Univerzitetski bilten
Rangiranje
U organizaciji Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Slobodan B. Marković, dopisni član SANU, održao je predavanje „Ledeno doba u Srbiji“, 2. novembra 2023. u Svečanoj sali Univerziteta u Kragujevcu.
Održano predavanje dopisnog člana SANU Slobodana Markovića „Ledeno doba u Srbiji“
Akademik Miloš Đuran je, u ime organizatora, pozdravio predavača i zahvalio mu na prilici da naučnike i istraživače sa Univerziteta u Kragujevcu upozna sa aktuelnim istraživanjima u oblasti fizičke geografije i paleoklime. Prof. dr Nenad Filipović, rektor, predstavio je radnu biografiju i izvanredne, međunarodno priznate naučne rezultate prof. Slobodana Markovića.
Dopisni član SANU Slobodan B. Marković, geograf, redovni je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i član Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke SANU (od 2015. godine). Jedan je od vodećih svetskih istraživača u oblasti geonauka. Uvršten je u Stanfordsku listu među 2% najuspešnijih istraživača u svetu za rezultate postignute u 2020. i 2021. godini. Nagrađen je kao najcitiraniji naučnik u AP Vojvodini, u oblasti prirodnih nauka, oblast za fiziku, hemiju i fizičku geografiju. Godine 2022. dobio je nagradu Milutin Milanković za doprinos razvoju nauke u AP Vojvodini.
U periodu od 2011. do 2019. bio je predsednik Loess Focus Group of International Union for Quaternary Research. Recenzent je u brojnim vodećim međunarodnim časopisima. Bio je gostujući urednik specijalnih izdanja u časopisima: Quaternary International (9 puta), Open Geosciences (3 puta), Acta Geographica Slovenica (2 puta) i po 1 put u časopisama: Catena, Palaeo3, Quaternary Research i Central European Journal of Geosciences. Dobitnik je prestižne Humboltove stipendije (2002-2004) i stipendije predsednika Kineske Akademije Nauka (2018).
Na predavanju održanom na Univerzitetu u Kragujevcu, prof. Slobodan Marković elaborirao je promene koje su se na našoj planeti dogodile nekoliko puta, a koje su poznate pod nazivom „ledeno doba“. Ledeno doba (pleistocen) predstavlja završnu etapu u geološkom razvoju planete Zemlje i ono je trajalo tokom približno 2,6 miliona godina. Naš čuveni naučnik Milutin Milanković je ovaj zbunjujući globalni klimatski fenomen objasnio svojom poznatom teorijom o astronomskim uzrocima pojave ledenog doba.
Tokom geološke prošlosti globalne temperature su imale ogromne fluktuacije. Ove snažne globalne paleklimatske oscilacije su bile nešto slabije ispoljene na teritoriji današnje Srbije. Uzrokovale su rasprostranjenost živog sveta i migracije, poput onih koje su se u Dunavsko-moravskom koridoru događale pre 450 000 godina. Zato naša zemlja predstavlja refugijalno stanište za brojne endemske vrste biljaka koje su tu preživele hladne faze ledenog doba i zahvaljujući tome i sada predstavlja jedan od najznačajnijih centara evropskog biodiverziteta. Centralni Balkan je istovremeno predstavljao i važan koridor putem kojeg su naši paleolitski preci opstajali i povremeno naseljavali druge delove Evrope.
Prof. Slobodan Marković je, u projekciji budućnosti naše civilizacije, ukazao na važnost pronalaženja novih izvora energije, s ozbirom da je poslednjih 40 000 godina vatra suštinski izvor energije na planeti.
Foto galerija:
