Koncert „Mistična šuma Vila Lobosa“ u Univerzitetskoj galeriji

Učesnici koncerta su:

Nataša Jović Trivić, mecosopran

Jovana Radovanović, klavir

Slobodan Milivojević, gitara

Gorana Ćurgus, harfa

Aleksandar Ružičić, flauta

Marija Lazić, oboa

Ivan  Stamenković, alt saksofon

Dušica Blaženović, violina

Milica Mihailović, viola

Julija Bal, klavir

Jasmina Vrbanić, violončelo

 

Udruženje MOTO  muzičko opersko teatarska organizacija je osnovana u septembru 2015. godine  i ima za cilj da promoviše klasičnu muziku, operu i teatar, približi ih svakom čoveku i visoku umetnost učini dostupnu svim ljudima. Članovi udruženja su afirmisani u oblastima muzike, opere i teatra. Svojim biografijama garantuju visok kvalitet programa, a  nastupali su na velikim svetskim scenama i festivalima u zemlji i inostranstvu, sarađivali sa eminentnim umetnicima i usavršavali svoje veštine u značajnim institucijama kod nas i u svetu. Udruženje je okupilo umetnike da svojim znanjem i umećem, doprinesu razvoju kulture i umetnosti kod nas, rade sa mladim ljudima, prate savremene trendove i promovišu srpske i svetske umetničke vrednosti. Posebnu pažnju posvećujemo radu sa marginalizovanim grupama, osobama sa invaliditetom, deci bez roditeljskog staranja, starim i nemoćnim licima kao i svim ostalim grupama koji zbog svojih zdravstvenih ili drugih problema ne mogu da učestvuju u društvenom i kulturnom  životu. 

Biografije učesnika:

JOVANA RADOVANOVIĆ  rođena je u Kragujevcu 1985. godine. U rodnom gradu je stekla osnovno i srednje muzičko obrazovanje u muzičkoj školi „dr Miloje Milojević“ u klasi profesorke Natalije Tomić.

Obrazovanje nastavlja na Nacionalnoj Muzičkoj Akademiji Ukrajine „P. I. Čajkovski“ u Kijevu u klasi vanrednog profesora Jurija Kota koje završava 2007. godine sa najvišim ocenama. Iste godine upisuje master studije i završava ih 2008. godine. Od stručne komisije Nacionalne Muzičke Akademije Ukrajine dobija preporuku za upisivanje najvišeg stepena studija za izvođačke umetnosti - klavir, koje je 2011. godine i završila. Svoje profesionalno sviračko usavršavanje nastavlja u oktobru 2014. godine kada upisuje doktorske studije u oblasti kamerne muzike na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Zorice Ćetković.

Pedagošku karijeru je započela 2008. godine u Muzičkoj školi „dr Miloje Milojević“ u Kragujevcu gde je tokom šest godina sa učenicima ostvarila zavidne rezultate na republičkim i međunarodnim takmičenjima (oko 50 nagrada, uglavnom specijalnih i prvih). Pedagošku delatnost od 2010. godine širi i nastavlja na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu gde sada predaje u zvanju docenta za užu umetničku oblast Klavir.

Dobitnica je značajnih nagrada na brojnim domaćim i internacionalnim takmičenjima u Srbiji i inostranstvu (Italija, Švajcarska) u solističkim kategorijama i kao član kamernih ansambala. Sarađivala je sa priznatim i eminentnim pijanistima i muzičkim pedagozima kao što su: Jurij Kot (Ukrajina), Valerij Sigaljevič (Francuska), Irina Aleksejčuk (Ukrajina), Ženja Aubakirova (Kazahstan), Ivan Kučer (Ukrajina). Umetničku karijeru aktivno gradi kako na prostoru Srbije tako i u inostranstvu. Nastupala je u Makedoniji, Ukrajini, Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Nemačkoj, Kipru, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Nastupala je sa orkestrom „Ujedinjeni gudači Srbije“ i solistom Matejom Marinkovićem-violina, kao i na festivalu „Musica Sete 2013“ u Francuskoj sa Orchestre de Chambre United Strings of Europe, Royal Academy of London i sa solistom Ljubišom Jovanovićem-flauta, pod dirigentskom palicom Franc Fontcouberte (Francuska).

 

Na­ta­ša Jo­vić Tri­vić, pr­va­ki­nja Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du, ro­đe­na je u Ba­nja­lu­ci gde je za­vr­ši­la ni­žu i sred­nju mu­zič­ku ško­lu.

Go­di­ne 1992. upi­sa­la je Fa­kul­tet mu­zič­ke umet­no­sti, od­sek so­lo-pe­va­nje, u kla­si prof. Rad­mi­le Ba­ko­če­vić u či­joj je kla­si di­plo­mi­ra­la 1996. go­di­ne i ma­gi­stri­ra­la 1999. go­di­ne.

Od 1994. do 1996. go­di­ne bi­la je član Oper­skog stu­di­ja Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du. Stal­ni član Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta je po­sta­la 1997. go­di­ne. Do­bit­nik je ne­ko­li­ko pr­vih na­gra­da na tak­mi­če­nji­ma u ze­mlji i dru­ge na­gra­de na me­đu­na­rod­nom tak­mi­če­nju Mu­zič­ke omla­di­ne, odr­ža­nom u Be­o­gra­du 1998. go­di­ne.

Na me­đu­na­rod­nom tak­mi­če­nju „Bo­ris Chri­stoff“ u So­fi­ji 2000. go­di­ne do­bit­nik je dru­ge na­gra­de ži­ri­ja kao i spe­ci­jal­ne na­gra­de za naj­bo­lju in­ter­pre­ta­ci­ju, u Pa­do­vi na tak­mi­če­nju „Iris Ada­mi Cor­ra­det­ti“ odr­ža­nom 2004. go­di­ne osvo­ji­la je spe­ci­jal­nu na­gra­du, a na tak­mi­če­nju „Ri­je­ka Bel­can­to“ u Ri­je­ci 2005. go­di­ne, tre­će me­sto.

No­si­lac je na­gra­da iz Fon­da „Da­ni­ce Ma­sti­lo­vić“ za naj­bo­ljeg stu­den­ta so­lo pe­va­nja, „Ani­te Me­ze­to­ve“ za naj­bo­ljeg mla­dog oper­skog pe­va­ča i „Bi­ser­ka Cve­jić“ za naj­bo­lju scen­sku lič­nost u 1997. go­di­ni.

Go­di­ne 1997. do­bi­la je Po­hva­lu Na­rod­nog po­zo­ri­šta za ulo­gu Sme­to­na u ope­ri „Ana Bo­len“, G. Do­ni­ce­ti­ja, a 2008 go­di­ne. za ulo­gu Šar­lo­te u Ma­sne­o­voj ope­ri „Ver­ter“. Na­gra­du UMUS–a za naj­bo­lje iz­vo­đe­nje u 2008. go­di­ni do­bi­la je za ulo­gu Šar­lo­te.

Uče­stvo­va­la je u iz­vo­đe­nju ve­li­kog bro­ja vo­kal­no–in­stru­men­tal­nih de­la kao što su Mo­car­tov, Ver­di­jev, Sen–San­sov, Su­pe­ov Re­kvi­jem, Mi­se Ba­ha, Be­to­ve­na, Hajd­na, Sta­bat Ma­ter Per­go­le­zi­ja i Dvor­ža­ka, Pa­si­je i dru­gih. Iz­ve­la je mno­go­broj­na de­la srp­skih kom­po­zi­to­ra Lju­bi­ce Ma­rić, Mir­ja­ne Živ­ko­vić, De­ja­na De­spi­ća, Raj­ka Mak­si­mo­vi­ća, Du­ša­na Ra­di­ća, Iva­na Jev­ti­ća i dru­gih.

Ostva­ri­la je sa­rad­nju sa an­sam­bli­ma RTS–a, Be­o­grad­ske fil­har­mo­ni­je, Ma­ke­don­ske fil­har­mo­ni­je i dru­gim. Go­sto­va­la je u Ita­li­ji, Švaj­car­skoj, Grč­koj, Ru­mu­ni­ji,Bu­gar­skoj, Ma­đar­skoj, Dan­skoj, Nor­ve­škoj, Cr­noj Go­ri, Hr­vat­skoj, Ma­ke­do­ni­ji, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni.

Na oper­skim sce­na­ma je ostva­ri­la ulo­ge Kar­men u ope­ri „Kar­men“ Ž.Bi­zea, Šar­lo­ta - „Ver­ter“ Ž. Ma­snea, u Ver­di­je­vim ope­ra­ma Acu­če­na - „Tru­ba­dur“, Am­ne­ris - „Aida“ , Ul­ri­ka - „Bal pod ma­ska­ma“, Fe­ne­na - „Na­bu­ko“, Ma­da­le­na - „Ri­go­le­to“ kao i La­u­ra - „Đo­kon­da“ A. Pon­ki­je­li,  Jo­ka­sta - „Edi­pus Rex“ Stra­vin­ski, Ol­ga - „Ev­ge­ni­je Onje­gin“ Čaj­kov­ski i dru­ge.

 

Go­ra­na Ćur­gus ro­đe­na je 1976. go­di­ne u Be­o­gra­du. Za­vr­ši­la je Mu­zič­ku ško­lu „Mo­kra­njac“, di­plo­mi­ra­la je 2000. go­di­ne na Fa­kul­te­tu mu­zič­ke umet­no­sti u Be­o­gra­du. Ma­gi­stri­ra­la je 2008. Stal­no je za­po­sle­na kao so­lo har­fist­ki­nja Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du od 2001.go­di­ne.

Du­go­go­di­šnji sa­rad­nik je Be­o­grad­ske fil­har­mo­ni­je, Sim­fo­nij­skog or­ke­stra RTS, Srp­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta, Voj­vo­đan­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra. Ima bo­ga­to iz­vo­đač­ko is­ku­stvo kroz sa­rad­nju sa an­sam­bli­ma: GO „Du­šan Sko­vran“, Be­o­grad­ski an­sambl za no­vu mu­zi­ku, New Mo­ment an­sambl, Hor fla­u­ta „Be­o­grad­ska Si­rin­ga“, Acer­nus trio...

Niz go­di­ne sa­ra­đu­je sa pr­va­ki­njom Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du Na­ta­šom Jo­vić-Tri­vić i kon­cert­maj­sto­rom or­ke­stra Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta Edit Ma­ke­don­skom.

Član je mu­zič­ko-kon­cep­tu­al­ne gru­pe „Se­cond­han­ders“ ko­ja te­sno sa­ra­đu­je sa „Dah Te­a­trom“. Uče­stvo­va­la je u pro­jek­ti­ma: Pred­sta­va za mu­zi­ku (2009), Ne­žno, ne­žno, ne­žni­je (2011), 6 (not so)easy pi­e­ces (2011), Iri­ta­ci­je (2012), Tri(p)bi­na (2014).

Na­stu­pa­la je na fe­sti­va­li­ma: Tri­bi­na kom­po­zi­to­ra, Be­o­grad­ski fe­sti­val har­fe, New Mo­ment Cam­pus, Du­nav Fest Ulm, Atin­ski let­nji fe­sti­val, Tri­bi­na skla­da­te­lja u Pu­li, No­vo­go­di­šnji fe­sti­val u So­fi­ji, In­fant fest, Fe­sti­val Dah te­a­tra...

Do­bit­ni­ca je na­gra­de „Zlat­ni An­đeo“ za naj­per­spek­tiv­ni­jeg mla­dog mu­zi­ča­ra (1994), Po­hva­le Na­rod­nog po­zo­ri­šta za iz­u­zet­ne re­zul­ta­te u ra­du (2008).

Autor i iz­vo­đač mu­zi­ke za do­ku­men­tar­ni film Ma­ri­je Ro­dić „Uto­či­šte“ (2011), ko­a­u­tor mu­zič­ko-li­kov­ne ra­di­o­ni­ce, u okvi­ru umet­nič­kog pro­gra­ma La­ke Fe­sta, „De­sti­la­ci­ja“, za ko­ri­sni­ke uslu­ga JU „Ko­man­ski most“, u Pod­go­ri­ci (2013).

Or­ga­ni­za­tor i vo­di­telj ra­di­o­ni­ce u Kli­ni­ci za ne­u­ro­lo­gi­ju i psi­hi­ja­tri­ju za de­cu i omla­di­nu, Be­o­grad, pod po­kro­vi­telj­stvom Se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru gra­da Be­o­gra­da (2013-2015).

 

Ma­ri­ja La­zić je ro­đe­na u Be­o­gra­du 1980. go­di­ne, gde je za­vr­ši­la Sred­nju mu­zič­ku ško­lu „Jo­sip Sla­ven­ski“ 1999. i di­plo­mi­ra­la na Fa­kul­te­tu mu­zič­ke umet­no­sti 2003. go­di­ne u kla­si prof. Lju­bi­še Pe­tru­šev­skog. Spe­ci­ja­li­zi­ra­la je 2013. go­di­ne u kla­si pro­fe­so­ra Dra­ga­na La­zi­ća.

U to­ku ško­lo­va­nja osvo­ji­la je ve­li­ki broj pr­vih i spe­ci­jal­nih na­gra­da na Re­pu­blič­kim i Sa­ve­znim tak­mi­če­nji­ma, a 1997. je pro­gla­še­na La­u­re­a­tom Smo­tre ta­le­na­ta u Srem­skim Kar­lov­ci­ma u ka­te­go­ri­ji du­vač­kih in­stru­me­na­ta. Kao član du­vač­kog tri­ja 2001. go­di­ne, osvo­ji­la je Pr­vu na­gra­du na Re­pu­blič­kom tak­mi­če­nju u Be­o­gra­du i iste go­di­ne do­bi­la sti­pen­di­ju za ISA u Austri­ji gde je odr­ža­la ve­li­ki broj kon­ce­ra­ta (u Be­ču, Se­me­rin­gu, Raj­he­nau, Ba­de­nu).

Na­stu­pa­la je sa or­ke­stri­ma „Gu­da­či sv. Đor­đa“, „Pro clas­si­ca“, Do­mom voj­ske „Sta­ni­slav Bi­nič­ki“, RTS-om i sni­ma­la za po­tre­be Ra­di­ja i Te­le­vi­zi­je Sr­bi­je.

Go­di­ne 2002. sa ko­le­gom Stan­kom Ma­di­ćem, uz prat­nju Sim­fo­nij­skog or­ke­stra RTS, iz­ve­la je Ba­hov du­pli kon­cert za vi­o­li­nu i obou. Iste go­di­ne sa ko­le­gi­ni­com Kse­ni­jom Ze­če­vić po­me­nu­ti kon­cert iz­ve­la je vi­še pu­ta na tur­ne­ji po Sr­bi­ji uz prat­nju ka­mer­nog or­ke­stra „Pro clas­si­ca“.

Go­di­ne 2013. go­di­ne na­stu­pa­la je na Fe­sti­va­lu mla­dih kom­po­zi­to­ra „Ko­ma“, 2014.go­di­ne sa du­vač­kim kvin­te­tom na kon­cert­nom pred­sta­vlja­nju mu­zi­ko­lo­ških iz­da­nja FMU.

Go­di­ne 2014. go­di­ne sa ko­le­ga­ma Mla­de­nom Đor­đe­vi­ćem i Dra­ga­nom La­zi­ćem uz prat­nju or­ke­stra Do­ma voj­ske „Sta­ni­slav Bi­nič­ki“ svi­ra­la je Te­le­ma­nov kon­cert za pi­ko­lo tru­bu i dve oboe.

Usa­vr­ša­va­la se kod Kla­u­sa Li­en­bac­he­ra i Al­fa Nil­so­na.

Član je Or­ke­stra Ca­me­ra­ta Ser­bi­ca od 2006.go­di­ne i stal­no za­po­sle­na u or­ke­stru Ope­re u Na­rod­nom po­zo­ri­štu u Be­o­gra­du od 2003. go­di­ne do da­nas. Ak­tiv­no se ba­vi ak­tiv­no se ba­vi pro­na­la­že­njem no­vih bo­ja i mu­zič­kih iz­ra­za u okvi­ru dua (oboa i har­fa) sa ko­le­gi­ni­com Go­ra­nom Ćur­gus.

 

Ja­smi­na Mi­ma Vr­ba­nić ro­đe­na je 1982. go­di­ne u Be­o­gra­du, gde je za­vr­ši­la vi­o­lon­če­lo u kla­si prof. Dra­ga­ne Đor­đe­vić Su­zu­ki, na Fa­kul­te­tu mu­zič­ke umet­no­sti.

Od 2005. go­di­ne ra­di kao stal­ni član Or­ke­stra Na­rod­nog po­zo­ri­šta na me­stu za­me­ni­ka vo­đe de­o­ni­ce. Kao sa­mo­stal­ni umet­nik na­stu­pa i sni­ma, ši­rom ze­mlje i u ino­stran­stvu. Sa sa­sta­vom „Duo Mo­de­ra­to“ ima iz­da­ta tri CD-a.

Član je i aran­žer vi­o­lon­če­lo sa­sta­va „Mi­sti­ka cel­lo“ i gu­dač­kog kvar­te­ta „Mo­sa­ic“.

 

Slo­bo­dan Mi­li­vo­je­vić ro­đen je 1980. go­di­ne u Kni­nu. Di­plo­mi­rao je kla­sič­nu gi­ta­ru sa naj­vi­šom oce­nom na Fa­kul­te­tu mu­zič­ke umet­no­sti u Be­o­gra­du u kla­si prof. Sr­đa­na To­ši­ća. Dobiv­ši pu­nu sti­pen­di­ju od In­di­ja­na Uni­ver­zi­te­ta u Blu­ming­to­nu (In­di­a­na Sta­ta­te Uni­ver­sity Bloo-ming­ton USA) za­vr­ša­va gi­ta­ri­stič­ki pro­gram naj­vi­šeg ste­pe­na post­di­plom­ske kon­cert­ne prak­se ‒pre­sti­žnu Ar­tist di­plo­mu, ra­de­ći sa prof.Er­ne­stom Bi­te­ti­jem re­per­to­ar za gi­ta­ru iz pe­ri­o­da de­vet­na­e­stog i dva­de­se­tog ve­ka, dok je in­ter­pre­ta­ci­ju re­per­to­a­ra iz re­ne­san­se i ba­ro­ka, kao i tran­skrip­ci­je de­la Dž.Da­u­len­da, R.Vi­zea, S.L.Vaj­sa i J.S.Ba­ha za gi­ta­ru učio kod Naj­dže­la Nor­ta.Dok­tor­ske umet­nič­ke stu­di­je Slo­bo­dan za­vr­ša­va 2015. go­di­ne na Fa­kul­te­tu mu­zič­ke umet­no­sti u Be­o­gra­du.

Do­bit­nik je pr­ve na­gra­de na de­se­tom La­ti­no‒ame­rič­kom tak­mi­če­nju (Com­pe­ti­tion in the Per­for­man­ce of Mu­sic from Spain and La­tin Ame­ri­ca 2007), a iste go­di­ne osva­ja pr­vu na­gra­du i na tak­mi­če­nju „In­di­a­na­po­lis Mu­si­ca­le“.

Umet­nič­ka ak­tiv­nost Slo­bo­da­na Mi­li­vo­je­vi­ća ob­u­hva­ta niz so­li­stič­kih kon­ce­ra­ta i re­si­ta­la ši­rom Sr­bi­je, kao i u ino­stran­stvu (Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Cr­na Go­ra, SAD, Nor­ve­ška). Nje­gov re­per­to­ar ob­u­hva­ta ve­li­ki broj de­la u ra­spo­nu od re­ne­san­se do mu­zi­ke dva­de­se­tog ve­ka. Ak­ti­van je i kao kamer­ni mu­zi­čar, a za­pa­že­ne kon­cer­te ostva­ru­je u gi­tar­skom triu „Ami­kus“ za­jed­no sa gi­ta­ri­sti­ma O.Gr­ča­kom i M.Ja­nji­ćem.

Kao iz­vo­đač, član ži­ri­ja i pre­da­vač re­dov­no uče­stvu­je na naj­zna­čaj­ni­jim gi­tar­skim fe­sti­va­li­ma u zemlji i re­gi­o­nu (Gi­tar art fe­sti­val u Be­o­gra­du, Mla­di vir­tu­oz u Be­o­gra­du, Gi­tar open fe­sti­val u Subo­ti­ci, Voj­vo­đan­ski fe­sti­val kla­sič­ne gi­ta­re u No­vom Sa­du, Let­nji gi­tar art fe­sti­val u Her­ceg Novom...)

Upo­re­do sa iz­vo­đač­kom de­lat­no­šću ba­vi se i pe­da­go­škim ra­dom. Od 2005. do 2008. go­di­ne ra­dio je kao asi­stent na In­di­ja­na Uni­ver­zi­te­tu u Blu­ming­to­nu, od 2006. do 2008. go­di­ne kao ho­no­rar­ni pro­fe­sor na Fren­klin ko­le­džu u In­di­ja­na­po­li­su.

Tre­nut­no je pro­fe­sor gi­ta­re u mu­zič­koj ško­li „Jo­sip Sla­ven­ski“ u Be­o­gra­du.

 

DU­ŠI­CA BLA­ŽE­NO­VIĆ, vi­o­li­na, ro­đe­na je 1983. go­di­ne u Be­o­gra­du. Ni­žu i Sred­nju mu­zič­ku ško­lu „Dr. V. Vuč­ko­vić“ za­vr­ši­la je u kla­si prof. B. Jak­šić-Ni­ko­lić, osvo­jiv­ši niz na­gra­da na do­ma­ćim i stra­nim tak­mi­če­nji­ma. Go­di­ne 1999. upi­sa­la je stu­di­je vi­o­li­ne na FMU u Be­o­gra­du u kla­si prof. M. Jo­ka­no­vić.

Za to vre­me sa­ra­đi­va­la je sa or­ke­stri­ma kao što su: An­sambl „Ar­te“, Me­đu­na­rod­ni pro­je­kat „Sim­fo­nij­ski or­ke­star ju­go­i­stoč­ne Evro­pe“ sa se­di­štem u Sko­plju, Omla­din­ski or­ke­star „Youth Euro­pian So­lo­ists“, i dru­gim. Ostva­ri­la je niz so­li­stič­kih kon­ce­ra­ta u sa­la­ma kao što su dvo­ra­na KNU, Sa­la Be­o­grad­ske fil­har­mo­ni­je, Skup­šti­na gra­da, Ga­le­ri­ja SA­NU, Pa­vi­ljon Cvi­je­ta Zu­zo­rić, Bi­bli­o­te­ka gra­da Be­o­gra­da, Gu­ar­ne­ri­us, Kul­tur­ni cen­tar Be­o­gra­da, kao i u sa­la­ma sko­ro svih ve­ćih gra­do­va na­šeg re­gi­o­na.

Po­ha­đa­la je maj­stor­ske kur­se­ve iz obla­sti so­li­stič­kog i ka­mer­nog mu­zi­ci­ra­nja kod D. Mi­haj­lo­vi­ća, V. Stan­ko­vić, R. Si­mo­vi­ća, M. Min­če­va, G. Gul­de, M. Glo­de­a­nu i mno­gih dru­gih. Di­plo­mi­ra­la je 2004. go­di­ne, i iste go­di­ne upi­sa­la post­di­plom­ske stu­di­je u kla­si prof. M. Špen­gler.

Od 2003. go­di­ne je za­po­sle­na u Na­rod­nom po­zo­ri­štu kao član or­ke­stra Ope­re. Če­sto sa­ra­đu­je i sa Sim­fo­nij­skim or­ke­strom RTS-a, or­ke­strom Ope­re i Te­a­tra „Ma­dle­ni­a­num“, Sim­fo­nij­skim or­ke­strom iz Pod­go­ri­ce, An­sam­blom „Me­ta­mor­fo­zis“, Gu­da­či­ma Sv. Đor­đa i or­ke­strom „No­va be­o­grad­ska ope­ra".

Ak­tiv­na je na po­lju ka­mer­ne mu­zi­ke, na­ro­či­to u okvi­ru gu­dač­kog kvar­te­ta i kla­vir­skog tri­ja, na­stu­pa­ju­ći na mno­gim fe­sti­va­li­ma kao sto su „Ko­tor art", „A tem­po“, „Espre­si­vo“, „Bu­dva grad te­a­tar“, „Ko­ma“, „Tri­bi­na kom­po­zi­to­ra“ i „Harp con­nec­tion“.

Ma­gi­stri­ra­la je 2010. go­di­ne, do­biv­ši na­gra­du iz fon­da „M. Mi­haj­lo­vić“ za naj­bo­ljeg stud­nen­ta post­di­plom­skih stu­di­ja.

Po­sled­nji­ih ne­ko­li­ko go­di­na se ba­vi svi­ra­njem na isto­rij­skim in­stru­men­ti­ma, pro­u­ča­va­ju­ci kom­po­zi­to­re pre­vas­hod­no ba­rok­ne epo­he, na­stu­pa­ju­ći u okvi­ru „Be­o­grad­ske ba­rok­ne aka­de­mi­je“ i sa an­sam­blom „Be­o­grad­ski ba­rok­ni so­li­sti“.

Tre­nut­no je na za­vr­šnoj go­di­ni dok­tor­skih stu­di­ja na FMU u Be­o­gra­du.

 

Alek­san­dar Ru­ži­čić ro­đen je u Čač­ku 1974. go­di­ne.

Za­vr­šio je Ni­žu mu­zič­ku ško­lu „dr Vo­ji­slav Vuč­ko­vić“ u Čač­ku u kla­si prof. Ka­ro­lja Ma­ro­či­ka, a Sred­nju mu­zič­ku ško­lu „Ste­van Sto­ja­no­vić – Mo­kra­njac“ u Kra­lje­vu u kla­si istog pro­fe­so­ra 1993. go­di­ne. Osnov­ne stu­di­je fla­u­te je di­plo­mi­rao 2002. go­di­ne u kla­si prof. Mi­o­dra­ga Azanj­ca na Fa­kul­te­tu mu­zič­ke umet­no­sti u Be­o­gra­du gde za­vr­ša­va i spe­ci­ja­li­stič­ke stu­di­je ka­mer­ne mu­zi­ke 2010. go­di­ne u kla­si prof. Go­ra­na Ma­rin­ko­vi­ća.

Iza­bran u zva­nje umet­nič­kog sa­rad­ni­ka na FI­LUM–u 2012. go­di­ne. Tre­nut­no je stu­dent dru­ge go­di­ne dok­tor­skih stu­di­ja ka­mer­ne mu­zi­ke.

Ra­dio je kao na­stav­nik fla­u­te u mu­zič­kim ško­la­ma „Vla­di­mir Đor­đe­vić“ i „Pe­tar Ko­njo­vić“ u Be­o­gra­du, pro­fe­sor fla­u­te u mu­zič­koj ško­li „Dr Vo­ji­slav Vuč­ko­vić“ u Čač­ku i umet­nič­ki sa­rad­nik na FI­LUM Kra­gu­je­vac.

U Or­ke­stru Ope­re i ba­le­ta Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du je svi­rao kao dru­gi fla­u­ti­sta, u Sim­fo­nij­skom or­ke­stru RTS–a kao so­lo fla­u­ti­sta i so­lo pi­ko­lo fla­u­ti­sta, za­tim u Ope­ri i te­a­tru Ma­dle­ni­a­num, Po­zo­ri­štu na Te­ra­zi­ja­ma.

Sa­ra­đi­vao je sa emi­nent­nim di­ri­gen­ti­ma: Jo­van Ša­ji­no­vić, Ma­u­ri­cio Are­na, Va­le­ri­ji Po­ljan­ski, Zu­bin Meh­ta, Ju­ri­ji Ali­jev, Džu­li­jan Rej­nolds, Ro­ber­to Ga­to, Vla­di­mir Kranj­če­vić, An­gel Šu­rev, Mi­len Na­čev, Dej­vid Por­se­lajn, Ano­ni­ja Džoj Vil­son, Luc Ke­ler, Mla­den Ja­gušt , Bo­jan Su­đić, Stan­ko Jo­va­no­vić i mno­gim dru­gi.

Go­sto­vao je kao so­lo fla­u­ti­sta Bal­kan­ske fil­har­mo­ni­je u Sa­ra­je­vu, so­lo pi­ko­lo–fla­u­ti­sta In­ter­na­ci­o­nal­nog or­ke­stra u Mon­fal­ko­neu, Ita­li­ja, pro­je­kat Me­dea, so­lo pi­ko­lo fla­u­ti­sta In­ter­na­ci­o­nal­nog or­ke­stra u Go­ri­ci, Ita­li­ja, so­lo pi­ko­lo–fla­u­ti­sta Dr­žav­nog or­ke­stra Re­pu­bli­ke Ki­par.

Usa­vr­ša­vao se i kod vr­snih pe­da­go­ga i umet­ni­ka kao što su: Ja­noš Ba­lint, Ire­na Gra­fe­na­u­er, Mi­šel De­bost, Ta­deo Ko­e­ljo, Ima­nuel Pa­ji, Ni­ko­lo Ma­can­ti, De­jan Ga­vrić.

Član je aso­ci­ja­ci­je fla­u­ti­sta “Mi­o­drag Aza­njac “ od nje­nog osni­va­nja. Član je Ho­ra fla­u­ta “Si­rinks” či­ji je umet­nič­ki ru­ko­vo­di­lac Bra­ti­slav Đu­rić. Je­dan je od osni­va­ča tria VIL­LE. Go­vo­ri i pi­še en­gle­ski je­zik, slu­ži se ita­li­jan­skim je­zi­kom.