Универзитет у Крагујевцу посетио водећи светски онколог Хањевич М. Дмитријевич

Проф. др Михаил Дмитријевич Хањевич, један од водећих светских онколога и носилац почасних звања Заслужени доктор Руске Федерације и Заслужени научни радник, посетио је 15. марта 2017. године Универзитет у Крагујевцу

Проф. др Михаил Дмитријевич Хањевич и проф. др Радан Џодић - директор Института за онкологију и радиологију, разговарали су са ректором Универзитета у Крагујевцу проф. др Небојшом Арсенијевићем  о наставној и научној сарадњи између Универзитета у Крагујевцу и Државног медицинског универзитета Павлов Први у Санкт Петербургу.


Након састанка са ректором, проф. др Хањевич одржао је предавање „Хирургија панкреаса  на Факултету медицинских наука у Крагујевцу.


Под руководством М.Д. Хањевича разрађени су и уведени у клиничку праксу нови домаћи инфузиони раствори-антихипоксанти и вештачки преносиоци кисеоника. Има више од 300 штампаних научних радова о актуелним проблемима планске и ургентне хирургије, онкологије, патофизиологије и клиничке трансфузиологије. Награђен је златном медаљом Међународног криохируршког друштва (Беч) као и сребрном медаљом И.И. Мечников Руске академије природних наука „За јачање здравља нације“ и сребрном медаљом Н.И. Пирогов за допринос развоју хирургије.

 

Биографија:

Хањевич Михаил Дмитријевич рођен је 20. децембра 1954. године у Гродњенској области, Белорусија.

 Дипломирао је са највишом оценом 1981. на Војномедицинској академији „С.М. Киров“. Наредне три године је служио у војсци као лекар. Од 1984. до 2000. године радио је на Катедри за хирургију за усавршавање лекара Војномедицинске академије где је прошао пут од асистента до заменика шефа катедре.

Од 1995. до 2000. као заменик шефа катедре вршио је дужност главног хирурга 20. Градске клиничке болнице у Санкт Петербургу у којој је 1997. основао и водио први у Русији Градски центар за реконструктивну хирургију црева.

Од 2000. до 2005. године је успешно водио катедру војне (поморске) хирургије Државног института за усавршавање лекара Министарства одбране Руске Федерације (Москва). Од 2005. до данас после оставке у Оружаним снагама он је заменик главног лекара хирургије - главни хирург Градског клиничког онколошког диспанзера у Санкт Петербургу. Истовремено је изабран и врши дужност руководиоца Одељења за клиничку трансфузиологију и хирургију Руског научноистраживачког института за хематологију и трансфузиологију (Санкт-Петербург).

Од 1994. године - доктор медицинских наука, од 1995. године - професор на катедри за хирургију за усавршавање лекара.

2002. године Указом председника РФ додељено му је почасно звање „Заслужени доктор Руске Федерације“.

2009. године Указом председника додељено му је звање „Заслужени научни радник“.

2014. године за разраду операције и увођење нових технологија у лечењу рака јетре и панкреаса добио је награду Владе РФ у области науке и технике.

2004. године изабран је за академика Руске академије природних наука.

2007. године изабран је за академика Међународне академије за хлађење.

2012. године на 17. конгресу криохирурга изабран је за потпредседника Међународног криохируршког друштва.

2004. године додељена му је сребрна медаља И.И. Мечников Руске академије природних наука „За јачање здравља нације“.

2011. године награђен је за допринос развоју хирургије сребрном медаљом Н.И. Пирогов.

2011. године награђен је златном медаљом Међународног криохируршког друштва (Беч).

М. Д. Хањевич је научник познат и у земљи и у иностранству. Има више од 300 штампаних научних радова о актуелним проблемима планске и ургентне хирургије, онкологије, патофизиологије и клиничке трансфузиологије. Он је аутор дванаест монографија и четири приручника за лекаре, под његовим уредништвом издато је дванаест збирки научних радова.

М. Д. Хањевич је предложио оригиналне операције за туморе панкреаса, јетре и реконструктивне интервенције на танком и дебелом цреву, операције код присуства перитонитиса и опструкције црева, разрадио је методе за успешно лечење чирева који дуго не зарастају и гнојних рана.

Под руководством М.Д. Хањевича разрађени су и уведени у клиничку праксу нови домаћи инфузиони раствори-антихипоксанти и вештачки преносиоци кисеоника.


Фото галерија: