовац у Бачкој. Основну школу завршио је у Сомбору. 1813. године наставио је да учи гимназију у Сремским Карловцима, где је завршио пет разреда примајући стипендију из фонда митрополита Стефана Стратимировића. Последњи, шести разред, довршио је у Српској православној Великој гимназији у Новом Саду 1819. године. По завршетку двогодишње академије у Ђуру, желео је да студира математику и земљомерство на универзитету у Пешти, али за то није имао финансијских средстава. Почетком новембра 1921. године ступио је у Артиљеријску школу царске аустријске војске. Пред Ускрс 1924. године А. Николић узима двогодишње одсуство из артиљерије и прелази у Нови Сад где у просторијама Српске гимназије отвара приватну школу цртања. Издржавајући се од школе цртања уписује се на универзитет у Пешти и полаже испите за инжењера. Истовремено предузима кораке да прекине своју везу са аустријском војском, из које добија отпуст у јануару 1827. године.
Пошто је положио испите из математике, тригонометрије, практичног земљомерства, пољопривредне економије, хидраулике и хидротехнике, Атанасије Николић је 6. новембра 1829. године, добио универзитетску диплому "потврђеног инџинира земљомерника". Са дипломом инжењера он почиње да ради у техничкој струци.

У јулу 1838. добио је писмо од Димитрија Исаиловића, високог службеника "попечитељства просвештења" Кнежевине Србије, у коме га овај позива за професора математике у тек основаном Лицеју. Атанасије Николић је дошао у Београд 8. јуна. Одмах се обратио Министарству просвете да му дозволи да напише уџбеник математике.

Први српски високошколски уџбеник математике појавио се 26. септембра 1839. године под насловом Алгебра-устројена за употребљењие слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије, у обиму од 149 страна формата осмине. Атанасије Николић је са породицом кренуо у Крагујевац 28. септембра 1839. године. Са собом је понео писмо из Министарства просвете којим се колегијум Лицеја обавештава о његовом именовању за ректора. Предавања на Лицеју су почела 3. октобра и Атанасије Николић је почео да врши своје дужности као наставник и администратор.
Други математички уџбеник Атанасијa Николића, Елементарна геометрија-устројена за употребљеније слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије, изашла је 1841. године. Сем обавеза које је имао као наставник Лицеја Атанасије Николић се бавио низом активности које нису биле у најужој вези са његовим наставничким радом. Он је у Крагујевцу почео да држи низ јавних предавања из различитих области што је била потпуна новина.

Све до школске 1839/40 године српске школе нису имале своју славу. Крајем децембра 1839. године Атанасије Николић је пред наставничким саветом Лицеја и Гимназије изнео идеју да школа узме један дан за своју славу, што је било прихваћено. Он шаље акт Министарству просвете у коме моли да то министарство изабере једног свеца за школског заштитника, чији ће дан Гимназија и Лицеј убудуће празновати, предлажући да то буде Свети Сава. После добијања сагласности од свих надлежних органа, Министарство просвете обавестило је ректора Лицеја, митрополита и све окружне начелнике да ће се Свети Сава убудуће празновати у целој Србији као школска слава.
Као наставник Лицеја, Атанасије Николић је радио до краја октобра 1842. године, када је у Србији дошло до династичке промене и уместо кнеза Михаила Обреновића, на чело земље дошао је кнез Александар Карађорђевић. Тада је Атанасије Николић наименован за начелника "полицијно-економног" одељења у Министарству унутрашњих дела.

Атанасије Николић умро је као пензионер у Београду 1882. године. У историји нашег Универзитета биће запамћен као први професор, први ректор Лицеја, прве претече Универзитета у Србији.