Prvi Rektor Liceja

Atanasije Nikolić

Ime Atanasija Nikolića se često sreće pri proučavanju naše prošlosti i ukazuje na vrlo značajnu ličnost u kulturnoj istoriji Srbije 19. veka.
Atanasije Nikolić se rodio 18. januara 1803. godine u selu Brestovac u Bačkoj. Osnovnu školu završio je u Somboru. 1813. godine nastavio je da uči gimnaziju u Sremskim Karlovcima, gde je završio pet razreda primajući stipendiju iz fonda mitropolita Stefana Stratimirovića. Poslednji, šesti razred, dovršio je u Srpskoj pravoslavnoj Velikoj gimnaziji u Novom Sadu 1819. godine. Po završetku dvogodišnje akademije u Đuru, želeo je da studira matematiku i zemljomerstvo na univerzitetu u Pešti, ali za to nije imao finansijskih sredstava. Početkom novembra 1921. godine stupio je u Artiljerijsku školu carske austrijske vojske. Pred Uskrs 1924. godine A. Nikolić uzima dvogodišnje odsustvo iz artiljerije i prelazi u Novi Sad gde u prostorijama Srpske gimnazije otvara privatnu školu crtanja. Izdržavajući se od škole crtanja upisuje se na univerzitet u Pešti i polaže ispite za inženjera. Istovremeno preduzima korake da prekine svoju vezu sa austrijskom vojskom, iz koje dobija otpust u januaru 1827. godine.
Pošto je položio ispite iz matematike, trigonometrije, praktičnog zemljomerstva, poljoprivredne ekonomije, hidraulike i hidrotehnike, Atanasije Nikolić je 6. novembra 1829. godine, dobio univerzitetsku diplomu "potvrđenog inxinira zemljomernika". Sa diplomom inženjera on počinje da radi u tehničkoj struci.

U julu 1838. dobio je pismo od Dimitrija Isailovića, visokog službenika "popečiteljstva prosveštenja" Kneževine Srbije, u kome ga ovaj poziva za profesora matematike u tek osnovanom Liceju. Atanasije Nikolić je došao u Beograd 8. juna. Odmah se obratio Ministarstvu prosvete da mu dozvoli da napiše uxbenik matematike.

Prvi srpski visokoškolski uxbenik matematike pojavio se 26. septembra 1839. godine pod naslovom Algebra-ustrojena za upotrebljenjie slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije, u obimu od 149 strana formata osmine. Atanasije Nikolić je sa porodicom krenuo u Kragujevac 28. septembra 1839. godine. Sa sobom je poneo pismo iz Ministarstva prosvete kojim se kolegijum Liceja obaveštava o njegovom imenovanju za rektora. Predavanja na Liceju su počela 3. oktobra i Atanasije Nikolić je počeo da vrši svoje dužnosti kao nastavnik i administrator.
Drugi matematički uxbenik Atanasija Nikolića, Elementarna geometrija-ustrojena za upotrebljenije slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije, izašla je 1841. godine. Sem obaveza koje je imao kao nastavnik Liceja Atanasije Nikolić se bavio nizom aktivnosti koje nisu bile u najužoj vezi sa njegovim nastavničkim radom. On je u Kragujevcu počeo da drži niz javnih predavanja iz različitih oblasti što je bila potpuna novina.

Sve do školske 1839/40 godine srpske škole nisu imale svoju slavu. Krajem decembra 1839. godine Atanasije Nikolić je pred nastavničkim savetom Liceja i Gimnazije izneo ideju da škola uzme jedan dan za svoju slavu, što je bilo prihvaćeno. On šalje akt Ministarstvu prosvete u kome moli da to ministarstvo izabere jednog sveca za školskog zaštitnika, čiji će dan Gimnazija i Licej ubuduće praznovati, predlažući da to bude Sveti Sava. Posle dobijanja saglasnosti od svih nadležnih organa, Ministarstvo prosvete obavestilo je rektora Liceja, mitropolita i sve okružne načelnike da će se Sveti Sava ubuduće praznovati u celoj Srbiji kao školska slava.
Kao nastavnik Liceja, Atanasije Nikolić je radio do kraja oktobra 1842. godine, kada je u Srbiji došlo do dinastičke promene i umesto kneza Mihaila Obrenovića, na čelo zemlje došao je knez Aleksandar Karađorđević. Tada je Atanasije Nikolić naimenovan za načelnika "policijno-ekonomnog" odeljenja u Ministarstvu unutrašnjih dela.

Atanasije Nikolić umro je kao penzioner u Beogradu 1882. godine. U istoriji našeg Univerziteta biće zapamćen kao prvi profesor, prvi rektor Liceja, prve preteče Univerziteta u Srbiji.