Опште о програмима финансирања

Еразмус+ је програм Европске уније који обезбеђује финансирање пројеката мобилности и сарадње у областима високог, општег, стручног и образовања одраслих, као и у областима младих и спорта. Програм је кључни инструмент за изградњу Европског образовног простора.
Структура програма: програм се састоји од три кључне активности - КА1, КА2 и КА3, као и додатни део програма под називом Жан Моне активности.
Приоритети програма за период 2021-2027 су:
- Инклузија и диверзитет
- Дигитална трансформација
- Очување животне средине и борба са климатским променама
- Учешће у демократском животу, заједничке вредности и грађански ангажман
Европска комисија је објавила нови Еразмус+ Општи позив за подношење предлога пројеката за 2023. годину у којем је дат преглед пројеката и рокова за све појединачне компоненте програма. Статус Републике Србије као треће земље придружене Програму се наставља и у новом позиву, што значи да установе и организације имају могућност да пуноправно учествују у свим деловима Еразмус+ програма, као координатори или партнери.
Земље које могу учествовати у програму деле се на две групе:
- ЕУ земље и треће земље придружене програму (Северна Македонија, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка, Турска, и Србија)
- треће земље (остале земље света).
У зависности од тога коме се пријављују за финансирање, пројекти се у Еразмус+ програм деле на
- централизоване који се пријављују Извршној агенцији за програме у области образовања, културе и медија (EACEA) у Бриселу
- децентрализоване који се предају националним агенцијама (у Србији то је Фондација Темпус)
Услови учешћа:
У конкурсном року за 2023. годину потребно је да све високошколске институције поседују Еразмус повељу за високо образовање (ECHE) да би оствариле право учешћа у Еразмус+ програму. Универзитет у Крагујевцу је Еразмус повељу званично добио у октобру 2018. године, а иста је обновљена у јануару 2021. године.
Како би могле да учествују у пројектима који се финансирају кроз програм Еразмус+, све организације морају имати OID број (за децентрализоване акције, преко Националне Еразмус+ канцеларије) и PIC број (за централизоване акције, преко Европске комисије).
За Универзитет у Крагујевцу, то су:
- OID број - E10206122
- PIC број - 998850323
Рокови конкурса за пројекте у области високог образовања:
Партнерства за сарадњу у областима: опште образовање (школе и предшколске установе), стручно образовање и обуке, високо образовање, образовање одраслих.*** | Координатор, партнер | 22. март 2023.* | Фондацији Темпус |
Партнерства за сарадњу у областима: високо образовање, опште образовање (школе и предшколске установе), стручно образовање и обуке, образовање одраслих, млади. *** | Координатор, партнер | 22. март 2023.** | Извршној агенцији EACEA |
Заједнички мастер програми (Еразмус Мундус) | Координатор, партнер | 16. фебруар 2023.** | Извршној агенцији EACEA |
Изградња капацитета у области високог образовања | Координатор, партнер | 16. фебруар 2023.** | Извршној агенцији EACEA |
Савези за иновације | Координатор, партнер | 03. мај 2023.** | Извршној агенцији EACEA |
Жан Моне пројекти | Координатор, партнер | 14. фебруар 2023.** | Извршној агенцији EACEA |
Пројекти свесни изазова будућности | Координатор, партнер | 15. март 2023.** | Извршној агенцији EACEA |
* До 12 сати по средњеевропском времену (GMT+1)
** До 17 сати по средњеевропском времену (GMT+1)
*** Пријава се подноси Фондацији Темпус или другој националној агенцији у некој другој држави чланици ЕУ и/или земљи придруженој програму.
Корисни линкови:
- Општи позив за подношење Еразмус+ предлога пројеката за 2023. годину
- Програмски водич за 2023. годину
- Брошура 2023.
- Еразмус Србија
- Националне агенције
- Еразмус+ платформа пројектних резултата
- База националних пројеката
- Европски и национални документи - стратегије, конвенције, стандарди и упутства
- FAQ - Често постављена питања
ЖАН МОНЕ АКТИВНОСТИ
Жан Моне активности у оквиру програма Еразмус+ имају циљ да промовишу изврсност у настави и истраживању за области студија Европске уније широм света.
Студије Европске уније обухватају студије Европе у целини, са посебним нагласком на процес европских интеграција, при чему узимају у обзир спољашње и унутрашње аспекте. Оне се такође баве улогом Европске уније у глобализованом свету и у промовисању активног европског грађанства и дијалога између људи и култура. Додатно, Жан Моне акције настоје да промовишу вредности ЕУ и повећавају видљивост онога за шта се Европска унија залаже и у земљама ван њених граница.
Жан Моне пројектима подстиче се дијалог између академског света и креатора европских политика.
Постоје три основна типа Жан Монe активности:
- Жан Моне активности у области високог образовања
- Жан Моне активности у другим областима образовања и обука
- Жан Моне дебате о јавним политикама
Ко може да учествује у Жан Моне активностима намењеним високом образовању?
Било која самостална високошколска установа из држава чланица ЕУ, трећих земаља придружених Програму (раније познате као програмске земље) или трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму може учествовати као учесник пројекта изузев Белорусије која припада региону број 2).
Ко може да поднесе пројектну пријаву за Жан Моне активности у области високог образовања?
Као подносилац пријаве, односно координатор пројекта, може наступити било која самостална високошколска установа на свету која долази из држава чланица ЕУ, трећих земаља придружених Програму или трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму може учествовати као учесник пројекта (изузев Белорусије која припада региону број 2).
Да ли постоје прописана ограничења по питању научних области на које пројектне пријаве требају да се усмере?
Програм не прописује ограничења по питању научних области на које пројектне пријаве треба да буду усмерене докле год постоји европска димензија у погледу циљева пројеката.
На које врсте пројеката се деле Жан Моне активности у области високог образовања?
Жан Моне акције се деле на три пројекта у области високог образовања:
Жан Моне модуле
Жан Моне модул је кратки наставни програм (или курс) на високошколској установи у области студија Европске уније. Трајање сваког модула је минимум 40 наставних сати у једној академској години. Жан Моне модул укључује теме везане за Европску унију у наставни план и програм који се до тада само ограничено бавио овим питањем.
Жан Моне катедре
Жан Моне катедра је положај који траје три године и који је намењен универзитетским професорима усмереним на специјализацију у области студија Европске уније. Овај положај може да држи само један професор који мора да одржи најмање 90 наставних сати у једној академској години.
Жан Моне центре изузетности
Жан Моне центри изузетности обједињују компетенције и знања експерата и имају за циљ развој синергије између различитих дисциплина и ресурса у оквиру европских студија, као и стварање заједничких међународних активности и структурних веза са академским институцијама у другим земљама.
Новину представљају Жан Моне тематске мреже у високом образовању у оквиру дебата о јавним политикама а које подразумевају међународну сарадњу (Jean Monnet policy debate - higher education and other fields of education and training).
Тематске мреже у високом образовању су пројекти на којима учествује најмање 12 високошколских установа, а који имају као примарни циљ прикупљање, дељење, као и дискусију међу партнерима о налазима истраживања, садржају курсева и искуствима, резултатима (студије, чланци, итд.).
Додатни циљ тематских мрежа у високом образовању је да пруже редовне повратне информације (нпр. онлајн билтен) о најнапреднијим и иновативним праксама у овој области, подржавајући и пружајући додатну вредност дебати.
Постоје две врсте мрежа:
- Будућност Европе - internal EU issues
- Европа у свету - network on foreign policy
Tрајање пројекта
Жан Моне пројекти у области високог образовања (модули, катедре и центри изврсности као и тематске мреже) трају три године.
Буџет:
Жан Моне Модул – 30.000 еура (75% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције
Жан Моне Катедра – 50.000 еура (75% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције
Жан Моне Центар изузетности – 100.000 еура (80% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције
Жан Моне Мреже - Будућност Европе – 1.000.000 EUR (80% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције
Жан Моне Мреже - Европа у свету – 1.200.000 EUR (80% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције
Коме се подноси пројектна пријава?
Пројектна пријава се подноси Извршној агенцији за образовање и културу (ЕАЦЕА) у Бриселу.
Рок за пријаву: 01. март 2022. године у 17 часова

Хоризонт Европа је нови оквирни програм за истраживање и иновације који траје од 2021. до 2027. године и наставља се на програм Хоризонт 2020. Осмишљен је са циљем да обезбеди помоћ истраживачима и врхунским иноваторима да развију и примене своје идеје. Поред тога, програм пружа подршку и развоју изврсности у науци удруживањем најбољих талената и обезбеђивањем квалитетне инфраструктуре.
За потребе истраживања и развоја иновација и решења за превазилажење друштвених, еколошких и економских изазова, обезбеђен је буџет од око 95,5 милијарди евра, који ће бити распоређен кроз различите тематске позиве.
Како би се одржала на челу глобалних истраживања и иновација, ЕУ ће кроз овај оквирни програм:
- Максимално увећати свој утицај и испунити стратешке приоритете, као што су опоравак, зелени и дигитални развој, и бавити се глобалним изазовима за побољшање квалитета свакодневног живота
- Ојачати изврсну науку и технологију повећањем улагања у високо квалификоване људе и врхунска истраживања
- Неговати индустријску конкурентност и њене иновационе перформансе, посебно преко Европског савета за иновације и Европског института за иновације и технологију
- Побољшати приступ изврсности за истраживаче широм Европе ради подстицања сарадње, родне равнотеже, итд.
Оквирни програм Хоризонт Европа се заснива на три стуба:
- Изврсност у науци
- Глобални изазови и европска индустријска конкурентност
- Иновативна Европа

Изврсности у науци има за циљ повећање глобалне научне конкурентности ЕУ. Подржава висококвалитетне истраживачке пројекте које дефинишу и воде истраживачи преко Европског истраживачког савета, финансира стипендије за искусне истраживаче, мреже докторских обука и размену истраживача, подстиче развој истраживачке каријере младих људи кроз акције Марије Склодовске Кири и улаже у истраживачке инфраструктуре светске класе.
Глобални изазови и европска индустријска конкурентност подржава истраживање које се односи на друштвене изазове и јача технолошке и индустријске капацитете кроз кластере. Циљ овог стуба јесте решавање неких од највећих проблема у Европи, а у његове активности укључен је и Заједнички истраживачки центар који кроз науку и техничку помоћ подржава европске и националне креаторе политика.
Иновативна Европа има за циљ да помогне развоју укупног европског пејзажа иновација, кроз развој европског иновационог екосистема и помоћу Европског института за иновације и технологију (ЕИТ) који негује интеграцију троугла знања (образовање, истраживање и иновацијама).
Ширење учешћа и јачање европског истраживачког простора (ЕРА) обезбеђује подршку државама чланицама ЕУ у њиховим напорима да максимално искористе свој национални истраживачки и иновациони потенцијал и промовишу европски истраживачки простор где истраживачи, научно знање и технологија слободно циркулишу.
Отворени позиви у оквиру програма Хоризонт Европа се објављују на званичном порталу Европске комисије - Funding & tender opportunities portal, у складу са динамиком и роковима који су прописани Радним програмом за период 2021-2027.

Програм Креативна Европа за период 2021 - 2027 је осмишљен тако да пружи интензивнију подршку и стави јачи нагласак на активности за транснационално стварање, иновације, мобилност уметника и професионалаца, као и на акције усмерене на секторске потребе.
Програм је покренут усвајањем првог годишњег програма рада. Са своја три потпрограма, културним, медијским и међусекторским (у којем могу учествовати и универзитети), креативна Европа има за циљ да:
- унапреди уметничку и културну сарадњу на европском нивоу,
- подстакне конкурентност, иновације и одрживост европског аудиовизуелног сектора, и
- промовише међусекторске иновативне и колаборативне акције, укључујући подршку медијској писмености и разноликом, независном и плуралистичком медијском окружењу.
Званично усвајање правне основе програма очекује се почетком јуна, а први позиви за подношење предлога биће објављени у наредним недељама. Између осталих, и институције из Србије ће имати право учешћа у позивима за 2021. годину.
За период 2021-2027, буџет програма процењује се на 2,44 милијарде евра, у поређењу са 1,47 милијарди евра за 2014-2020. Са овим повећаним буџетом, програм Креативна Европа биће инклузивнији, дигиталнији и еколошки одрживији.
Два главна циља Креативне Европе:
- чување, развој и промоција европске културне и језичке разноликости и наслеђа, и
- повећање конкурентности и економског потенцијала културног и креативног, а посебно аудио-визуелног сектора
Главне новине програма Креативне Европе:
- јачи нагласак на транснационалном стварању и на иновацијама,
- лакши приступ финансирању кроз веће стопе суфинансирања (већи ниво доприноса из Креативне Европе за пројекте),
- нагласак на подршци за сарадњу на нивоу ЕУ ради јачања конкурентности европског аудиовизуелног сектора на глобалном нивоу,
- шема мобилности за уметнике и професионалце, и
- акције усмерене на секторске потребе.
Корисни линкови:
- Званична интернет страница Креативне Европе
- Годишњи програм рада за спровођење Програма Креативна Европа за 2021. годину
- Информативни лист Креативна Европа (2021-2027)
- Преглед позива за подношење предлога пројеката за Креативну Европу 2021: Култура
- Преглед позива за подношење предлога пројеката за Креативну Европу 2021: Медији
- Преглед позива за подношење предлога пројеката за Креативну Европу 2021: Међусекторски правац

Европска сарадња у науци и технологији (COST)
COST програм је међувладин оквир који омогућава истраживачима да успоставе интердисциплинарне истраживачке мреже у Европи и шире.
Програм финансира организовање конференција, састанака, школа за обуку, кратке научне размене и друге умрежене активности у широком спектру научних тема.
Кроз своје акције (мрежне пројекте) COST омогућава повећање мобилности истраживача широм Европе, подстиче успостављање научне изврсности и смањење јаза између земаља различитог интензитета научног и технолошког развоја.
Акције трају четири године и отворене су за све истраживаче, без обзира на степен каријере и земље из које долазе (тренутно је 38 земаља чланица и Израел као придружена чланица).
Свака земља чланица може на иницијативу неке од својих научно-истраживачких институција предложити нову COST акцију у току отворених позива за предлагање нових COST акција који се расписују на сваких 9 месеци. У том случају неопходно је да поменута институција обезбеди подршку још најмање 4 земље, како би се предлог акције уопште могао и разматрати. Приступање научно-истраживачком пројекту овог програма – COST Акцији се остварује потписивањем Меморандума о разумевању (Memorandum of Understanding –MOU), који у форми административног уговора потписују Владе, односно овлашћене институције Влада земаља чланица.
Поред предлагања нових COST акција, учешће у овом програму могуће је и прикључивањем већ постојећим COST акцијама.
Информације о COST програму и пројектима:
- COST програм
- Међународна научна сарадња (Министарство просвете, науке и технолошког развоја)
- Национални COST сајт
Национални COST координатор
Др Зоран Мијић
Институт за физику у Београду
Прегревица 118, 11080 Београд
Тел: 011 3713-134;
Е-пошта: ncc-serbia@ipb.ac.rs

Јадранско-јонски транснационални програм (IPA)
Општи циљ програма АДРИОН јесте да подстиче развој политика и иновација у области управљања, унапређујући европске интеграције земљама чланицама и земљама које нису чланице ЕУ, користећи богате природне, културне и људске ресурсе у окружењу Јадранског и Јонског мора и јачајући економску, социјалну и територијалну кохезију у програмској области.
АДРИОН пружа подршку, кроз низ приоритета:
- Иновативан и паметан регион - развој иновационих мрежа и кластера региона, академских заједница и предузећа у Јадранско-јонском региону
- Одржив регион - промовисање одрживе валоризације и очувања природног и културног наслеђа, као ресурса за раст у Јадранско-јонском региону. Побољшање транснационалних капацитета за заштиту животне средине, смањење фрагментације и очување екосистемских услуга у Јадранско-јонском региону.
- Повезан регион - Побољшање капацитета за интегрисани транспорт, услуге мобилности и мултимодалност у Јадранско-јонском подручју
- Подршка управљању ЕУ стратегијом за Јадранско-јонски регион - подршка координацији и спровођењу Јадранско-јонске стратегије - кроз унапређење институционалних капацитета јавне управе и кључних актера у процесу спровођења заједничких приоритета
Географска област обухваћена овим програмом покрива земље као што су Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, Италија, Црна Гора, Словенија и Србија.
Вредност програма: 15.688.887,00 евра
Више информација о програму налази се на званичној страници Јадранско-јонски транснационалног програма.

Дунавски транснационални програм за период 2021-2027
Током програмског периода 2021-2027, Дунавски транснационални програм ће наставити да подржава транснационалну сарадњу у Дунавском региону. Процес дизајнирања будућег Програма формално је започет 2019. године успостављањем одбора Радне групе, који предводи процес дизајнирања Програма, одржава редовне дискусије и учествује у доношењу формалних одлука о садржају Програма.
Даљи рад на развоју програма за период 2021-2027 заснива се на Политици регионалног развоја и кохезије, као и на Оријентационом документу за Дунавски транснационални програм 2021-2027 који је издала Европска комисија.
Након одржаних састанака и дискусија, Радна група је прелиминарно дефинисала четири приоритета и десет специфичних циљева на које ће се Дунавски транснационални програм фокусирати у следећем периоду:
- Приоритет 1: Паметнији Дунавски регион
- Циљ 1.1: Унапређење истраживачких и иновативних капацитета и коришћење напредних технологија
- Циљ 1.2: Развој вештина за паметну специјализацију, индустријску транзицију и предузетништво
- Приоритет 2: Зеленији Дунавски регион
- Циљ 2.1: Унапређење обновљиве енергије
- Циљ 2.2: Унапређење процеса прилагођавања климатским променама, превенције и контроле ризика, и слично
- Циљ 2.3: Унапређење приступа и одрживог управљања водама
- Циљ 2.4: Унапређење биодиверзитета, зелене инфраструктуре у урбаном окружењу, и смањење загађења
- Приоритет 3: Друштвенији Дунавски регион
- Циљ 3.1: Унапређивање ефикасности и инклузије
- Циљ 3.2: Обезбеђивање једнаког приступа
- Циљ 3.3: Унапређење улоге културе и туризма у економском развоју, друштвеној инклузији и друштвеним иновацијама
- Приоритет 4: Боље управљање и сарадња
- Циљ 4.1: Унапређење институционалних капацитета јавних тела и актера за имплементацију макро-регионалних стратегија, стратегија морских басена, као и других територијалних стратегија
Усвајање радног програма и отварање позива за Дунавски транснационални програм за 2021-2027 се очекује у наредном периоду.
Европски истраживачки савет (European Research Council - ERC)
Европски истраживачки савет ERC подстиче најквалитетнија истраживања у Европи путем конкурентног финансирања и подржава гранична истраживања у свим пољима, на основу научне изврсности.
Будући да је по природи „вођен истраживачима“ и функционише по принципу „bottom-up“ приступа, ERC омогућава истраживачима да идентификују нове могућности и правце у било којој области истраживања.
ERC је за 2021. годину определио 1.9 милијарди ЕУР као средства подршке за око 1.000 истраживача који се баве врхунским истраживањима. Као и претходних година, већина средстава (66%) намењена је научницима у раној и средњој фази развоја каријере. ERC ће такође финансијски подржати и радна места за око 6.860 постдокторских истраживача, докторанада и другог истраживачког особља запосленог у тимовима које финансира ERC.
У оквиру Радног програма ERC-а, доступна су средства за следеће врсте пројеката:
Могућност учешћа за истраживаче - Истраживачи било које националности са 2-7 година искуства од завршетка доктората (продужења су могућа под одређеним околностима - видети најновији ERC Радни програм), са изврсним научно-истраживачким искуством и квалитетним предлогом истраживачког пројекта.
Правила учешћа
- Критеријуми – „bottom-up“ принцип пројектне пријаве у било којој научној области
- Локација - Истраживање се мора спроводити у јавној или приватној истраживачкој организацији (институција домаћина). То може бити институција где подносилац пријаве већ ради или било која друга институција у некој од држава чланица ЕУ или придружених земаља.
- Институција домаћина (Host Institution) - Пријаве за ERC грант подноси један главни истраживач (Principal Investigator) заједно и у име институције домаћина, која се сматра правним подносиоцем захтева. Грантови се додељују институцији домаћину уз изричиту обавезу институције да главном истражитељу обезбеди одговарајуће услове да самостално усмерава истраживање и управља његовим финансирањем током трајања пројекта. Било која врста правног лица, укључујући универзитете, истраживачке центре и предузећа, може бити домаћин главном истраживачу и његовом/њеном тиму. Правно, институција домаћин мора имати седиште у некој од држава чланица ЕУ или некој од придружених земаља. Главни истраживач не мора нужно радити у институцији домаћину у време када се предлог подноси. Међутим, неопходни су међусобни споразум и посвећеност институције домаћина како ће се радни однос успоставити, уколико предлог буде успешан.
- Тим - ERC даје подршку пројектима које изводи појединачни истраживач који може да запосли истраживаче било које националности као чланове тима. Такође је могуће имати једног или више чланова тима који се налазе у земљи ван Европе. Слободна места за чланове тима заинтересованих за придруживање ERC истраживачком пројекту могу се објавити на порталу Euraxess-Jobs.
Износ финансирања - до 1,5 милиона евра за период од 5 година (пропорционално мање за пројекте краћег трајања). Додатних 1 милион евра се може одобрити за „start-up“ трошкове истраживача који се селе из треће земље у ЕУ или придружену земљу, куповину крупне опреме, приступ великим објектима и/или за друге веће трошкове експерименталног и теренског рада. ЕРЦ покрива до 100% укупних оправданих директних трошкова истраживања плус допринос од 25% укупних прихватљивих трошкова у облику индиректних трошкова.
Могућност учешћа за истраживаче - Истраживачи било које националности са 7-12 година искуства од завршетка доктората (продужења су могућа под одређеним околностима - погледајте најновији Радни програм ERC-а), са изврсним научно-истраживачким искуством и квалитетним предлогом истраживачког пројекта.
Правила учешћа
- Критеријуми - 'bottom-up' принцип пројектне пријаве у било којој научној области
- Локација - Истраживање се мора спроводити у јавној или приватној истраживачкој организацији (институција домаћина). То може бити институција где подносилац пријаве већ ради или било која друга институција у некој од држава чланица ЕУ или придружених земаља.
- Институција домаћина (Host Institution) - Пријаве за ERC грант подноси један главни истраживач (Principal Investigator) заједно и у име институције домаћина, која се сматра правним подносиоцем захтева. Грантови се додељују институцији домаћину уз изричиту обавезу институције да главном истраживачу обезбеди одговарајуће услове да самостално усмерава истраживање и управља његовим финансирањем током трајања пројекта. Било која врста правног лица, укључујући универзитете, истраживачке центре и предузећа, може бити домаћин главном истраживачу и његовом/њеном тиму. Правно, институција домаћин мора имати седиште у некој од држава чланица ЕУ или некој од придружених земаља. Главни истраживач не мора нужно радити у институцији домаћину у време када се предлог подноси. Међутим, неопходни су међусобни споразум и посвећеност институције домаћина како ће се радни однос успоставити, уколико предлог буде успешан.
- Тим - ERC даје подршку пројектима које изводи појединачни истраживач који може да запосли истраживаче било које националности као чланове тима. Такође је могуће имати једног или више чланова тима који се налазе у земљи ван Европе. Слободна места за чланове тима заинтересованих за придруживање ERC истраживачком пројекту могу се објавити на порталу Euraxess-Jobs.
Износ финансирања - до 2 милиона евра за период од 5 година (пропорционално мање за пројекте краћег трајања). Додатних 1 милион евра се може одобрити за „start-up“ трошкове истраживача који се селе из треће земље у ЕУ или придружену земљу, куповину крупне опреме, приступ великим објектима и/или за друге веће трошкове експерименталног и теренског рада. ЕРЦ покрива до 100% укупних оправданих директних трошкова истраживања плус допринос од 25% укупних прихватљивих трошкова у облику индиректних трошкова.
Кандидати за ERC Advanced Grant-ове (Principal Investigators) морају бити активни истраживачи који имају значајна истраживачка достигнућа у последњих 10 година. Нису предвиђени посебни критеријуми прихватљивости у погледу академских захтева.
Правила учешћа
- Критеријуми - 'bottom-up' принцип пројектне пријаве у било којој научној области
- Локација - Истраживање се мора спроводити у јавној или приватној истраживачкој организацији (институција домаћина). То може бити институција где подносилац пријаве већ ради или било која друга институција у некој од држава чланица ЕУ или придружених земаља.
- Институција домаћина (Host Institution) - Пријаве за ERC грант подноси један главни истраживач (Principal Investigator) заједно и у име институције домаћина, која се сматра правним подносиоцем захтева. Грантови се додељују институцији домаћину уз изричиту обавезу да ова институција обезбеди одговарајуће услове главном истраживачу да самостално усмерава истраживање и управља његовим финансирањем током трајања пројекта. Било која врста правног лица, укључујући универзитете, истраживачке центре и предузећа, може бити домаћин главном истраживачу и његовом/њеном тиму. Правно, институција домаћин мора имати седиште у некој од држава чланица ЕУ или некој од придружених земаља. Главни истраживач не мора нужно радити у институцији домаћину у време када се предлог подноси. Међутим, неопходни су међусобни споразум и посвећеност институције домаћина како ће се радни однос успоставити, уколико предлог буде успешан.
- Тим - ERC даје подршку пројектима које изводи појединачни истраживач који може да запосли истраживаче било које националности као чланове тима. Такође је могуће имати једног или више чланова тима који се налазе у земљи ван Европе. Слободна места за чланове тима заинтересованих за придруживање ERC истраживачком пројекту могу се објавити на порталу Euraxess-Jobs.
Износ финансирања – до 2,5 милиона евра за период од 5 година (пропорционално мање за пројекте краћег трајања). Додатних 1 милион евра се може одобрити за „start-up“ трошкове истраживача који се селе из треће земље у ЕУ или придружену земљу, куповину крупне опреме, приступ великим објектима и/или за друге веће трошкове експерименталног и теренског рада. ERC покрива до 100% укупних оправданих директних трошкова истраживања плус допринос од 25% укупних прихватљивих трошкова у облику индиректних трошкова.
Сви главни истражитељи који имају ERC пројекат, који је у току или је завршен пре мање од 12 месеци и пре 1. јануара 2020. године, имају право да учествују и пријаве се за ERC Proof of Concept. Главни истраживач мора да демонстрира однос између идеје која је основа за доказ о концепту и ERC истраживачког пројекта (Starting, Consolidator, Advanced или Synergy Grant).
Правила учешћа
- Критеријуми - Финансирање је доступно за потребе доказивања концепта идеје која је генерисана током пројеката које финансира/је финансирао ERC. Међутим, додатна средства нису усмерена на проширење оригиналног истраживања нити за превазилажење препрека за практичну примену, већ на претварање резултата истраживања у комерцијални или друштвено вредан производ, и то за:
- утврђивање одрживости, техничких питања и општих смерница
- дефинисање положаја и стратегије права интелектуалног власништва
- добијање повратних информација за буџетирање и друга комерцијалних питања
- обезбеђивање каснијег финансирања
- покривање почетних трошкова за оснивање предузећа.
- Локација - Пројекат се мора изводити у јавној или приватној истраживачкој организацији (институција домаћин).
- Институција домаћина (Host Institution) - Институција домаћин мора имати седиште у некој од држава чланица ЕУ или некој од придружених земаља и мора ангажовати главног истражитеља најмање током трајања Proof of Concept пројекта.
Радни програм 2020. наставиће са праксом доделе Proof of Concept средстава на основу паушалног износа од 150 000 ЕУР за период од 18 месеци.
Ови грантови су намењени групама од два до четири главна истраживача који раде заједно и доносе различите вештине и ресурсе за решавање амбициозних истраживачких проблема. Предлози ће се оцењивати на основу јединог критеријума научне изврсности који у случају ових грантова има додатни унутрашњи синергијски ефекат.
Правила учешћа
- Критеријуми - Пријаве се могу поднети у било којој области истраживања. Ови грантови функционишу по „bottom-up“ принципу без унапред дефинисаних приоритета. Пријаве морају показати да предложено истраживање не може извршити један истраживач који ради сам.
- Локација – Сви истраживачи морају спроводити истраживање у јавној или приватној истраживачкој организацији (институција домаћина). То може бити институција у којој подносилац захтева већ ради или било која друга институција са седиштем у некој од држава чланица ЕУ или придружених земаља.
- Институција домаћина (Host Institution) – Истраживачи могу аплицирати у оквиру истих или различитих институција домаћина. Тамо где истраживачи имају различите институције домаћина, свака од ових институција мора дати своју подршку истраживачима које су они угостили током трајања бесповратне помоћи. У фази подношења пријаве, све институције домаћини морају обезбедити писмо подршке домаћину за свог главног истражитеља.
Детаљне информације о условима и правилима учешћа за све ERC грантове могу се наћи у Радном програму Европског истраживачког савета за 2021. годину.
Актуелни позиви могу се наћи у секцији Отворени позиви на интернет страници Универзитета или на званичној страници Европског истраживачког савета.

Централноевропска иницијатива (CEI)
Централноевропска иницијатива (CEI) је регионални форум основан 1989. године који окупља 17 држава чланица у централној, источној и југоисточној Европи.
CEI форум подржава уједињену Европу са заједничким вредностима које обухватају све државе, регионе, народе и грађане, и негује јачање капацитета својих чланица у областима управљања, владавине закона и одрживог економског развоја са циљем стабилности, социјалне кохезије, одрживости животне средине, сигурности и просперитета.
Активности CEI форума су усмерене на промоцију сарадње на четири нивоа: међувладином, међупарламентарном, економском и локалном, и реализују се кроз различите програме:
- Активности сарадње су пројекти малог обима и ограниченог трајања, који се углавном одвијају у облику семинара, радионица, кратких курсева обуке или других врста састанака. Они се финансирају из Фонда за сарадњу CEI путем годишњих позива за подношење предлога пројеката.
- Техничка сарадња са Европском банком за обнову и развој (EBRD) се реализује кроз Програм техничке сарадње који нуди бесповратну помоћ као подршку одређеним инвестицијама и акцијама EBRD-а. Акције у оквиру Техничког програма сарадње укључују подршку за студије изводљивости и пре-изводљивости, секторски и еколошки инжењеринг, обуке за управљање, изградњу капацитета, и слично.
- Програм размене знања (KEP) је инструмент који подржава пројекте и програме усмерене на пренос знања и најбољих пракси из ЕУ у државе чланице CEI ван ЕУ. Суфинансирање пројеката изградње капацитета и техничке помоћи се реализује кроз годишње позиве за подношење предлога пројеката.
- Извршни секретаријат CEI осмишљава, управља и спроводи пројекте које финансира ЕУ, са фокусом на транснационалну и регионалну сарадњу за европске интеграције. Ови пројекти доприносе спровођењу мисије и стратешких приоритета CEI, а резултати који у том процесу настају могу се применити на све његове чланице.
Више о позивима Централноевропске иницијативе може се наћи на њиховој званичној страници, посебно у секцији Opportunities.
Фонд за науку Републике Србије
Фонд за науку Републике Србије је државна организација која пружа подршку научно-истраживачкој делатности. Основан је у јануару 2019. године са циљем обезбеђивања услова за континуирани развој научно-истраживачких и развојних активности у Републици Србији, неопходних за напредак друштва заснованог на знању.
Основна мисија Фонда за науку је да подржи научне, развојне и технолошке пројекте који се заснивају на научној изврсности и квалитету. Од посебног значаја су мултидисциплинарна и интердисциплинарна истраживања која омогућавају сарадњу са привредом, другим научно-истраживачким установама и међународним партнерима у циљу решавања тема које су од значаја за читаво друштво.
Фонд за науку нуди разноврсне програме који су осмишљени тако да одговарају на различите друштвене изазове и потребе. Програми подржавају технолошки развој, напредне и иновативне идеје, развој кадрова, лабораторија и истраживања, изградњу научне инфраструктуре, интеграцију у међународне научне токове, сарадњу науке и привреде и друге теме од стратешког и друштвеног значаја.
Програм за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС) има за циљ укључивање изврсних младих истраживача у научноистраживачки рад, јачање професионалних капацитета младих истраживача, оспособљавање младих доктора наука за руковођење пројектима, оспособљавање младих истраживача за конкурисање за друге истраживачке и развојне пројекте на националном и међународном нивоу, посебно у Европској Унији, креирање нових пројектних тимова, подршку изврсним идејама и подршку научноистраживачком раду који ће позитивно утицати на друштво и привреду.
Програм за развој пројеката из области вештачке интелигенције подстиче изврсност и релевантност научних истраживања у Србији у домену вештачке интелигенције, као и примену резултата научних истраживања из домена вештачке интелигенције у развоју привреде Србије. Основне тематске области програма су: општа вештачка интелигенција, машинско учење, обрада природног језика, планирање, разумевање знања, рачунарски вид и говорна комуникација, и интелигентни системи.
Програм сарадње српске науке са дијаспором представља финансијски подстицај који омогућава научно-истраживачким организацијама развој сарадње са српском дијаспором и унапређење капацитета кроз краткотрајне посете истраживача из Србије стручњацима из дијаспоре и подршку заједничким активностима, ради унапређења и размене знања, заједничког рада на научно-истраживачким и истраживачко-развојним проблемима и изазовима, објављивања заједничких радова и патената, подршке развоју нових услуга, комерцијализацији производа, трансфера технологија, као и припреме предлога заједничких пројеката за конкурисање код фондова изван Србије.
Специјални програм истраживања COVID-19 има за циљ финансирање пројеката који ће допринети ефикасном научном одговору на COVID-19 пандемију изазвану SARS-CoV-2 вирусом и омогућити бољу спремност и реаговање друштва на ову пандемију. Програм је инициран и припреман под околностима ванредног стања које је у Републици Србији проглашено поводом COVID-19 пандемије. Имајући у виду значај укључивања научне заједнице, овај Програм има посебан стратешки значај за Републику Србију и њене грађане.
Програм ИДЕЈЕ омогућава финансирање пројеката који се базирају на изврсним идејама које могу у будућности имати значајни утицај на развој науке и истраживања, привреде и/или друштва у целини, укључивање изврсних истраживача у научноистраживачки рад, јачање професионалних капацитета истраживача и стварање нових пројектних тимова. Програм омогућава истраживачима да дефинишу сопствене програме истраживања, да оформе сопствене тимове и да сарађују са одговарајућим лабораторијама, истраживачким центрима и привредом у Србији и у свету.
Фонд за иновациону делатност
Фонд за иновациону делатност је пионир у институционалном спровођењу такозваног иновационог императива у дело - где се успешно учествовати у привреди заснованој на знању значи прилагодити и унапредити технолошке и истраживачке капацитете засноване на сарадњи јавног и приватног сектора.
Фонд подржава развој иновација кроз одговарајуће инструменте финансијске, техничке и саветодавне подршке, у циљу оснаживања иновативних предузећа и јачања везе између истраживања и развоја са једне и пословног сектора са друге стране.
Имајући то у виду, његов главни циљ је да унапређује везе између науке, технологије и привреде и доприноси подстицању развоја иновативног предузетништва кроз различите програме подршке:
- Програм сарадње науке и привреде осмишљен је да подстакне предузећа из приватног сектора и јавне научно-истраживачке организације да реализују научно-истраживачке и развојне пројекте са циљем креирања нових производа и услуга, са тржишним потенцијалом.
- Иновациони ваучери представљају једноставан финансијски подстицај који омогућава малим и средњим предузећима да, користећи услуге научноистраживачког сектора, подигну ниво иновативности својих производа и постану конкурентнији на тржишту.
- Доказ концепта намењен је истраживачима којима је потребна подршка да докажу да ће из њиховог истраживања настати нови производ за којим постоји потреба на тржишту.
- Програм трансфера технологије намењен је јачању способности и ефикасности трансфера технологије. Истраживачима, кроз различите услуге, помаже да комерцијализују своје проналаске.
- Програм раног развоја намењен је младим предузећима која развијају технолошку иновацију за којом постоји потреба на тржишту.
- Програм суфинансирања иновација намењен је приватним предузећима којa већ имају тржишно присуство и настоје да ојачају своју позицију кроз стварање иновативних производа, услуга и технологија.
Од почетка рада до данас, преко Фонда је одобрено 15,8 милиона евра за 352 иновативни пројекат. На јавне позиве који се углавном објављују сваке године или су стално отворени, за програме Фонда поднето је више од 1.300 пријава иновативних пројеката.
Подстицањем иновативног предузетништва и јачањем везе између науке и привреде Фонд за иновациону делатност, под окриљем Министарства просвете, науке и технолошког развоја, уз подршку Европске уније и Светске банке, улаже велике напоре у стварању позитивног окружења ради подршке успостављању економије засноване на знању.
Центар за промоцију науке
Центар за промоцију науке позива сва заинтересована научна, научностручна друштва, школе, центре за стручно усавршавање, удружења и друге организације, које своје активности реализују у функцији унапређења научно-истраживачког рада, да поднесу своје пријаве за избор пројеката промоције и популаризације науке и технике, којима Центар пружa финансијску подршку.
Циљ Јавног позива Центра за промоцију науке је подизање нивоа научне писмености и ширења научне културе спроводећи поступак децентрализације промоције и популаризације науке на територији Републике Србије; подршка разноврсним и иновативним пројектним приступима из области промоције и популаризације науке, а који покривају интересовање и потребе опште популације; подршка иновативним и високоутицајним пројектима који имају велики обухват у циљу развоја и побољшања квалитета пројеката из области промоције науке од глобалног значаја и подршка креативним пројектима који афирмишу доступност знања у отвореном простору путем научнопопуларних експоната како би се научни појмови, феномени и чињенице усвојили кроз непосредно искуство.
Tрајање пројекта је највише 12 месеци. Финансирање је у износу од 100% од тражених трошкова пројекта. Прихватљиви трошкови су: трошкови за људске ресурсе, путовања и смештај, опрему, материјал и остали трошкови.
Информације о Jавном позиву се могу добити преко позивног броја Центра, телефон: (011) 2400 260 (локал 120) и на званичном сајту Центра.
Билатерална сарадња у оквиру Министарства просвете, науке и технолошког развоја
Министарство просвете, науке и технолошког развоја уговара и финансијски подржава пројекте научно-технолошке сарадње између наших и иностраних научно-истраживачких организација (НИО) на основу међународних билатералних споразума.
Закључивање и спровођење билатералних споразума представља један од важнијих облика сарадње Републике Србије у областима од значаја за развој истраживања и науке, с обзиром да се тим споразумима установљава оквир сарадње који је од значаја и за нашу земљу и за земље са којима је успостављена билатерална сарадња.
Полазећи од потребе да се подржи научна и технолошка сарадња на бази паритета и реципрочног интереса, уз поштовање националних приоритета, у области развоја науке и технологије, Република Србија има активне билатералне важеће споразуме са следећим државама:
- Аустрија
- Белорусија
- Италија
- Индија
- Кина - пројекти мобилности научника
- Кина - стратешки пројекти научне и технолошке сарадње
- Мађарска
- Немачка
- Португалија
- Словенија
- Словачка
- Турска
- Француска
- Хрватска
- Црна Гора
Пројекти суфинансирају научноистраживачке и развојне пројекте и узајамне посете истраживача (трошкови путовања и боравка) које се реализују у оквиру пројектних активности одобрених пројеката у циљу успостављања научне и технолошке сарадње између двеју земаља.
Предлози се подносе истовремено у обе земље, у Србији пријаве се шаљу Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а пројектни предлози подносилаца из осталих земаља институцији под чијом су надлежношћу пројекти билатералне сарадње.
Више информација на званичној страници Министарства просвете, науке и технолошког развоја.