Отварање изложбе „Костим од скице до сцене“

Позоришна уметност је синтеза више уметничких родова – текста, режије, глуме, сликарства, музике и игре -  у један хомогени сценски свет и живот. Сценски костим у функцији позоришне представе пролази кроз  четири фазе еволуције:

1) уобличавање костима (замисао, идеја, скица);

2) израда (крој, материјал, шивење);

3) сценско испробавање костима (прилагођавање);

4) костим у сценском дејству.

Сложеност позоришног костима увиђа се кроз његове вишеструке функције, карактеролошке или психолошке, ликовне или визуелне, сценске или драматуршке. Свака фаза развоја костима је занимљива за себе. Утврђивање различитих односа: глумчевог  тела и костима, однос костима и улоге (лика), однос костима и сценског простора, као и узајамни однос свих костима и њихово садејство. Сценски костим у тренутку свог настанка не испуњава само анатомске захтеве тела, већ и битне драматуршке захтеве позорнице остварујући своја симболичка и метафоричка значења. Он може да говори кроз свој ликовно-визуелни текст, али исто тако и да прикрива кроз визуелни подтекст.

 Костимографска идеја (скица) говори својим сопственим језиком кроз боју, линију, форму. Слика костима решава облик, боју и садржај  јер би костим затим требало да носи глумац – природно и животно. Сам костим започиње живот на сцени повезан са покретом, акцијом, музиком, говором и ритмом, што дочаравају фотографије из представа. Фотографије откривају и однос костима и сценографије, као и однос са светлошћу и тамом сцене. У току представе костим доживљава промене – може бити старији, похабанији. Може се до краја распасти, делити судбину лика који га носи. Најзад, костим се може видети и као изложбени експонат. Посматрач може сагледати све његове углове, пропорције, пун колорит, избор материјала, форму. Својом ликовношћу, скулптуралношћу, он најпотпуније и најизраженије открива све контрасте и сукобе у једној драми, носећи са собом идеју представе.

Замисао је да, имајући у виду све наведене особености костима , прикажемо сав његов уметнички израз и снагу, пружајући могућност посматрачу да стекне јаснију представу о процесу настанка костима. Изложене експонате би чинила  три елемента: костим, његова скица (идеја) и фотографија, која би представила костим у функцији представе.

Јелена Јањатовић

Јелена Јањатовић је рођена 20. априла 1977. године у Крагујевцу, где је завршила основну школу и гимназију. Академију примењених уметности и дизајна (одсек сценски костим) завршила у Београду 2005. године у класи проф. Миланке Берберовић. У току студија била стипендиста Књажевско-српског театра, где је и стално запослена од 2005. године. Прву костимографију ради 1999. године за представу  Дангубе у режији Ненада Тодоровића.

Следе костимографије за представе:

Др Шустер- режија Јован Глигоријевић, Искористи дан- Ђорђе Милосављевић, Адакиа- Бошко Димитријевић, Др Страп- John Murdock, Дезмонд- монодрама Јohn Mortimer, Летети- Гордан Матић, Контумац- Жанко Томић, Седам- Урош Јовановић, Пинокио- Душан Бајин, Свемиронична бајка- Милић Јовановић, Лажа и паралажа- Драган Јаковљевић, Последње мене- Massimo Luconi, Повратак кнежевог сокола- Бошко Димитријевић, Молитва за Крагујевац- Ана Здравковић, Дневник једног лудака- Душан Станикић, Карневалски призори- Matei Varodi, Писати скалпелом-Ивана Кораксић, Небесни хлеб- Драган Јаковлјевић, Чудо по Јоакиму- Славенко Салетовић, Тетовиране душе- Дејан Цицмиловић (потписала костим,сценографију и плакат), Сеобе- Pjer Valter Polic, Стефан и проказа- Милић Јовановић,  Гусари- Jan Čani, Конак у Крагујевцу- Владимир Лазић, Ноћ у кафани Титаник- Небојша Брадић, Убити птицу ругалицу- Небојша Брадић, Један човек двојица газда- Небојша Брадић, Уствари театар- Андреа Ада Лазић, Сан летње ноћи- Pjer Valter Polic, Госпођа Министарка- Јован Грујић, Ујка Вања- Јован Грујић, Кир Јања-Драгана Варагић, Пионири из Инголштата- Ивана Вујић, Моје бивше, моји бивши- Слађана Килибарда, Клуб Нови светски поредак- Александар Дунђеровић, Yahoo- Милош Крстовић, Арт- Јасмина Реза, Човек,звер,врлина- Марко Мисирача, Башта сљезове боје- Марко Мисирача, Плаче, ал сад од среће- Драган Јаковљевић, Пигмалион- Бошко Димитријевић, До голе коже-Pjer Valter Polic, Хладњача за сладолед- Примож Беблер, 12 гневних људи- Nil Flackman, Зелени зраци-Милица Краљ, Преваранти у сукњи –Милић Јовановић, Три прасета-Младен Кнежевић.

Награде:

Диплома Књажевско-српског театра 2006.год.

Годишња награда Књажевско-српског тетара 2007.године

Награда за најбољу костимографију на Јоаким фесту 2007.године (М.Црњански Сеобе-P.V. Polic)

XIII Позоришни фестивал за децу Фестић, Београд, награда за костим (C.Collodi Пинокио-Д.Бајин)

Изложбе:

Галерија Прогрес, Београд- Путовање (групна изложба)

Музеј Примењене уметности, Београд- групна изложба костима за оперу ЛУЛУ (инспирисана оригамијем)

Музеј примењене уметности ,Београд- групна изложба бунраку лутака за оперу Мадам Батерфлај(у сарадњи са амбасадом Јапана)