Опште о програмима финансирања



Еразмус+ је програм Европске уније који обезбеђује финансирање пројеката мобилности и сарадње у областима високог, општег, стручног и образовања одраслих, као и у областима младих и спорта. Програм је кључни инструмент за изградњу Европског образовног простора.

Структура програма: програм се састоји од три кључне активности – КА1, КА2 и КА3, као и додатни део програма под називом Жан Моне активности.

Приоритети програма за период 2021-2027 су:

  • Инклузија и диверзитет
  • Дигитална трансформација
  • Очување животне средине и борба са климатским променама
  • Учешће у демократском животу, заједничке вредности и грађански ангажман

Европска комисија је објавила нови Еразмус+ Општи позив за подношење предлога пројеката за 2022. годину у којем су детаљно описане све врсте пројеката и рокови за све појединачне компоненте програма. Статус Републике Србије као треће земље придружене Програму се наставља и у новом позиву, што значи да установе и организације имају могућност да пуноправно учествују у свим деловима Еразмус+ програма, као координатори или партнери.

Земље које могу учествовати у програму деле се на две групе:

  • ЕУ земље и треће земље придружене програму у које спадају: Северна Македонија, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка, Турска, и Србија.
  • треће земље су све остале земље света

У зависности од тога коме се пријављују за финансирање, пројекти се у Еразмус+ програм деле на

  • централизоване који се пријављују Извршној агенцији за програме у области образовања, културе и медија (EACEA) у Бриселу
  • децентрализоване који се предају националним агенцијама (у Србији то је Фондација Темпус)

Услови учешћа:

У конкурсном року за 2022. годину потребно је да све високошколске институције поседују Еразмус повељу за високо образовање (ECHE) да би оствариле право учешћа у Еразмус+ програму. Универзитет у Крагујевцу је Еразмус повељу званично добио у октобру 2018. године, а иста је обновљена у јануару 2021. године.

Како би могле да учествују у пројектима који се финансирају кроз програм Еразмус+, све организације морају имати OID број (за децентрализоване акције, преко Националне Еразмус+ канцеларије) и PIC број (за централизоване акције, преко Европске комисије).

*За Универзитет у Крагујевцу, то су:

  • OID број - E10206122
  • PIC број - 998850323

*Актуелни позив за Еразмус+ пројекте објављен је у новембру 2021. године.

Рокови конкурса за пројекте у области високог образовања:

Заједнички мастер програми (Еразмус Мундус) Координатор, партнер 16. фебруар 2022. *** Извршној агенцији EACEA
Жан Моне активности Координатор, партнер 01. март 2022. *** Извршној агенцији EACEA
Пројекти свесни изазова будућности Координатор, партнер 15.март 2022. *** Извршној агенцији EACEA
Европски универзитети Координатор, партнер 22. март 2022. *** Извршној агенцији EACEA
Партнерства за сарадњу Координатор, партнер 23. март 2022. ** Фондацији Темпус
Еразмус+ академије за унапређење образовања наставника Координатор, партнер 07. септембар 2022. *** Извршној агенцији EACEA
Савези за образовање и предузећа Координатор, партнер 15. септембар 2022. *** Извршној агенцији EACEA
Изградња капацитета Координатор, партнер 17. фебруар 2022. *** Извршној агенцији EACEA

** До 12 сати по средњеевропском времену (GMT+ 1)

*** До 17 сати по средњеевропском времену (GMT+ 1)


Установе високог образовања могу учествовати у следећим Еразмус+ пројектима:

Партнерства за сарадњу омогућавају установама да учествују у пројектима међународне сарадње, да ојачају своје капацитете и произведу иновативне резултате.

Еразмус Мундус

Заједнички мастер програми ЕМЈМ - TOPIC ID: ERASMUS-EDU-2022-PEX-EMJM-MOB

ЕМЈМ пројекти подржавају спровођење интегрисаних међународних студијских програма на мастер нивоу које изводи међународни конзорцијум високошколских установа (ВШУ) из различитих земаља широм света и других академских или неакадемских институција. ЕМЈМ треба да буде заједнички осмишљен и заједнички спровођен од стране партнера, док успешан завршетак заједничког ЕМЈМ програма мора водити додели заједничке дипломе (тј. једне појединачне дипломе коју додељују најмање две ВШУ из различитих земаља, од којих најмање једна мора бити држава чланица EУ или трећа земља придружена Програму) или више диплома (тј. најмање две дипломе које додељују две ВШУ из различитих земаља, од којих најмање једна мора бити држава чланица EУ или трећа земља придружена Програму).

Развој мастер студијских програма ЕМDМ - TOPIC ID: ERASMUS-EDU-2022-EMJM-DESIGN

EMDM пројекти подржавају развој и дизајн интегрисаних међународних студијских програма на мастер нивоу које изводи међународни конзорцијум високошколских установа из различитих земаља широм света и, где је потребно, других академских или неакадемских институција. Развијени програм би требало да буде у складу са концептом и стандардима квалитета горе описаних Ерасмус Мундус мастер програма. Подстиче се покретање процеса акредитације програма пре краја пројекта.

Савези за образовање и предузећа су двогодишњи или трогодишњи међународни пројекти који се спроводе у сарадњи између високошколских установа, установа стручног образовања и обука, као и јавних и приватних предузећа, невладиних организација и др. у којима партнери постављају заједничке циљеве и заједнички раде на подстицању иновација, развоју нових вештина, покретању иницијатива и предузетничког духа и размишљања.

Еразмус+ академије за унапређење образовања наставника имају за циљ стварање европских партнерстава између институција које се баве образовањем и обукама наставника. Очекује се да развој ових академија повећа интересовање за наставничку професију и да осигура висококвалитетно почетно образовање наставника, али и њихов континуирани професионални развој.

Европски универзитети

Циљ програма је стварање интегрисаних савеза високошколских установа који ће допринети развоју заједничких студијских програма, међународних тимова предавача и истраживача који ће се бавити заједничким друштвеним изазовима, унапредити системе студентских размена које ће бити уграђене у студијске програме, креирање заједничких ресурса, управљачких структура и институционалних процедура.

TOPIC ID: ERASMUS-EDU-2022-EUR-UNIV-1

Пројекти свесни изазова будућности

Пројекти свесни изазова будућности (Forward-Looking Projects) имају за циљ да подстакну иновације, креативност и активно учешће у друштву, као и да подрже социјално предузетништво у различитим областима образовања и обука. У питању су пројекти великих размера који имају за циљ да идентификују, развију, тестирају и/или процене иновативне приступе, чиме ће довести до побољшања система образовања и обука. Ови пројекти се фокусирају на све секторе образовања, а посебно на стручно образовање и обуке, образовање одраслих, као и међусекторску сарадњу на различитим нивоима образовања и обука.

TOPIC ID: ERASMUS-EDU-2022-PI-FORWARD-LOT1

Пројекти изградње капацитета у високом образовању

Акција изградње капацитета у високом образовању (CBHE) подржава пројекте међународне сарадње засноване на мултилатералним партнерствима између високошколских установа (ВШУ) и других организација активних у области високог образовања. Ови пројекти пружају значајне могућности за сарадњу, са посебним фокусом на преношење добрих пракси трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму од стране земаља чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму.

Strand 1
Topic ID: ERASMUS -EDU-2022-CBHE-STRAND-1
Strand 2
Topic ID: ERASMUS -EDU-2022-CBHE-STRAND-2
Strand 3
Topic ID: ERASMUS -EDU-2022-CBHE-STRAND-3

Жан Моне активности у оквиру програма Еразмус+ имају циљ да промовишу изврсност у настави и истраживању за области студија Европске уније широм света. Овим пројектима се подстиче дијалог између академског света и креатора европских политика. Жан Моне акције се деле на три врсте пројеката и то на:

Жан Моне модуле, Жан Моне катедре и Жан Моне центре изврсности.

TOPIC ID: ERASMUS-JMO-2022-MODULE
TOPIC ID: ERASMUS-JMO-2022-CHAIR
TOPIC ID: ERASMUS-JMO-2022-COE

Новину представљају Жан Моне тематске мреже у високом образовању у оквиру дебата о јавним политикама.


Корисни линкови:

Програмски водич

Брошура 2022.

ЕАCEA

Фондација Темпус

Еразмус Србија

Националне агенције

Еразмус+ платформа пројектних резултата

База националних пројеката

Формулари

Европски и национални документи - стратегије, конвенције, стандарди и упутства

FAQ - Често постављена питања


ПАРТНЕРСТВА ЗА САРАДЊУ У ОБЛАСТИ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА

Ови пројекти омогућавају организацијама да стекну искуства у међународној сарадњи и да ојачају своје капацитете, али и да произведу иновативне резултате.

 

Активности

Организације имају флексибилност у избору најбоље комбинације активности која доприноси постизању циљева пројекта у односу на његов обим и сразмерно капацитетима партнерства. Ове активности се могу односити на спровођење пројектних активности (које могу укључивати састанке, догађаје умрежавања, радне сесије за размену пракси и развијање резултата, уз укључивање запослених и полазника и слично), управљање пројектом и промоцију пројектних резултата.

Да ли постоје прописане области или теме којима се ови пројекти баве?

Од пројеката се тражи да уоквире свој рад у један или више приоритета, које на годишњем нивоу прописује Европска комисија, те да их одаберу у фази пријаве.

У конкурсном року 2022, партнерства за сарадњу морају се бавити минимално једним приоритетом са листе коју можете наћи у наставку странице.

Поред тога, националне агенције, надлежне за Еразмус+ програм, имају могућност да идентификују један или више ових европских приоритета као посебно релевантне у националном контексту.

Ко може да учествује у пројекту?

Било која јавна или приватна организација из држава чланица ЕУ, трећих земаља придружених Програму (раније познате као програмске земље) или трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму (раније познате као партнерске земље) може учествовати као учесник пројекта. Подстиче се учешће различитих актера у складу са постављеним приоритетима и циљевима пројекта.

Све високошколске установе из држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму које учествују на пројекту у области високог образовања морају бити носиоци важеће Еразмус повеље за високо образовање (ECHE).

Ко може поднети пројектну пријаву?

Као подносилац пријаве, односно координатор пројекта, може наступити било која установа из државе чланице ЕУ и/или треће земље продружене Програму. У једном конкурсном року, исти конзорцијум може предати једну пројектну пријаву на нивоу свих надлежних националних агенција.

Број партнерских организација на пројекту

Минимални састав конзорцијума чине најмање три организације из три различите државе чланице ЕУ и/или треће земље продружене Програму. Максимални број партнерских организација није прописан.

Пројекти би генерално требало да буду усмерени на сарадњу организација из држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму. Организације из трећих земаља које не учествују пуноправно у програму могу бити партнери (не и координатори) на пројекту ако је могуће доказати да њихово учешће доноси додатну вредност од кључног значаја за пројекат.

Да ли се могу укључити и додатни партнери без формалне везе са пројектом?

Осим пуноправних партнера, који су формално укључени у пројекат (координатор и партнерске установе), могу бити укључене и друге организације које могу да допринесу реализацији пројекта или да подрже његову промоцију или одрживост. Ови партнери би били названи "придружени партнери" и њихову улогу је потребно образложити у самој пријави, међутим, они не носе уговорну обавезу и не добијају финансирање Еразмус+ програма за ове активности.

Трајање пројекта

Пројекти могу трајати од 12 до 36 месеци, а дужину бира подносилац пријаве у фази пријаве пројекта.

Процес аплицирања

Пријава се подноси Националној агенцији надлежној за Еразмус+ програм у земљи подносиоца пријаве. Уколико предајете пријаву у Србији, надлежна организација је Фондација Темпус.

Пријава се подноси електронским путем кроз прописани електронски формулар на платформи.

Буџет

Износ наменских бесповратних средстава који намењен партнерствима за сарадњу која подржавају националне агенције, као и за партнерства за сарадњу које подржава Извршна агенција за образовање и културу се додељује у облику паушалних износи од 120 000, 250 000 и 400 000 евра.

 

Рок за пријаву: 23. март 2022. године до 12 часова

 

ПРИОРИТЕТИ за КА2 партнерства за сарадњу

Приоритети применљиви за све секторе

  • Инклузија и различитост у свим областима образовања, обука, омладине и спорта: Програм ће подржати пројекте који промовишу социјалну инклузију и имају за циљ побољшање приступачности за људе са смањеним могућностима, укључујући особе са инвалидитетом и особе са мигрантским пореклом, као и особе које живе у руралним и удаљеним областима, особе које се суочавају са социјално-економским потешкоћама или било којим другим потенцијалним извором дискриминације на основу пола, расног или етничког порекла, религије или уверења, инвалидитета, старости или сексуалне оријентације. Ови пројекти би требало да помогну у решавању препрека са којима се суочавају ове групе у приступу могућностима које нуди програм, као и у доприносу стварању инклузивног окружења које негује једнакост и једнакоправност и које одговара потребама шире заједнице.
  • Животна средина и борба са климатским променама: Програм има за циљ да у свим секторима подржи подизање свести о изазовима по питању животне средине и климатских промена. Приоритет ће бити дат пројектима усмереним на унапређење компетенција у различитим секторима од значаја за одрживост, развој зелених стратегија и методологија секторских вештина, као и наставним плановима и програмима оријентисаним ка будућности, који боље испуњавају потребе појединаца. Програм ће такође подржати тестирање иновативних пракси како би припремио ученике, студенте, запослене и омладинске раднике да постану истински носиоци промена (нпр. уштеда ресурса, смањење потрошње и расипања енергије, компензација емисије угљеничног отиска, одабир одрживих избора хране и начина транспорта итд.). Приоритет ће такође бити дат пројектима који – кроз образовање, обуке, омладинске и спортске активности – омогућавају промене у понашању према индивидуалним потребама, навикама у потрошњи и начину живота; развиjају компетенције наставника и образовних лидера и подржавају стратегије организација у погледу еколошке одрживости.
  • Рад на дигиталној трансформацији кроз развој дигиталне спремности, прилагодљивости на промене и капацитета: Програм ће подржати планове дигиталне трансформације основног, средњег, стручног образовања и обука (ВЕТ), високошколских установа и институција за образовање одраслих. Приоритет ће бити дат пројектима чији је циљ повећање капацитета и спремности институција за ефикасан прелазак на дигитално образовање. Програм ће подржати сврсисходну употребу дигиталних технологија у образовању, обукама, омладинском раду и спорту, за сврхе подучавања, учења, оцењивања и ангажовања. Ово укључује развој дигиталних педагогија и стручности у коришћењу дигиталних алата за наставнике, укључујући помоћне технологије, као и стварање и иновативну употребу дигиталних образовних садржаја. Такође, укључује развој дигиталних вештина и компетенција читавог становништва кроз одговарајуће програме и иницијативе. Посебна пажња биће посвећена промовисању родне равноправности и решавању разлика у односу на приступ и употребу недовољно заступљених група. Програм ће даље подржати употребу европских оквира дигиталних компетенција просветних радника, грађана и организација.
  • Заједничке вредности, грађански ангажман и учешће: Програм подржава активно грађанство и етику у целоживотном учењу; подстиче развој социјалних и интеркултурних компетенција, критичког мишљења и медијске писмености. Приоритет ће бити дат пројектима који нуде могућности за учешће људи у демократском животу, друштвеном и грађанском ангажовању кроз активности формалног или неформалног учења. Фокус ће такође бити на подизању свести и разумевању контекста Европске уније, посебно у погледу заједничких вредности ЕУ, принципа јединства и различитости, културног идентитета, културне свести и социјалног и историјског наслеђа.

Приоритети у области високог образовања

  • Промовисање међусобно повезаних система високог образовања: Програм ће имати за циљ јачање стратешке и структуриране сарадње између високошколских установа кроз: а) подршку развоју и тестирању различитих врста модела сарадње, укључујући сарадњу у виртуелном и комбинованом формату и употребу различитих дигиталних алата и мрежних платформи; б) поспешивање мобилности применом аутоматског узајамног признавања квалификација и исхода учења и уграђивањем мобилности у наставне планове и програме; ц) подршку високошколским установама да примене болоњске принципе и алате за побољшање мобилности за све.
  • Стимулисање иновативних пракси учења и подучавања: суочавање са друштвеним изазовима кроз подршку: а) развоју исхода учења и наставних планова и програма усмерених на студенте који боље испуњавају потребе ученика при учењу и смањују неусклађеност вештина, а истовремено су релевантни за тржиште рада и за шире друштво; б) развоју, тестирању и примени флексибилних путева учења и модуларног дизајна курсева (part-time, онлајн или комбинованих) и одговарајућих облика оцењивања, укључујући развој онлајн оцењивања; ц) промовисању целоживотног учења у високом образовању, укључујући и олакшавање започињања, валидације и признавања кратких блокова обука који воде ка микрокреденцијалима д) примени трансдисциплинарних приступа и иновативних педагогија као што су обрнуто учење, међународно заједничко онлајн учење и учење засновано на истраживању; е) укључивању одрживог развоја у све наставне планове и програме за студенте у свим дисциплинама и на свим нивоима.
  • Развијање STEM/STEAM метода у високом образовању, посебно учешћа жена у STEM-у: овај приоритет подржава развој и примену STEM програма у високом образовању, следећи STEAM приступ; промовисање учешћа жена у STEM пољима студија, посебно у инжењерству, ИКТ-у и напредним дигиталним вештинама; развој програма вођења и менторства за студенте, посебно девојке и жене, да би се бавили STEM и ИКТ пољима студија и занимањима; неговање родно осетљивих пракси образовања и обуке у STEM образовању; елиминисање родних стереотипа у STEM-у;
  • Награђивање изврсности у учењу, подучавању и развоју вештина кроз: а) развијање и примену стратегија и културе квалитета за награђивање и подстицање изврсности у настави, укључујући онлајн наставу и подучавање ученика у неповољном положају; б) обуке академског особља за иновативне и/или онлајн педагогошке приступе, укључујући трансдисциплинарне приступе, нови дизајн курикулума, методе испоруке и процене који повезују образовање са истраживањем и иновацијама, тамо где је то потребно; ц) неговање предузетничког, отвореног и иновативног сектора високог образовања, путем промовисања партнерстава за учење и подучавање са комерцијалним и некомерцијалним организацијама у приватном сектору; е) развој нових пракси у дизајнирању наставе, заснованих на образовним истраживањима и креативности.
  • Изградња инклузивних система високог образовања: Програм ће подстицати инклузивне приступе активностима мобилности и сарадње, као што су: а) повећани приступ, учешће и стопе завршетка студија код циљних група са мање могућности; б) активна подршка долазећим учесницима мобилности током процеса проналаска смештаја, укључујући и сарадњу са релевантним заинтересованим странама у обезбеђивању одговарајућег и приступачног смештаја; ц) подржавање развоја флексибилних каријерних путања између образовања и истраживања; д) неговање родне равнотеже у високошколским установама, у различитим областима студија и на руководећим позицијама; е) подстицање грађанског ангажовања кроз промоцију неформалног учења и ваннаставних активности и препознавање добровољног рада и рада у заједници у академским резултатима ученика.
  • Подршка дигиталних могућности сектора високог образовања кроз: а) активности које омогућавају спровођење иницијативе Европске студентске картице путем сигурног електронског преноса података о студентима између високошколских установа, уз пуно поштовање заштите личних података и повезивање, где је то могуће, са новим Europass-ом; б) развој дигиталних вештина и компетенција студената и запослених.


 

ЕРАЗМУС МУНДУС

Ови пројекти имају за циљ подстицање изврсности и интернационализације високошколских установа путем студијских програма, на нивоу мастер програма, које заједнички изводе и заједнички признају високошколске установе у Европи, а отворени су и за установе у другим земљама широм света.

 

Еразмус Мундус обухвата:

ЕРАЗМУС МУНДУС ЗАЈЕДНИЧКЕ МАСТЕР ПРОГРАМЕ (EMJM)

 

Активности - EMJM

ЕМЈМ пројекти подржавају спровођење интегрисаних међународних студијских програма на мастер нивоу које изводи међународни конзорцијум високошколских установа (ВШУ) из различитих земаља широм света и, где је потребно, других академских или неакадемских институција.

ЕМЈМ треба да буде заједнички осмишљен и заједнички спровођен од стране партнера, док успешан завршетак заједничког ЕМЈМ програма мора водити додели, или заједничке дипломе (тј. једне појединачне дипломе коју додељују најмање две ВШУ из различитих земаља, од којих најмање једна мора бити држава чланица EУ или трећа земља придружена Програму) или више диплома (тј. најмање две дипломе које додељују две ВШУ из различитих земаља, од којих најмање једна мора бити држава чланица EУ или трећа земља придружена Програму).

ЕМЈМ промовишу размену запослених и гостујућих научника који могу да дају допринос настави, обукама, истраживању и административним активностима.

На EMJM програме уписују се најизврснији студенти из земаља широм света, а део њих добија ЕМЈМ стипендије.

 

Број партнерских организација на пројекту – EMJM

Минимални састав конзорцијума, у смислу пуноправних партнера, чине најмање три ВШУ из три различите државе, од којих најмање две морају бити из држава чланица ЕУ и/или трећих земаља придружених Програму. Након испуњеног овог услова, на пројекту могу учествовати и установе из трећих земаља које не учествују пуноправно у програму. Изузетак представљају установе из Белорусије које не могу да учествују у овом типу пројеката.

Није прописан максималан број партнерских организација.

Да ли се могу укључити и додатни партнери без формалне везе са пројектом?

Осим пуноправних партнера, који су формално укључени у пројекат (координатор и партнерске установе), друге организације могу бити укључене кроз пренос знања и вештина, пружање допунских курсева или могућности за студентске праксе или могу на други начин допринети спровођењу пројекта. Ови партнери би били названи ,,придружени партнери” и њихову улогу је потребно образложити у самој пријави, међутим, они не носе уговорну обавезу и не добијају финансирање Еразмус+ програма за ове активности.

 

Трајање пројекта - EMJM

Пројекти би требало да трају 74 месеца, за финансирање најмање четири спровођења мастер програма, од којих је свако у трајању од 1 до 2 академске године (60, 90 или 120 ЕСПБ бодова).

 

Које врсте трошкова се могу планирати у оквиру ЕМЈМ пројекта?

  • Институционални трошкови за спровођење ЕМЈМ, обрачунати на основу броја уписаних студената (750 евра месечно по уписаном студенту). Ови трошкови могу укључивати трошкове особља (предавања, путовања), гостујућих предавача, промоцију, организационе трошкове, помоћ у смештају и друге студентске услуге, административне трошкове и друге трошкове неопходне за спровођење успешног мастер програма.
  • Стипендије за студенте (1400 евра месечно) за највише 60 студената, уз могућност додатних 30 стипендија за студенте из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму).
  • Додатна средства намењена подршци индивидуалних потреба студената са инвалидитетом.

* Целокупан каталог мастера који су до сада подржани кроз овај програм можете пронаћи овде.

 

МЕРЕ ЗА РАЗВОЈ ЕРАЗМУС МУНДУС ПРОГРАМА (EMDM)

 

Активности - EMDM

EMDM пројекти подржавају развој и дизајн интегрисаних међународних студијских програма на мастер нивоу које изводи међународни конзорцијум високошколских установа из различитих земаља широм света и, где је потребно, других академских или неакадемских институција.

Развијени програм би требало да буде у складу са концептом и стандардима квалитета горе описаних Ерасмус Мундус мастер програма. Подстиче се покретање процеса акредитације програма пре краја пројекта.

Не постоје формални приоритети, али ЕМЈМ пројекти подстичу укључивање држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму, институција и/или тематских подручја недовољно заступљених у оквиру програма.

 

Број партнерских организација на пројекту - EMDM

Ово су пројекти са једним корисником, што значи да се пријављује само једна установа. Међутим, подносилац пријаве би током фазе пријаве требало да мапира и ангажује групу партнера чији је циљ формирање ЕМDМ конзорцијума, као што је описано у одељку изнад, посвећеном ЕМЈМ.

 

Трајање пројекта - ЕМDМ

EMDM имају фиксно трајање од 15 месеци.

 

Буџет

За EMDM пројекат може бити додељен паушални износ од 55 000 eвра.

 

Коју врсту трошкова могу да подрже EMDM пројекти?

Средства пројекта се могу користити за покривање трошкова особља, трошкова путовања и смештаја, административних трошкова и подуговорених активности, састанака и конференција, студија/анкета, процеса акредитације итд. у мери у којој је то од значаја за спровођење EMDM.

 

Ко може предати пријаву за EMJM/EMDM пројекат?

Било која легитимна високошколска установа из држава чланица ЕУ, трећих земаља придружених Програму или трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму, може поднети пријаву.

 

Ко може учествовати у EMJM/EMDM пројекту?

Било која јавна или приватна организација из држава чланица ЕУ, трећих земаља придружених Програму или трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму може учествовати као учесник пројекта (изузев Белорусије која припада региону број 2).

 

Рок за пријаву: 16. фебруар 2022. године до 17 часова



 

САВЕЗИ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ПРЕДУЗЕЋА

 

У оквиру Еразмус+ програма, посебну групу пројеката чине пројекти Савеза за иновације (Alliances for Innovation), подељени у две категорије пројеката:

  1. Лот 1: Савези за образовање и предузећа (Alliances for Education and Enterprises);
  2. Лот 2: Савези за секторску сарадњу у вештинама (Alliances for Sectoral Cooperation on Skills).

Савези за иновације имају за циљ да ојачају европски иновациони капацитет кроз подршку развоја иновација, те кроз сарадњу и размену знања између високог образовања, стручног образовања и обука, као и ширег друштвено-економског окружења, укључујући и истраживачки сектор.

Они такође имају за циљ да подрже развој нових вештина и унапреде вештине које недостају кроз развој и израду нових курикулума за високо образовање и стручно образовање и обуке, паралелно подстичући покретање иницијатива и предузетничког начина размишљања.

 

Савези за образовање и предузећа

Савези за образовање и предузећа су међународни пројекти који се спроводе у сарадњи између високошколских установа, установа стручног образовања и обука, као и јавних и приватних предузећа, невладиних организација и др.

Пројекти Савеза за образовање и предузећа су пројекти у којима партнери постављају заједничке циљеве и заједнички раде на подстицању иновација, развоју нових вештина, покретању иницијатива и предузетничког духа и размишљања.

Пројекти овог типа теже остваривању следећих циљева:

  • Подстицање развоја нових, иновативних и мултидисциплинарних приступа настави и учењу;
  • Подстицање друштвено одговорног пословања;
  • Покретање иницијатива и подстицање предузетничког духа, размишљања и вештина код ученика, образовних и других радника;
  • Побољшање квалитета и релевантности вештина развијених и сертификованих кроз системе образовања и обука;
  • Олакшавање протока и стварања знања између високог образовања и стручног образовања и обука, истраживања, јавног и пословног сектора;
  • Изградња и подршка ефикасних система високог образовања и стручног образовања и обука, који су умрежени и инклузивни и доприносе развоју иновација.

 

Врсте активности

Активности подржане у оквиру пројеката Савеза за образовање и предузећа су активности подстицања иновација; развоја предузетничког начина размишљања, компетенција и вештина; подстицања протока и размене знања између високог образовања, стручног образовања и обука, предузећа и истраживања; идентификовања потреба тржишта и професија у настајању.

 

Састав конзорцијума

Организације које могу да учествују у овој врсти пројеката су: високошколске установе, јавна или приватна, мала, средња и велика предузећа, истраживачки институти, пружаоци услуга у области стручног образовања и обука, невладине организације, јавне установе на локалном, регионалном и националном нивоу, организације активне у области образовања, обука и младих (листа није коначна).

Пријаву за пројекат испред конзорцијума подноси организација из државе чланице ЕУ или треће земље придружене Програму, Извршној агенцији за образовање и културу у Бриселу. Организације из Србије могу да учествују као координадори или као партнери. 

Конзорцијум мора чинити најмање 8 различитих пуноправних партнера из бар 4 државе чланице ЕУ и/или треће земље придружене Програму, од чега најмање 3 установе које су пружаоци услуга образовања и обука (у области стручног образовања и обука и високог образовања) и 3 установе из привреде (предузећа или компаније, представници посредничких организација, као што су коморе, синдикати или трговинска удружења). У свакој пријави мора бити бар једна високошколска установа и бар једна установа стручног образовања и обука као пуноправни партнер.

 

Трајање пројекта

Ови пројекти могу трајати 2 или 3 године.

 

Правила финансирања и буџет

Максималан износ финансирања за двогодишње пројекте износи 1.000.000 евра, а за трогодишње 1.500.000 евра.

Специфичност финансирања ових пројеката је у томе што се финансијска подршка додељује у облику паушалних износа. Ови паушални трошкови морају бити подељени по радним пакетима, попут управљања пројектом, обука, организација догађаја, припрема и спровођење мобилности, комуникација и ширење информација, осигурање квалитета и сл.

Могуће је финансирати хонораре, путне и трошкове боравка, набавку опреме и услуга и друге трошкове спровођења пројекта попут ширења информација, публиковања радова и превођења.

 

Рок за пријаву: 15. септембар 2022. године до 17:00 часова



 

ЕРАЗМУС+ АКАДЕМИЈЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ОБРАЗОВАЊА НАСТАВНИКА

 

Европска комисија је препознала кључну улогу наставника и едукатора у процесу успостављања Eвропског образовног простора и нагласила важност постојања високо компетентних и мотивисаних наставника и едукатора, који би имали низ могућности за подршку и професионални развој током своје каријере. Комисија је предложила већи број активности за превазилажење изазова са којима се данас суочавају наставници, укључујући и план за покретање Еразмус+ академија за унапређење образовања наставника. Очекује се да развој ових академија повећа интересовање за наставничку професију и да осигура висококвалитетно почетно образовање наставника, али и њихов континуирани професионални развој.

Еразмус+ академије за унапређење образовања наставника имају за циљ стварање европских партнерстава између институција које се баве образовањем и обукама наставника. Њихови приоритети су вишејезичност и културна различитост, развој образовања наставника у складу са образовном политиком ЕУ и допринос достизању циљева Европског образовног простора.

 

Главни циљеви акције:

  • Допринос побољшању пракси и политика у вези са образовањем наставника у Европи кроз умрежавање и стварање заједница пракси;
  • Истицање европске димензије и интернационализације образовања наставника кроз иновативну и практичну сарадњу са посебним фокусом на кључне приоритете ЕУ попут учења у дигиталном свету, одрживости, једнакости и инклузији;
  • Развој и заједничко тестирање различитих модела мобилности (виртуелних, физичких, комбинованих) у почетном образовању наставника;
  • Развој одрживе сарадње међу организацијама које се баве образовањем наставника.

 

Ко може да се пријави?

Организација која се пријављује мора бити из неке од држава чланица ЕУ или трећих земаља придружених програму. Ова организација пријављује пројекат испред свих партнера који у њему учествују.

Организације које имају право учешћа као пуноправни или придружени партнери су:

  • Институције за образовање наставника попут универзитета, академија;
  • Министарства и слична јавна тела одговорна за образовне политике;
  • Државна (локална, регионална, национална) и приватна тела одговорна за развој образовних политика за наставнике и дефинисање стандарда за наставничке квалификације;
  • Тела одговорна за образовање и обуку наставника и надзор њиховог континуираног професионалног усавршавања;
  • Просветна удружења;
  • Школе које омогућују практичну наставу као део образовања наставника;
  • Друге школе општег и стручног образовања или друге организације (НВО, наставничка удружења) релевантне за ове пројекте.

Академије за унапређење образовања наставника морају укључивати најмање три пуноправна партнера из најмање три државе чланице ЕУ и/или треће земље придружене Програму (уз учешће најмање две чланице ЕУ), од којих су:

  • најмање две национално признате институције за иницијално образовање наставника из две различите државе чланице ЕУ и/или треће земље придружене Програму и
  • најмање једна национално призната институција за континуирани професионални развој наставника.

* Такође обавезно је учешће барем једне школе за праксу.

Пројектна пријава се шаље Извршној агенцији за образовање и културу (ЕАЦЕА).

 

Трајање пројекта: три године

Који је расположиви буџет по једном одобреном пројекту?

Буџет: За један пројекат може бити додељен максимални износ од 1.5 милиона евра.

Средства додељена од стране Европске комисије не могу прећи 80% укупних трошкова пројекта.



 

ЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТИ

 

Од 2019. године у Еразмус+ програм уведен је нови концепт финансирања Европских универзитета. Овај програм је сада саставни део Савеза за изврсност у оквиру Кључне акције 2. Након постигнутог успеха у претходна два конкурсна рока, када су спроведени пилот позиви, Европски универзитети у новом Еразмус+ програму 2021-2027 постају устаљена шема финансирања.

Европски универзитети подразумевају партнерства најмање 3 високошколске установе из држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму. Циљ програма је врло амбициозан – стварање интегрисаних савеза високошколских установа који ће допринети развоју заједничких студијских програма, међународних тимова предавача и истраживача који ће се бавити заједничким друштвеним изазовима, унапредити системе студентских размена које ће бити уграђене у студијске програме, креирање заједничких ресурса, управљачких структура, институционалних процедура итд.

 

У позиву 2022, постоје две теме у оквиру Европских универзитета:

Тема 1. Интензивирање досадашње институционалне међународне сарадње – ова тема позива ће пружити подршку већ постојећим савезима за свеобухватну институционалну међународну сарадњу укључујући – али не ограничавајући се на – савезе Европских универзитета одабране у оквиру провог позива објављеног 2019. Циљ је да се надогради досадашња институционална сарадња и да се даље продуби, интензивира и прошири ефикасност постојеће сарадње, како би се унапредио процес трансформације високог образовања ка потпуно развијеним Европским универзитетима. У оквиру ове теме, може се поднети и пријава за проширење партнерства кроз повећање броја партнерских установа.

Тема 2. Развој нове институционалне међународне сарадње – ова тема позива ће пружити подршку подносиоцима пријава који желе да успоставе нову свеобухватну институционалну транснационалну сарадњу у новом савезу Европских универзитета.

Не постоји ограничење тема у смислу академских области.

 

Буџет

У оквиру ових пројеката се финансијска подршка додељује у облику паушалних износа. Максимални паушални трошкови се одређују на основу броја високошколских установа на пројекту.

Средства из додељеног буџета могу надоместити највише 80% трошкова предвиђених пројектом.

Који је највећи буџет који може бити додељен по једном пројекту?

Максимални буџет пројекта у оквиру Теме 1 без проширења партнерства и Теме 2: између 3.24 милиона евра (за 3 високошколске установе које су пуноправни партнери на пројекту) до 14.4 милиона евра (за 9 и више високошколских установа које су пуноправни партнери на пројекту).

Максимални буџет пројекта у оквиру Теме 1 уз проширење партнерства: између 8 милиона евра (за повећање са 3 на 5 високошколске установе које су пуноправни партнери на пројекту) до 12.80 милиона евра (за повећање на 8 високошколских установа које су пуноправни партнери на пројекту).

Који је укупни буџет за овај програм?

За Тему 1: 225.60 милиона евра

За Тему 2: 46.40 милиона евра

 

Ко може да учествује на пројетку?

Подносиоци пројектних пријава, а такође пуноправни и придружени партнери, могу бити све јавне или приватне високошколске установе из држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму које су носиоци Еразмус повеље за високо образовање.

За Тему 1, то су свакако све високошколске установе које учествују у постојећим Европским универзитетима одобреним у позиву 2019.

Неакадемски партнери, као и установе из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму, могу да учествују као придружени партнери без удела у буџету.

 

Конзорцијум

Партнерство мора укључивати најмање 3 високошколске установе из најмање 3 државе чланице ЕУ и трећих земаља придружених Програму (укључујући најмање 2 државе чланице ЕУ).

*Напомена: једна високошколска установа може бити пуноправни партнер само на једном пројекту ове врсте, док на осталима може бити придружени партнер.

 

Трајање: пројекти трају 48 месеци

Пријаве се предају путем веб-портала Извршне агенције за образовање и културу (EACEA).

 

Свака од две теме има засебан систем за пријаву.

Тема 1

Тема 2

 

Рок за пријаву: 22. март 2022. године до 17 часова



 

ПРОЈЕКТИ СВЕСНИ ИЗАЗОВА БУДУЋНОСТИ

 

Пројекти свесни изазова будућности (Forward-Looking Projects) имају за циљ да подстакну иновације, креативност и активно учешће у друштву, као и да подрже социјално предузетништво у различитим областима образовања и обука.

У питању су пројекти великих размера који имају за циљ да идентификују, развију, тестирају и/или процене иновативне приступе, чиме ће довести до побољшања система образовања и обука. Ови пројекти се фокусирају на све секторе образовања, а посебно на стручно образовање и обуке, образовање одраслих, као и међусекторску сарадњу на различитим нивоима образовања и обука.

Циљ је да се подрже пројекти међународне сарадње који обухватају различите секторе и подстичу иновације у смислу успостављања револуционарних метода и пракси, и/или обезбеђују трансфер иновација, у циљу успостављања одрживог нивоа коришћења резултата иновативних пројеката и/или њихове примене у различитим контекстима и заједницама.

 

Ови пројекти су подељени у 3 целине:

  • Лот 1: Међусекторски приоритети
  • Лот 2: Стручно усавршавање и обуке
  • Лот 3: Образовање одраслих

 

Врсте активности

У оквиру сва три Лота у Програмском водичу наведени су приоритети којима се пројекти могу бавити (укупно постоји 6 приоритета). У оквиру појединачних приоритета могу се пронаћи специфичне активности релевантне за одабрани приоритет. Главне активности у оквиру ових приоритета могу бити (*листа није коначна):

  • истраживање, рад на мапирању, припреми великих секторских или међусекторских резултата;
  • међународне активности изградње капацитета као што су организовање обука, анализа контекста политике, истраживање политике, прилагођавање установа;
  • пилот активности за тестирање иновативних решења;
  • међународни догађаји великих размера или активности умрежавања, било секторске или међусекторске;
  • активности за ширење резултата у образовној заједници или сектору; истраживање и експериментисање са иновативним идејама, think-tank активности.

Пројекти у оквиру Лот-а 1: Међусекторски приоритети могу се бавити различитим образовним секторима или их међусобно повезивати. Ови пројекти би требало да се фокусирају на пружање подршке висококвалитетном и инклузивном дигиталном образовању, у складу са Акционим планом за дигитално образовање, или на пружање подршке системима образовања и обука да би били у складу са зеленом политиком.

Пројекти у оквиру Лот-а 2: Стручно усавршавање и обуке управо се фокусирају на сектор стручног усавршавања и обука (VEТ), при чему су приоритети ових пројеката усмерени на пружање подршке пакту за вештине (Pact for Skills), структурама и механизмима примењеног истраживања у VET сектору, као и на зеленим вештинама у VET сектору.

Пројекти у оквиру Лот 3-а 3: Образовање одраслих подржавају спровођење принципа и циљева Акционог плана Европског стуба социјалних права, Европске агенда вештина и Препорука Савета Европске уније о путевима усавршавања: ”Нове могућности за одрасле”. Пројектни предлози морају се односити на нове могућности за одрасле у складу са пројектом ”Upskilling Pathways”.

 

Састав конзорцијума

Подносиоци пројектних пријава могу бити све јавне или приватне организације из држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених програму. Ова организација подноси пријаву испред свих организација партнера на пројекту.

Све јавне или приватне организације које су активне у области образовања и обука, које су кључни покретачи иновација, а који се налазе у државама чланицама ЕУ и трећим земљама придруженим Програму могу учествовати у пројекту.

У оквиру Лотова 1 и 2 следеће установе могу да учествују:

  • организације и установе које се баве образовањем и обукама (школе, ВШУ, пружаоци услуга у ВЕТ сектору и сектору образовања одраслих),
  • јавне или приватне компаније које организују обуке својим запосленима, МСП,
  • истраживачки центри, регинални центри за развој,
  • министарства задужена за иновације, просвету, рад, економију,
  • привредне коморе,
  • приватне или јавне организације које пружају услуге одраслима, итд.

Пројекти у оквиру свих Лотова морају укључивати најмање 3 пуноправна партнера из најмање 3 државе чланице ЕУ и трећих земаља придружених Програму (укључујући најмање 2 државе чланице ЕУ).

Специфично за Лот 2: За најмање три земље учеснице, партнерства морају укључивати и послодавце, као и организације које се баве образовањем и обукама.

Специфично за Лот 3: За најмање три земље учеснице, партнерство мора укључивати јавне или приватне субјекте који су задужени или имају висок степен одговорности/утицаја на организовање и/или финансирање и/или обезбеђивање образовних услуга за одрасле (нпр. процена вештина, валидација компетенција, образовање и обука, оријентација и усмеравање), као пуноправни или придружени партнери.

 

Трајање пројекта

Пројекти у оквиру Лот 1 могу трајати 24-48 месеци.

Пројекти у оквиру Лот 2 и 3 могу трајати 24 месеца.

 

Правила финансирања

У оквиру ових пројеката се финансијска подршка додељује у облику паушалних износа. Ови паушални трошкови морају бити подељени по радним пакетима, попут управљања пројектом, обука, организација догађаја, припрема и спровођење мобилности, комуникација и ширење информација, осигурање квалитета и сл. Могуће је финансирати хонораре, путне и трошкове боравка, набавку опреме и услуга и друге трошкове спровођења пројекта попут ширења информација, публиковања радова и превођења.

За Лотове 1 и 3 не постоји ограничење у максималном броју пројеката за финансирање, док за Лот 2 постоји индикативни циљ од по 7 пројеката по сваком приоритету у оквиру овог Лота, а наведеним у Програмском водичу.

 

Буџет

Максимални буџет пројекта у оквиру Лот 1: 800.000 EUR

Максимални буџет пројекта у оквиру Лот 2: 700.000 EUR

Максимални буџет пројекта у оквиру Лот 3: 1.000.000 EUR

 

Рок за пријаву: 15. март 2022. године до 17 часова



 

ИЗГРАДЊА КАПАЦИТЕТА У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ

 

Акција изградње капацитета у високом образовању (CBHE) подржава пројекте међународне сарадње засноване на мултилатералним партнерствима између високошколских установа (ВШУ) и других организација активних у области високог образовања. Ови пројекти пружају значајне могућности за сарадњу, са посебним фокусом на преношење добрих пракси трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму од стране земаља чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму.

Ови пројекти имају за циљ да подстакну модернизацију високог образовања кроз развој студијских програма, обезбеђивање релевантности ВШУ и система високог образовања у трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму.

 

У оквиру ове акције пројекти су подељени у 3 категорије:

  • Категорија 1 (Strand 1): Подстицање приступања сарадњи у високом образовању;
  • Категорија 2 (Strand 2): Партнерства за трансформацију у високом образовању;
  • Категорија 3 (Strand 3): Пројекти структурних реформи.

С обзиром на то да Република Србија има статус треће земље придружене Програму, ВШУ из Србије имају улогу да преносе знања трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму.

 

Врсте активности

Пројекти Категорије 1 – Подстицање приступања сарадњи у високом образовању теже да укључе мање искусне високошколске установе у CBHE и да послуже као средство за ове установе којим ће допрети до људи са смањеним могућностима као и да смање јаз у интернационализацији између ВШУ из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму, у оквиру једне земље или региона.

Ови пројекти би требало да обухвате активности које имају за циљ јачање управљачких/административних капацитета циљаних ВШУ, обезбеђивање квалитетног и релевантног образовања, као и активности које имају за циљ повећање приступачности студенатима/запосленим са смањеним могућностима.

Пројекти Категорије 2 – Партнерства за трансформацију у високом образовању имају за циљ да уведу нове приступе и иницијативе у високо образовање трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму, засноване на преношењу искустава и добрих пракси које утичу не само на установе већ и на друштво у целини.

Ови пројекти би требало да обухвате иновације у високом образовању као и промоцију реформе ВШУ. У оквиру ових пројеката могуће је бавити се развојем, тестирањем и применом иновативних студијских програма, метода учења, алата и материјала, увођењем Болоњског система, унапређењем рада различитих служби на високошколским установама, као и развојем других капацитета установа.

Важно је напоменути да се пројектне пријаве у оквиру Категорија 1 и 2 позивају на једну од унапред дефинисаних приоритених области доступних на овом линку.

Пројекти Категорије 3 – Пројекти структурних реформи подржавају напоре трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму да развију кохерентне и одрживе системе високог образовања како би се задовољиле њихове друштвено-економске потребе. Ови пројекти би заправо требало да се баве обезбеђивањем одрживог системског и структурног побољшања и иновација у сектору високог образовања ових земаља.

Пројектне активности би требало да имају за циљ успостављање и подстицање добрих пракси у националном/регионалном контексту у области високог образовања које ће утицати на повећање запошљивости, повећање приступа високом образовању особама са смањеним могућностима, затим активности које ће допринети ефикасном и ефективном креирању политике у области високог образовања укључивањем других заинтересованих страна у област високог образовања, подржавање регионалне академске сарадње и промоције, подржавање увођења нових механизама финансирања, као и повећавање атрактивности наставничке професије увођењем различитих мера.

 

Састав конзорцијума

Подносиоци пројектних пријава могу бити високошколске установе и асоцијације или организације високошколских установа основане у државама чланицама ЕУ, трећим земљама придруженим Програму и трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму. Додатно, у оквиру Категорије 3, подносиоци пројектне пријаве могу бити регистрована национална или интернационална ректорска, професорска или студентска организација. Изузетак је да установе из Сирије и Руске Федерације не могу бити подносиоци пројектних пријава, док установе из Белорусије не могу да учествују ни као партнери ни као координатори ових пројеката.

ВШУ из држава чланица ЕУ или трећих земаља придружених Програму морају имати важећу Еразмус повељу за високо образовање (ECHE). Повеља није потребна ВШУ из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму. Могуће је учешће трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму из региона 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 and 11, изузев земаља са високим примањима из региона 5, 7 и 8.

У случају националних пројеката, минимум конзорцијума чине по једна ВШУ из две различите државе чланице ЕУ или трећих земаља придружених Програму и бар две ВШУ из једне треће земље која нема пуноправно учешће у Програму.

У случају регионалних и међурегионалних пројеката, који укључују две или више трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму из једног или више прихватљивих региона, неопходно је учешће најмање по једне ВШУ из две различите државе чланице ЕУ или трећих земаља придружених Програму и најмање по две ВШУ из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму.

Додатно, у свим пројектима у оквиру Категорије 3, поред наведеног, као пуноправни партнер неопходно је да учествује државни орган који је надлежан за високо образовање у трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму (попут министарстава просвете).

Укупан број ВШУ из држава чланица ЕУ или трећих земаља придружених Програму у пројекту не сме бити већи од броја ВШУ из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму.

Изузетак од претходно наведеног правила су треће земље које не учествују пуноправно у Програму, а које имају мање од пет ВШУ или у којима једна од њих покрива више од 50% укупног броја студената. Код таквих земаља довољно је учешће само једне ВШУ у пројекту. У региону Западног Балкана овај критеријум испуњава само Црна Гора.

 

Трајање пројекта

Пројекти у оквиру Категорија 1 и 2 могу трајати 24 или 36 месеци, док пројекти у оквиру Категорије 3 могу трајати 36 или 48 месеци.

 

Правила финансирања

Износи финансирања за пројекте:

  • Категорија 1: између 200.000 и 400.000 EUR
  • Категорија 2: између 400.000 и 800.000 EUR
  • Категорија 3: између 800.000 и 1.000.000 EUR

Специфичност финансирања ових пројеката је у томе што се финансијска подршка додељује у облику паушалних износа. Ови паушални трошкови морају бити подељени по радним пакетима, попут управљања пројектом, обука, организација догађаја, припрема и спровођење мобилности, комуникација и ширење информација, осигурање квалитета и сл. Могуће је финансирати хонораре, путне и трошкове боравка, набавку опреме и услуга и друге трошкове спровођења пројекта попут ширења информација, публиковања радова и превођења.

 

Рок за пријаву: 17. фебруар 2022. до 17 часова

 

ЖАН МОНЕ АКТИВНОСТИ


Жан Моне  активности у оквиру програма Еразмус+ имају циљ да промовишу изврсност у настави и истраживању за области студија Европске уније широм света. 

Студије Европске уније обухватају студије Европе у целини, са посебним нагласком на процес европских интеграција, при чему узимају у обзир спољашње и унутрашње аспекте. Оне се такође баве улогом Европске уније у глобализованом свету и у промовисању активног европског грађанства и дијалога између људи и култура. Додатно, Жан Моне акције настоје да промовишу вредности ЕУ и повећавају видљивост онога за шта се Европска унија залаже и у земљама ван њених граница. 

Жан Моне пројектима подстиче се дијалог између академског света и креатора европских политика. 

 

Постоје три основна типа Жан Монe активности:

  • Жан Моне активности у области високог образовања
  • Жан Моне активности у другим областима образовања и обука
  • Жан Моне дебате о јавним политикама

Ко може да учествује у Жан Моне активностима намењеним високом образовању?

Било која самостална високошколска установа из држава чланица ЕУ, трећих земаља придружених Програму (раније познате као програмске земље) или трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму може учествовати као учесник пројекта изузев Белорусије која припада региону број 2).

Ко може да поднесе пројектну пријаву за Жан Моне активности у области високог образовања?

Као подносилац пријаве, односно координатор пројекта, може наступити било која самостална високошколска установа на свету која долази из држава чланица ЕУ, трећих земаља придружених Програму или трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму може учествовати као учесник пројекта (изузев Белорусије која припада региону број 2).   

Да ли постоје прописана ограничења по питању научних области на које пројектне пријаве требају да се усмере?

Програм не прописује ограничења по питању научних области на које пројектне пријаве треба да буду усмерене докле год постоји европска димензија у погледу циљева пројеката.

На које врсте пројеката се деле Жан Моне активности у области високог образовања?

Жан Моне акције се деле на три пројекта у области високог образовања: 

Жан Моне модуле

Жан Моне модул је кратки наставни програм (или курс) на високошколској установи у области студија Европске уније. Трајање сваког модула је минимум 40 наставних сати у једној академској години. Жан Моне модул укључује теме везане за Европску унију у наставни план и програм који се до тада само ограничено бавио овим питањем.

Жан Моне катедре

Жан Моне катедра је положај који траје три године и који је намењен универзитетским професорима усмереним на специјализацију у области студија Европске уније. Овај положај може да држи само један професор који мора да одржи најмање 90 наставних сати у једној академској години. 

Жан Моне центре изузетности

Жан Моне центри изузетности обједињују компетенције и знања експерата и имају за циљ развој синергије између различитих дисциплина и ресурса у оквиру европских студија, као и стварање заједничких међународних активности и структурних веза са академским институцијама у другим земљама.

 

Новину представљају Жан Моне тематске мреже у високом образовању у оквиру дебата о јавним политикама а које подразумевају међународну сарадњу (Jean Monnet policy debate - higher education and other fields of education and training).

Тематске мреже у високом образовању су пројекти на којима учествује најмање 12 високошколских установа, а који имају као примарни циљ прикупљање, дељење, као и дискусију међу партнерима о налазима истраживања, садржају курсева и искуствима, резултатима (студије, чланци, итд.).

Додатни циљ тематских мрежа у високом образовању је да пруже редовне повратне информације (нпр. онлајн билтен) о најнапреднијим и иновативним праксама у овој области, подржавајући и пружајући додатну вредност дебати.

Постоје две врсте мрежа:

  • Будућност Европе - internal EU issues
  • Европа у свету - network on foreign policy

 

Tрајање пројекта

Жан Моне пројекти у области високог образовања (модули, катедре и центри изврсности као и тематске мреже) трају три године.  

Буџет:

Жан Моне Модул – 30.000 еура (75% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције

Жан Моне Катедра – 50.000 еура (75% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције

Жан Моне Центар изузетности – 100.000 еура (80% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције

Жан Моне Мреже - Будућност Европе – 1.000.000 EUR (80% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције

Жан Моне Мреже - Европа у свету – 1.200.000 EUR (80% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције

 

Коме се подноси пројектна пријава?

Пројектна пријава се подноси Извршној агенцији за образовање и културу (ЕАЦЕА) у Бриселу

Рок за пријаву: 01. март 2022. године у 17 часова



Хоризонт Европа је нови оквирни програм за истраживање и иновације који траје од 2021. до 2027. године и наставља се на програм Хоризонт 2020. Осмишљен је са циљем да обезбеди помоћ истраживачима и врхунским иноваторима да развију и примене своје идеје. Поред тога, програм пружа подршку и развоју изврсности у науци удруживањем најбољих талената и обезбеђивањем квалитетне инфраструктуре.

За потребе истраживања и развоја иновација и решења за превазилажење друштвених, еколошких и економских изазова, обезбеђен је буџет од око 95,5 милијарди евра, који ће бити распоређен кроз различите тематске позиве.

Како би се одржала на челу глобалних истраживања и иновација, ЕУ ће кроз овај оквирни програм:

  • Максимално увећати свој утицај и испунити стратешке приоритете, као што су опоравак, зелени и дигитални развој, и бавити се глобалним изазовима за побољшање квалитета свакодневног живота
  • Ојачати изврсну науку и технологију повећањем улагања у високо квалификоване људе и врхунска истраживања
  • Неговати индустријску конкурентност и њене иновационе перформансе, посебно преко Европског савета за иновације и Европског института за иновације и технологију
  • Побољшати приступ изврсности за истраживаче широм Европе ради подстицања сарадње, родне равнотеже, итд.

Оквирни програм Хоризонт Европа се заснива на три стуба:

  • Изврсност у науци
  • Глобални изазови и европска индустријска конкурентност
  • Иновативна Европа


Изврсности у науци има за циљ повећање глобалне научне конкурентности ЕУ. Подржава висококвалитетне истраживачке пројекте које дефинишу и воде истраживачи преко Европског истраживачког савета, финансира стипендије за искусне истраживаче, мреже докторских обука и размену истраживача, подстиче развој истраживачке каријере младих људи кроз акције Марије Склодовске Кири и улаже у истраживачке инфраструктуре светске класе.

Глобални изазови и европска индустријска конкурентност подржава истраживање које се односи на друштвене изазове и јача технолошке и индустријске капацитете кроз кластере. Циљ овог стуба јесте решавање неких од највећих проблема у Европи, а у његове активности укључен је и Заједнички истраживачки центар који кроз науку и техничку помоћ подржава европске и националне креаторе политика.

Иновативна Европа има за циљ да помогне развоју укупног европског пејзажа иновација, кроз развој европског иновационог екосистема и помоћу Европског института за иновације и технологију (ЕИТ) који негује интеграцију троугла знања (образовање, истраживање и иновацијама).

Ширење учешћа и јачање европског истраживачког простора (ЕРА) обезбеђује подршку државама чланицама ЕУ у њиховим напорима да максимално искористе свој национални истраживачки и иновациони потенцијал и промовишу европски истраживачки простор где истраживачи, научно знање и технологија слободно циркулишу.


Отворени позиви у оквиру програма Хоризонт Европа се објављују на званичном порталу Европске комисије - Funding & tender opportunities portal, у складу са динамиком и роковима који су прописани Радним програмом за период 2021-2027.


Програм Креативна Европа за период 2021 - 2027 је осмишљен тако да пружи интензивнију подршку и стави јачи нагласак на активности за транснационално стварање, иновације, мобилност уметника и професионалаца, као и на акције усмерене на секторске потребе.

Програм је покренут усвајањем првог годишњег програма рада. Са своја три потпрограма, културним, медијским и међусекторским (у којем могу учествовати и универзитети), креативна Европа има за циљ да:

  • унапреди уметничку и културну сарадњу на европском нивоу,
  • подстакне конкурентност, иновације и одрживост европског аудиовизуелног сектора, и
  • промовише међусекторске иновативне и колаборативне акције, укључујући подршку медијској писмености и разноликом, независном и плуралистичком медијском окружењу.

Званично усвајање правне основе програма очекује се почетком јуна, а први позиви за подношење предлога биће објављени у наредним недељама. Између осталих, и институције из Србије ће имати право учешћа у позивима за 2021. годину.

За период 2021-2027, буџет програма процењује се на 2,44 милијарде евра, у поређењу са 1,47 милијарди евра за 2014-2020. Са овим повећаним буџетом, програм Креативна Европа биће инклузивнији, дигиталнији и еколошки одрживији.

Два главна циља Креативне Европе:

  • чување, развој и промоција европске културне и језичке разноликости и наслеђа, и
  • повећање конкурентности и економског потенцијала културног и креативног, а посебно аудио-визуелног сектора

Главне новине програма Креативне Европе:

  • јачи нагласак на транснационалном стварању и на иновацијама,
  • лакши приступ финансирању кроз веће стопе суфинансирања (већи ниво доприноса из Креативне Европе за пројекте),
  • нагласак на подршци за сарадњу на нивоу ЕУ ради јачања конкурентности европског аудиовизуелног сектора на глобалном нивоу,
  • шема мобилности за уметнике и професионалце, и
  • акције усмерене на секторске потребе.

Корисни линкови:


Европска сарадња у науци и технологији (COST)

COST програм је међувладин оквир који омогућава истраживачима да успоставе интердисциплинарне истраживачке мреже у Европи и шире.

Програм финансира организовање конференција, састанака, школа за обуку, кратке научне размене и друге умрежене активности у широком спектру научних тема.

Кроз своје акције (мрежне пројекте) COST омогућава повећање мобилности истраживача широм Европе, подстиче успостављање научне изврсности и смањење јаза између земаља различитог интензитета научног и технолошког развоја.

Акције трају четири године и отворене су за све истраживаче, без обзира на степен каријере и земље из које долазе (тренутно је 38 земаља чланица и Израел као придружена чланица).

Свака земља чланица може на иницијативу неке од својих научно-истраживачких институција предложити нову COST акцију у току отворених позива за предлагање нових COST акција који се расписују на сваких 9 месеци. У том случају неопходно је да поменута институција обезбеди подршку још најмање 4 земље, како би се предлог акције уопште могао и разматрати. Приступање научно-истраживачком пројекту овог програма – COST Акцији се остварује потписивањем Меморандума о разумевању (Memorandum of Understanding –MOU), који у форми административног уговора потписују Владе, односно овлашћене институције Влада земаља чланица.

Поред предлагања нових COST акција, учешће у овом програму могуће је и прикључивањем већ постојећим COST акцијама.

Информације о COST програму и пројектима:

 

Национални COST координатор

Др Зоран Мијић

Институт за физику у Београду

Прегревица 118, 11080 Београд

Тел: 011 3713-134;

Е-пошта: ncc-serbia@ipb.ac.rs


Јадранско-јонски транснационални програм (IPA)

Општи циљ програма АДРИОН јесте да подстиче развој политика и иновација у области управљања, унапређујући европске интеграције земљама чланицама и земљама које нису чланице ЕУ, користећи богате природне, културне и људске ресурсе у окружењу Јадранског и Јонског мора и јачајући економску, социјалну и територијалну кохезију у програмској области.

АДРИОН пружа подршку, кроз низ приоритета:

  • Иновативан и паметан регион - развој иновационих мрежа и кластера региона, академских заједница и предузећа у Јадранско-јонском региону
  • Одржив регион - промовисање одрживе валоризације и очувања природног и културног наслеђа, као ресурса за раст у Јадранско-јонском региону. Побољшање транснационалних капацитета за заштиту животне средине, смањење фрагментације и очување екосистемских услуга у Јадранско-јонском региону.
  • Повезан регион - Побољшање капацитета за интегрисани транспорт, услуге мобилности и мултимодалност у Јадранско-јонском подручју
  • Подршка управљању ЕУ стратегијом за Јадранско-јонски регион - подршка координацији и спровођењу Јадранско-јонске стратегије - кроз унапређење институционалних капацитета јавне управе и кључних актера у процесу спровођења заједничких приоритета

Географска област обухваћена овим програмом покрива земље као што су Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, Италија, Црна Гора, Словенија и Србија.

Вредност програма: 15.688.887,00 евра

Више информација о програму налази се на званичној страници Јадранско-јонски транснационалног програма.



Дунавски транснационални програм за период 2021-2027

Током програмског периода 2021-2027, Дунавски транснационални програм ће наставити да подржава транснационалну сарадњу у Дунавском региону. Процес дизајнирања будућег Програма формално је започет 2019. године успостављањем одбора Радне групе, који предводи процес дизајнирања Програма, одржава редовне дискусије и учествује у доношењу формалних одлука о садржају Програма.

Даљи рад на развоју програма за период 2021-2027 заснива се на Политици регионалног развоја и кохезије, као и на Оријентационом документу за Дунавски транснационални програм 2021-2027 који је издала Европска комисија.

Након одржаних састанака и дискусија, Радна група је прелиминарно дефинисала четири приоритета и десет специфичних циљева на које ће се Дунавски транснационални програм фокусирати у следећем периоду:

  • Приоритет 1: Паметнији Дунавски регион
    • Циљ 1.1: Унапређење истраживачких и иновативних капацитета и коришћење напредних технологија
    • Циљ 1.2: Развој вештина за паметну специјализацију, индустријску транзицију и предузетништво
  • Приоритет 2: Зеленији Дунавски регион
    • Циљ 2.1: Унапређење обновљиве енергије
    • Циљ 2.2: Унапређење процеса прилагођавања климатским променама, превенције и контроле ризика, и слично
    • Циљ 2.3: Унапређење приступа и одрживог управљања водама
    • Циљ 2.4: Унапређење биодиверзитета, зелене инфраструктуре у урбаном окружењу, и смањење загађења
  • Приоритет 3: Друштвенији Дунавски регион
    • Циљ 3.1: Унапређивање ефикасности и инклузије
    • Циљ 3.2: Обезбеђивање једнаког приступа
    • Циљ 3.3: Унапређење улоге културе и туризма у економском развоју, друштвеној инклузији и друштвеним иновацијама
  • Приоритет 4: Боље управљање и сарадња
    • Циљ 4.1: Унапређење институционалних капацитета јавних тела и актера за имплементацију макро-регионалних стратегија, стратегија морских басена, као и других територијалних стратегија

Усвајање радног програма и отварање позива за Дунавски транснационални програм за 2021-2027 се очекује у наредном периоду.

Дунавски транснационални програм

Тематска оријентација

Кључни документи

Европски истраживачки савет (European Research Council - ERC)

Европски истраживачки савет ERC подстиче најквалитетнија истраживања у Европи путем конкурентног финансирања и подржава гранична истраживања у свим пољима, на основу научне изврсности.

Будући да је по природи „вођен истраживачима“ и функционише по принципу „bottom-up“ приступа, ERC омогућава истраживачима да идентификују нове могућности и правце у било којој области истраживања.

ERC је за 2021. годину определио 1.9 милијарди ЕУР као средства подршке за око 1.000 истраживача који се баве врхунским истраживањима. Као и претходних година, већина средстава (66%) намењена је научницима у раној и средњој фази развоја каријере. ERC ће такође финансијски подржати и радна места за око 6.860 постдокторских истраживача, докторанада и другог истраживачког особља запосленог у тимовима које финансира ERC.

У оквиру Радног програма ERC-а, доступна су средства за следеће врсте пројеката:

 

STARTING GRANTS

Могућност учешћа за истраживаче - Истраживачи било које националности са 2-7 година искуства од завршетка доктората (продужења су могућа под одређеним околностима - видети најновији ERC Радни програм), са изврсним научно-истраживачким искуством и квалитетним предлогом истраживачког пројекта.

Правила учешћа

  • Критеријуми„bottom-up“ принцип пројектне пријаве у било којој научној области
  • Локација - Истраживање се мора спроводити у јавној или приватној истраживачкој организацији (институција домаћина). То може бити институција где подносилац пријаве већ ради или било која друга институција у некој од држава чланица ЕУ или придружених земаља.
  • Институција домаћина (Host Institution) - Пријаве за ERC грант подноси један главни истраживач (Principal Investigator) заједно и у име институције домаћина, која се сматра правним подносиоцем захтева. Грантови се додељују институцији домаћину уз изричиту обавезу институције да главном истражитељу обезбеди одговарајуће услове да самостално усмерава истраживање и управља његовим финансирањем током трајања пројекта. Било која врста правног лица, укључујући универзитете, истраживачке центре и предузећа, може бити домаћин главном истраживачу и његовом/њеном тиму. Правно, институција домаћин мора имати седиште у некој од држава чланица ЕУ или некој од придружених земаља. Главни истраживач не мора нужно радити у институцији домаћину у време када се предлог подноси. Међутим, неопходни су међусобни споразум и посвећеност институције домаћина како ће се радни однос успоставити, уколико предлог буде успешан.
  • Тим - ERC даје подршку пројектима које изводи појединачни истраживач који може да запосли истраживаче било које националности као чланове тима. Такође је могуће имати једног или више чланова тима који се налазе у земљи ван Европе. Слободна места за чланове тима заинтересованих за придруживање ERC истраживачком пројекту могу се објавити на порталу Euraxess-Jobs.

Износ финансирања - до 1,5 милиона евра за период од 5 година (пропорционално мање за пројекте краћег трајања). Додатних 1 милион евра се може одобрити за „start-up“ трошкове истраживача који се селе из треће земље у ЕУ или придружену земљу, куповину крупне опреме, приступ великим објектима и/или за друге веће трошкове експерименталног и теренског рада. ЕРЦ покрива до 100% укупних оправданих директних трошкова истраживања плус допринос од 25% укупних прихватљивих трошкова у облику индиректних трошкова.

 

CONSOLIDATOR GRANTS

Могућност учешћа за истраживаче - Истраживачи било које националности са 7-12 година искуства од завршетка доктората (продужења су могућа под одређеним околностима - погледајте најновији Радни програм ERC-а), са изврсним научно-истраживачким искуством и квалитетним предлогом истраживачког пројекта.

Правила учешћа

  • Критеријуми - 'bottom-up' принцип пројектне пријаве у било којој научној области
  • Локација - Истраживање се мора спроводити у јавној или приватној истраживачкој организацији (институција домаћина). То може бити институција где подносилац пријаве већ ради или било која друга институција у некој од држава чланица ЕУ или придружених земаља.
  • Институција домаћина (Host Institution) - Пријаве за ERC грант подноси један главни истраживач (Principal Investigator) заједно и у име институције домаћина, која се сматра правним подносиоцем захтева. Грантови се додељују институцији домаћину уз изричиту обавезу институције да главном истраживачу обезбеди одговарајуће услове да самостално усмерава истраживање и управља његовим финансирањем током трајања пројекта. Било која врста правног лица, укључујући универзитете, истраживачке центре и предузећа, може бити домаћин главном истраживачу и његовом/њеном тиму. Правно, институција домаћин мора имати седиште у некој од држава чланица ЕУ или некој од придружених земаља. Главни истраживач не мора нужно радити у институцији домаћину у време када се предлог подноси. Међутим, неопходни су међусобни споразум и посвећеност институције домаћина како ће се радни однос успоставити, уколико предлог буде успешан.
  • Тим - ERC даје подршку пројектима које изводи појединачни истраживач који може да запосли истраживаче било које националности као чланове тима. Такође је могуће имати једног или више чланова тима који се налазе у земљи ван Европе. Слободна места за чланове тима заинтересованих за придруживање ERC истраживачком пројекту могу се објавити на порталу Euraxess-Jobs.

Износ финансирања - до 2 милиона евра за период од 5 година (пропорционално мање за пројекте краћег трајања). Додатних 1 милион евра се може одобрити за „start-up“ трошкове истраживача који се селе из треће земље у ЕУ или придружену земљу, куповину крупне опреме, приступ великим објектима и/или за друге веће трошкове експерименталног и теренског рада. ЕРЦ покрива до 100% укупних оправданих директних трошкова истраживања плус допринос од 25% укупних прихватљивих трошкова у облику индиректних трошкова.

 

ADVANCED GRANTS

Кандидати за ERC Advanced Grant-ове (Principal Investigators) морају бити активни истраживачи који имају значајна истраживачка достигнућа у последњих 10 година. Нису предвиђени посебни критеријуми прихватљивости у погледу академских захтева.

Правила учешћа

  • Критеријуми - 'bottom-up' принцип пројектне пријаве у било којој научној области
  • Локација - Истраживање се мора спроводити у јавној или приватној истраживачкој организацији (институција домаћина). То може бити институција где подносилац пријаве већ ради или било која друга институција у некој од држава чланица ЕУ или придружених земаља.
  • Институција домаћина (Host Institution) - Пријаве за ERC грант подноси један главни истраживач (Principal Investigator) заједно и у име институције домаћина, која се сматра правним подносиоцем захтева. Грантови се додељују институцији домаћину уз изричиту обавезу да ова институција обезбеди одговарајуће услове главном истраживачу да самостално усмерава истраживање и управља његовим финансирањем током трајања пројекта. Било која врста правног лица, укључујући универзитете, истраживачке центре и предузећа, може бити домаћин главном истраживачу и његовом/њеном тиму. Правно, институција домаћин мора имати седиште у некој од држава чланица ЕУ или некој од придружених земаља. Главни истраживач не мора нужно радити у институцији домаћину у време када се предлог подноси. Међутим, неопходни су међусобни споразум и посвећеност институције домаћина како ће се радни однос успоставити, уколико предлог буде успешан.
  • Тим - ERC даје подршку пројектима које изводи појединачни истраживач који може да запосли истраживаче било које националности као чланове тима. Такође је могуће имати једног или више чланова тима који се налазе у земљи ван Европе. Слободна места за чланове тима заинтересованих за придруживање ERC истраживачком пројекту могу се објавити на порталу Euraxess-Jobs.

Износ финансирањадо 2,5 милиона евра за период од 5 година (пропорционално мање за пројекте краћег трајања). Додатних 1 милион евра се може одобрити за „start-up“ трошкове истраживача који се селе из треће земље у ЕУ или придружену земљу, куповину крупне опреме, приступ великим објектима и/или за друге веће трошкове експерименталног и теренског рада. ERC покрива до 100% укупних оправданих директних трошкова истраживања плус допринос од 25% укупних прихватљивих трошкова у облику индиректних трошкова.

 

PROOF OF CONCEPT

Сви главни истражитељи који имају ERC пројекат, који је у току или је завршен пре мање од 12 месеци и пре 1. јануара 2020. године, имају право да учествују и пријаве се за ERC Proof of Concept. Главни истраживач мора да демонстрира однос између идеје која је основа за доказ о концепту и ERC истраживачког пројекта (Starting, Consolidator, Advanced или Synergy Grant).

Правила учешћа

  • Критеријуми - Финансирање је доступно за потребе доказивања концепта идеје која је генерисана током пројеката које финансира/је финансирао ERC. Међутим, додатна средства нису усмерена на проширење оригиналног истраживања нити за превазилажење препрека за практичну примену, већ на претварање резултата истраживања у комерцијални или друштвено вредан производ, и то за:
    • утврђивање одрживости, техничких питања и општих смерница
    • дефинисање положаја и стратегије права интелектуалног власништва
    • добијање повратних информација за буџетирање и друга комерцијалних питања
    • обезбеђивање каснијег финансирања
    • покривање почетних трошкова за оснивање предузећа.
  • Локација - Пројекат се мора изводити у јавној или приватној истраживачкој организацији (институција домаћин).
  • Институција домаћина (Host Institution) - Институција домаћин мора имати седиште у некој од држава чланица ЕУ или некој од придружених земаља и мора ангажовати главног истражитеља најмање током трајања Proof of Concept пројекта.

Радни програм 2020. наставиће са праксом доделе Proof of Concept средстава на основу паушалног износа од 150 000 ЕУР за период од 18 месеци.

 

SYNERGY GRANTS

Ови грантови су намењени групама од два до четири главна истраживача који раде заједно и доносе различите вештине и ресурсе за решавање амбициозних истраживачких проблема. Предлози ће се оцењивати на основу јединог критеријума научне изврсности који у случају ових грантова има додатни унутрашњи синергијски ефекат.

Правила учешћа

  • Критеријуми - Пријаве се могу поднети у било којој области истраживања. Ови грантови функционишу по „bottom-up“ принципу без унапред дефинисаних приоритета. Пријаве морају показати да предложено истраживање не може извршити један истраживач који ради сам.
  • Локација – Сви истраживачи морају спроводити истраживање у јавној или приватној истраживачкој организацији (институција домаћина). То може бити институција у којој подносилац захтева већ ради или било која друга институција са седиштем у некој од држава чланица ЕУ или придружених земаља.
  • Институција домаћина (Host Institution) – Истраживачи могу аплицирати у оквиру истих или различитих институција домаћина. Тамо где истраживачи имају различите институције домаћина, свака од ових институција мора дати своју подршку истраживачима које су они угостили током трајања бесповратне помоћи. У фази подношења пријаве, све институције домаћини морају обезбедити писмо подршке домаћину за свог главног истражитеља.

 

Детаљне информације о условима и правилима учешћа за све ERC грантове могу се наћи у Радном програму Европског истраживачког савета за 2021. годину.

Актуелни позиви могу се наћи у секцији Отворени позиви на интернет страници Универзитета или на званичној страници Европског истраживачког савета.


Универзитетска агенција за франкофонију (AUF)

Универзитетска агенција за франкофонију (AUF) окупља 944 универзитета, колеџа, универзитетских мрежа и научно-истраживачких центара који користе француски језик, у 116 земаља. Агенција је основана пре скоро 60 година, и представља једно од највећих удружења високошколских и истраживачких институција на свету. AUF је и званични представник сектора високог образовања и истраживања на Самиту франкофоније. Агенција је одговорна за спровођење резолуција у вези са високим образовањем које је усвојила Конференција шефова држава и влада које користе француски као заједнички језик.

Присутан у преко 40 земаља, AUF има мрежу од 59 регионалних локалних канцеларија. Седиште је подељено између Монтреала и Париза. Десет регионалних канцеларија налази се у регионима широм света (Европа, Азија, Африка, Северна, Централна и Јужна Америка, итд.). Седам административних уреда, 36 франкофонских „дигиталних кампуса“ и четири франкофонска института посвећена обуци, истраживању, саветовању и стручности, допуњују ову регионалну мрежу управљања.

AUF промовише кохезију између високог образовања и истраживачких институција како би подстакао сарадњу око пројеката који значајно побољшавају академске системе. AUF је партнер различитим врстама организација, укључујући приватне компаније и фондације, владе, националне развојне агенције, међународне и невладине организације и академска, научна и културна удружења. Особље AUF-а широм света пружа смернице и савете за дизајнирање, спровођење и праћење пројеката и олакшава размену најбољих пракси, стручности и иновација.

AUF помаже франкофонским универзитетима да се укључе у шира питања економског, социјалног и културног развоја. Акценат је, такође, стављен на поштовање и постизање различитости култура. Стратегија AUF-a 2017-2021 има за циљ да подржи високо образовање и истраживачке институције у превазилажењу савремених изазова. AUF подржава своје чланове у проналажењу одговарајућих решења. Циљ AUF-а је да створи нови простор за франкофонске универзитете укорењен у заједничком препознавању њихових изазова и колаборативних приступа и акција. Заједнички француски језик само је један од многих ресурса који AUF користи да окупи чланове и партнере. Стратегија AUF-а 2017‒2021 претпоставља три главна изазова и у оквиру њих девет стратешких области деловања:

Изазов 1: Квалитет обуке, истраживања и управљања

  1. Квалитет обуке;
  2. Структурни развој истраживања у националним и међународним оквирима;
  3. Побољшати управљање како би се одговорило на нове изазове;

Изазов 2: Запошљавање дипломаца и професионална спремност

  1. Дијалог између академских и економских актера;
  2. Побољшање интеграција локалних и националних друштвено-економских потреба у образовању и обукама институција чланица;
  3. Развити културу и праксу предузетништва;

Изазов 3: Универзитети као кључни актери глобалног и локалног развоја

  1. Институције чланице као актери економског, социјалног и еколошког развоја;
  2. Институције чланице доприносе лингвистичком и културном развоју, укључујући научну и техничку културу;
  3. Допринос институција чланица интеркултурном развоју и глобалном ангажовању.

 

Позиве и више о програму можете пронаћи на сајту AUF-а.

AUF чланови

AUF локације


Централноевропска иницијатива (CEI)

Централноевропска иницијатива (CEI) је регионални форум основан 1989. године који окупља 17 држава чланица у централној, источној и југоисточној Европи.

CEI форум подржава уједињену Европу са заједничким вредностима које обухватају све државе, регионе, народе и грађане, и негује јачање капацитета својих чланица у областима управљања, владавине закона и одрживог економског развоја са циљем стабилности, социјалне кохезије, одрживости животне средине, сигурности и просперитета.

Активности CEI форума су усмерене на промоцију сарадње на четири нивоа: међувладином, међупарламентарном, економском и локалном, и реализују се кроз различите програме:

  • Активности сарадње су пројекти малог обима и ограниченог трајања, који се углавном одвијају у облику семинара, радионица, кратких курсева обуке или других врста састанака. Они се финансирају из Фонда за сарадњу CEI путем годишњих позива за подношење предлога пројеката.
  • Техничка сарадња са Европском банком за обнову и развој (EBRD) се реализује кроз Програм техничке сарадње који нуди бесповратну помоћ као подршку одређеним инвестицијама и акцијама EBRD-а. Акције у оквиру Техничког програма сарадње укључују подршку за студије изводљивости и пре-изводљивости, секторски и еколошки инжењеринг, обуке за управљање, изградњу капацитета, и слично.
  • Програм размене знања (KEP) је инструмент који подржава пројекте и програме усмерене на пренос знања и најбољих пракси из ЕУ у државе чланице CEI ван ЕУ. Суфинансирање пројеката изградње капацитета и техничке помоћи се реализује кроз годишње позиве за подношење предлога пројеката.
  • Извршни секретаријат CEI осмишљава, управља и спроводи пројекте које финансира ЕУ, са фокусом на транснационалну и регионалну сарадњу за европске интеграције. Ови пројекти доприносе спровођењу мисије и стратешких приоритета CEI, а резултати који у том процесу настају могу се применити на све његове чланице.

Више о позивима Централноевропске иницијативе може се наћи на њиховој званичној страници, посебно у секцији Opportunities.

Фонд за науку Републике Србије

Фонд за науку Републике Србије је државна организација која пружа подршку научно-истраживачкој делатности. Основан је у јануару 2019. године са циљем обезбеђивања услова за континуирани развој научно-истраживачких и развојних активности у Републици Србији, неопходних за напредак друштва заснованог на знању.

Основна мисија Фонда за науку је да подржи научне, развојне и технолошке пројекте који се заснивају на научној изврсности и квалитету. Од посебног значаја су мултидисциплинарна и интердисциплинарна истраживања која омогућавају сарадњу са привредом, другим научно-истраживачким установама и међународним партнерима у циљу решавања тема које су од значаја за читаво друштво.

Фонд за науку нуди разноврсне програме који су осмишљени тако да одговарају на различите друштвене изазове и потребе. Програми подржавају технолошки развој, напредне и иновативне идеје, развој кадрова, лабораторија и истраживања, изградњу научне инфраструктуре, интеграцију у међународне научне токове, сарадњу науке и привреде и друге теме од стратешког и друштвеног значаја.

Програм за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС) има за циљ укључивање изврсних младих истраживача у научноистраживачки рад, јачање професионалних капацитета младих истраживача, оспособљавање младих доктора наука за руковођење пројектима, оспособљавање младих истраживача за конкурисање за друге истраживачке и развојне пројекте на националном и међународном нивоу, посебно у Европској Унији, креирање нових пројектних тимова, подршку изврсним идејама и подршку научноистраживачком раду који ће позитивно утицати на друштво и привреду.

Програм за развој пројеката из области вештачке интелигенције подстиче изврсност и релевантност научних истраживања у Србији у домену вештачке интелигенције, као и примену резултата научних истраживања из домена вештачке интелигенције у развоју привреде Србије. Основне тематске области програма су: општа вештачка интелигенција, машинско учење, обрада природног језика, планирање, разумевање знања, рачунарски вид и говорна комуникација, и интелигентни системи.

Програм сарадње српске науке са дијаспором представља финансијски подстицај који омогућава научно-истраживачким организацијама развој сарадње са српском дијаспором и унапређење капацитета кроз краткотрајне посете истраживача из Србије стручњацима из дијаспоре и подршку заједничким активностима, ради унапређења и размене знања, заједничког рада на научно-истраживачким и истраживачко-развојним проблемима и изазовима, објављивања заједничких радова и патената, подршке развоју нових услуга, комерцијализацији производа, трансфера технологија, као и припреме предлога заједничких пројеката за конкурисање код фондова изван Србије.

Специјални програм истраживања COVID-19 има за циљ финансирање пројеката који ће допринети ефикасном научном одговору на COVID-19 пандемију изазвану SARS-CoV-2 вирусом и омогућити бољу спремност и реаговање друштва на ову пандемију. Програм је инициран и припреман под околностима ванредног стања које је у Републици Србији проглашено поводом COVID-19 пандемије. Имајући у виду значај укључивања научне заједнице, овај Програм има посебан стратешки значај за Републику Србију и њене грађане.

Програм ИДЕЈЕ омогућава финансирање пројеката који се базирају на изврсним идејама које могу у будућности имати значајни утицај на развој науке и истраживања, привреде и/или друштва у целини, укључивање изврсних истраживача у научноистраживачки рад, јачање професионалних капацитета истраживача и стварање нових пројектних тимова. Програм омогућава истраживачима да дефинишу сопствене програме истраживања, да оформе сопствене тимове и да сарађују са одговарајућим лабораторијама, истраживачким центрима и привредом у Србији и у свету.


Фонд за иновациону делатност

Фонд за иновациону делатност је пионир у институционалном спровођењу такозваног иновационог императива у дело - где се успешно учествовати у привреди заснованој на знању значи прилагодити и унапредити технолошке и истраживачке капацитете засноване на сарадњи јавног и приватног сектора.

Фонд подржава развој иновација кроз одговарајуће инструменте финансијске, техничке и саветодавне подршке, у циљу оснаживања иновативних предузећа и јачања везе између истраживања и развоја са једне и пословног сектора са друге стране.

Имајући то у виду, његов главни циљ је да унапређује везе између науке, технологије и привреде и доприноси подстицању развоја иновативног предузетништва кроз различите програме подршке:

  • Програм сарадње науке и привреде осмишљен је да подстакне предузећа из приватног сектора и јавне научно-истраживачке организације да реализују научно-истраживачке и развојне пројекте са циљем креирања нових производа и услуга, са тржишним потенцијалом.
  • Иновациони ваучери представљају једноставан финансијски подстицај који омогућава малим и средњим предузећима да, користећи услуге научноистраживачког сектора, подигну ниво иновативности својих производа и постану конкурентнији на тржишту.
  • Доказ концепта намењен је истраживачима којима је потребна подршка да докажу да ће из њиховог истраживања настати нови производ за којим постоји потреба на тржишту.
  • Програм трансфера технологије намењен је јачању способности и ефикасности трансфера технологије. Истраживачима, кроз различите услуге, помаже да комерцијализују своје проналаске.
  • Програм раног развоја намењен је младим предузећима која развијају технолошку иновацију за којом постоји потреба на тржишту.
  • Програм суфинансирања иновација намењен је приватним предузећима којa већ имају тржишно присуство и настоје да ојачају своју позицију кроз стварање иновативних производа, услуга и технологија.

Од почетка рада до данас, преко Фонда је одобрено 15,8 милиона евра за 352 иновативни пројекат. На јавне позиве који се углавном објављују сваке године или су стално отворени, за програме Фонда поднето је више од 1.300 пријава иновативних пројеката.

Подстицањем иновативног предузетништва и јачањем везе између науке и привреде Фонд за иновациону делатност, под окриљем Министарства просвете, науке и технолошког развоја, уз подршку Европске уније и Светске банке, улаже велике напоре у стварању позитивног окружења ради подршке успостављању економије засноване на знању.


Центар за промоцију науке

Центар за промоцију науке позива сва заинтересована научна, научностручна друштва, школе, центре за стручно усавршавање, удружења и друге организације, које своје активности реализују у функцији унапређења научно-истраживачког рада, да поднесу своје пријаве за избор пројеката промоције и популаризације науке и технике, којима Центар пружa финансијску подршку.

Циљ Јавног позива Центра за промоцију науке је подизање нивоа научне писмености и ширења научне културе спроводећи поступак децентрализације промоције и популаризације науке на територији Републике Србије; подршка разноврсним и иновативним пројектним приступима из области промоције и популаризације науке, а који покривају интересовање и потребе опште популације; подршка иновативним и високоутицајним пројектима који имају велики обухват у циљу развоја и побољшања квалитета пројеката из области промоције науке од глобалног значаја и подршка креативним пројектима који афирмишу доступност знања у отвореном простору путем научнопопуларних експоната како би се научни појмови, феномени и чињенице усвојили кроз непосредно искуство.

Tрајање пројекта је највише 12 месеци. Финансирање је у износу од 100% од тражених трошкова пројекта. Прихватљиви трошкови су: трошкови за људске ресурсе, путовања и смештај, опрему, материјал и остали трошкови.

Информације о Jавном позиву се могу добити преко позивног броја Центра, телефон: (011) 2400 260 (локал 120) и на званичном сајту Центра.


Билатерална сарадња у оквиру Министарства просвете, науке и технолошког развоја

Министарство просвете, науке и технолошког развоја уговара и финансијски подржава пројекте научно-технолошке сарадње између наших и иностраних научно-истраживачких организација (НИО) на основу међународних билатералних споразума.

Закључивање и спровођење билатералних споразума представља један од важнијих облика сарадње Републике Србије у областима од значаја за развој истраживања и науке, с обзиром да се тим споразумима установљава оквир сарадње који је од значаја и за нашу земљу и за земље са којима је успостављена билатерална сарадња.

Полазећи од потребе да се подржи научна и технолошка сарадња на бази паритета и реципрочног интереса, уз поштовање националних приоритета, у области развоја науке и технологије, Република Србија има активне билатералне важеће споразуме са следећим државама:

  • Аустрија
  • Белорусија
  • Италија
  • Индија
  • Кина - пројекти мобилности научника
  • Кина - стратешки пројекти научне и технолошке сарадње
  • Мађарска
  • Немачка
  • Португалија
  • Словенија
  • Словачка
  • Турска
  • Француска
  • Хрватска
  • Црна Гора

Пројекти суфинансирају научноистраживачке и развојне пројекте и узајамне посете истраживача (трошкови путовања и боравка) које се реализују у оквиру пројектних активности одобрених пројеката у циљу успостављања научне и технолошке сарадње између двеју земаља.

Предлози се подносе истовремено у обе земље, у Србији пријаве се шаљу Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а пројектни предлози подносилаца из осталих земаља институцији под чијом су надлежношћу пројекти билатералне сарадње.

Више информација на званичној страници Министарства просвете, науке и технолошког развоја.