Изложба „Београдски атлас Јована Цвијића - Век и по од рођења“ у Универзитетској галерији

У Универзитетској галерији у Крагујевцу, у уторак 6. децембра 2016. године у 19 часова биће отворена изложба „Београдски атлас Јована Цвијића - век и по од рођења“

...У колико из веће историске даљине буде посматран мој рад од стране бољег научника, моћи ће се и боља оцена мога рада дати. Али ја никада не заборављам ово: када се узму дуги размаци времена, све су истине привремене. Ми смо се сви у науци пењали једни другима на рамена. Ничега се више не треба чувати од гордости... - Јован Цвијић

 

Универзитет у Крагујевцу

Српска академија наука и уметности

Музеј града Београда

имају част да Вас позову на отварање изложбе

 

БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА

Век и по од рођења

 

уторак, 6. децембар 2016. године

у 19 часова

УНИВЕРЗИТЕТСКА ГАЛЕРИЈА У КРАГУЈЕВЦУ

Улица слободе б.б, 34000 Крагујевац

 

Српска академија наука и уметности, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ и Музеј града Београда обележили су 2015. године јубилеј – 150 година од рођења академика Јована Цвијића.

У оквиру програма обележавања 40 година постојања Универзитета у Крагујевцу, изложба ће бити отворена у Универзитетској галерији у Крагујевцу од 6. децембра 2016. до 13. јануара 2017. године.

Јован Цвијић био је научник, географ угледног имена, универзитетски професор и ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, почасни доктор и члан најстаријих академија и универзитета Европе.

Човек потекао из патријархалне средине и самосвојне етике, Цвијић је у престоничком Београду био поштован суграђанин, личност старинског кова, али модерних схватања у науци. Сви његови балкански и европски путеви полазили су из куће на Копитаревој градини и у њу се враћали. У њу су приманe најученије главе Универзитета, академици, страни државници и научници, династи са двора Карађорђевића, картографи и истраживачи са терена,сликари, књижевници, студенти, пријатељи, рођаци. Била је грађански и интелектуални атлас живота у Београду.

Био је проницљив истраживач којем наука није била само део образовног високошколског система већ и суштинско обележје и извориште духа времена и духа народа на Балкану. Скроман у господству које је наследио од предачких, стариначких колена своје породице, лепог стила у говору и писању, који је с лакоћом прелазио из једног у други европски језик, својим „екскурзирањима“ и капиталним издањима научних резултата, националним и педагошким радом, професионалним и меценатским залагањем да се у Београду оснују угаоне институције науке, културе и уметности, Цвијић је и данас ту, на свету, у епском трагању за фантазмагоричним прапочецима Балканског полуострва и загонетним обличјима људског живота на њему.

Јован Цвијић је био савременик, неретко учесник и сведок бурних дешавања у процесу развоја српске државе на размеђи векова – смене династија, оснивања политичких странака и страначких борби, доношења важних закона у области привреде, просвете и културе, преобликовања Српског ученог друштва у Српску краљевску академију и прерастања Велике школе у Београдски универзитет, Царинског рата са Аусторугарском, Анексије Босне и Херцеговине, балканских ратова, Првог светског рата и Мировне конференције у Версају, уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку краљевину.

Као научни експерт и личност од великог утицаја, Цвијић је учествовао у важним државничким мисијама српске Владе у иностранству у преломним часовима за српски народ, помагао Врховној команди у разради војностратегијских планова и плана повлачења српске војске преко Албаније, пред Савезницима у Версају научним аргументима бранио ствар повлачења најповољније границе новостворене Краљевине СХС, уз што мању штету по њу. У исто време, организовао је екскурзије и бавио се научним радом, и за собом оставио замашну и по областима разноврсну библиографију, великим делом на страним језицима, мапе, атласе и географске карте Балканског полуострва, етнографске карте, записе и цртеже, посветивши целе едиције феномену типологије балканских кућа, обичајима и психичким особинама људи различитих културних појасева Балкана.  Његовом заслугом, стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту − увала, поље, понор, вртача, карст.