Oдржан научни скуп ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИЋ И МИТОЛОГИЈА

У Ректорaту Универзитета у Крагујевцу, у организацији Центра за научнoистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, 29. новембра 2012. одржан је научни скуп на тему ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИЋ И МИТОЛОГИЈА.

Скуп је уприличен на дан обележавања 16 година од смрти најзначајнијег српског археолога и једног од оснивача и првог управника Центра.
После одржана три научна скупа посвећена Срејовићевом раду на пољу праисторијске археологије, античке археологије, и односа археологије и уметности, наставило се проучавање из области грчко-римске и словенске митологије, као значајног дела стваралаштва Драгослава Срејовића у контексту реинтерпретације митова и легенди у светлу нових научних достигнућа и савремених друштвених и културних околности.
Рад скупа се одвијао у две сесије: Мит и религија и Римска религија.

На скупу је учествовало 15 учесника са рефератом из Београда, Зајечара, Крушевца, Крагујевца и Раче Крагујевачке, као и представници стручне и културне јавности из Крагујевца.

На свечаном отварању скупа говорили су: академик Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ (и уме САНУ), проф. др Слободан Арсенијевић, ректор (у име Универзитета у Крагујевцу), проф. др Зоран Тодоровић, члан Градског већа за сарадњу са Универзитетом (у име Града Крагујевца који је пружио финансијску подршку одржавању скупа), академик Видојко Јовић, председник Програмског одбора скупа и академик Иван Гутман, управник Центра. Том приликом ексклузивно је емитован и део документарног филма који се снимљен приликом предвања које је академик Драгослав Срејовић одржао студентима психологије на Филозофском факултету, пред крај свог живота.
Свечани део скупа је завршен пригодним музичким програмом у извођењу студената ФИЛУМ-а.
У закључку скупа истакнут је значај обележавања сећања на великане, који су у сваком народу малобројни, али чији је допринос непроцењив и наредним генерацијама. Дело Драгослава Срејовића ће наставити да живи захваљујући не само његовим епохалним научним открићима, већ и интердисциплинарности. Тако су и закључци овогодишњег скупа указали да класична археологија не може да се проучава без митологије. Учесници су се сложили да је откриће Лепенског вира толико велико и провокативно да још дуго не може бити докучено огромно истраживачко поље које је Драгослав Срејовић завештао. Такође ће наредне генерације црпети инспирацију из његовог капиталног дела о римској религији, која је од суштинске важности и за антрополошка проучавања.
У склопу научног скупа учесници су положили венац за гроб Драгослава Срејовића, где је прочитана песма Миодрага Павловића «Глава» из циклуса «Певања на Виру».

Фото галерија: