Отворена наука у програму Хоризонт Eвропа

Отвореност науке

У оквиру програма Хоризонт Европа од 2021. године постоји обавеза да се публикације и истраживачки подаци у оквиру пројекта постављају у репозиторијуме са отвореним приступом (open access repositories).

ОТВОРЕНА НАУКА представља приступ научном процесу заснован на отвореној сарадњи између свих релевантних актера знања (академске заједнице, индустрије, државне управе, крајњих корисника, грађана и друштва у целини), а који обухвата размену знања, података и алата што је раније могуће у процесу истраживања и иновација.

Отворени приступ научним публикацијама и истраживачким подацима подразумева право сваког корисника интернета да без финансијских издатака чита, преузима, чува, штампа и користи дигитални садржај публикација и података, уз обавезу навођења извора информација и коришћења садржаја у складу са постојећом лиценцом.

Пројекти у оквиру програма Хоризонт Европа захтевају да се научни рад (preprint верзија, монографија, чланак, студија, анализа, поглавље, итд.), као и метаподаци (metadata) приликом издавања поставе са отвореним приступом (open access) и у репозиторијум (онлајн архиву). Ово важи и за податке добијене истраживањем (информације, видео/аудио фајлови, слике, артефакти, документа, база/базе података), као и за пројектне резултате. Поред тога, једна од препорука програма јесте да се и нерецензиране публикације постављају са отвореним приступом, а подстиче се и отворено рецензирање (open peer-review) где су видљива имена рецензената, њихова мишљења, и где је омогућено да и корисници поставе своје мишљење о неком раду или резултату.

Иако постоји велики број платформи за отворени приступ, у процесу „отварања“ података и радова, поготово у оквиру програма Хоризонт Европа, важно је дефинисати и шта није признато као отворени приступ (open access). Под отвореним приступом (open access) се не подразумевају лични, издавачки или сајт пројекта, Dropbox, GoogleDrive, ResearchGate, Academia.edu, итд.

Да би се омогућио отворени приступ радовима, резултатима и подацима, користе се репозиторијуми који могу бити:

институционални,

тематски, тј. намењени одређеним научним областима, и

општи (као нпр. Zenodo).

За отворени приступ у оквиру програма Хоризонт Европа, веома је важно да је репозиторијум сертификован, некомерцијални, да обезбеђује дугорочност, као и да је у складу са правним и етичким ограничењима. Неки од поузданих репозиторијума су Zenodo, DRYAD, EUDAT, GEA, Github (за софтвере), итд.

За претрагу доступних репозиторијума, могу се користити и разни сајтови и алати за претрагу као што су opendoar.org, re3data.org (за разне дисциплине), figshare.com (за истраживачке резултате).

Сваки од репозиторијума садржи и секцију Policies, где се могу пронаћи важне информације о репозиторијуму. Такође, они дефинишу и протоколе који омогућавају корисницима да што лакше пронађу жељене податке. Репозиторијуми пружају: Personal Identifiable Data - PID, линк за метаподатке и Disclaimer-е.

Постоји више начина за омогућавање отвореног приступа у оквиру програма Хоризонт Европа:

Open Research Europe (ORE) платформа
ORE је бесплатна платформа коју је покренула Европска комисија. Специфичност ове платформе је што она директно поставља радове/податке на репозиторијум Zenodo.

Зелени модел отвореног приступа
Зелени модел отвореног приступа подразумева праксу депоновања рецензираног или нерецензираног рукописа објављеног рада у репозиторијум са отвореним приступом. Комерцијални издавачи, који приступ објављеним садржајима условљавају плаћањем претплате, углавном не дозвољавају да се објављена верзија рада учини јавно доступном, али најчешће допуштају да се рецензирани и/или нерецензирани рукописи објављених радова депонују у репозиторијум са отвореним приступом након ембарго периода. Информације о томе која се верзија објављеног рада може депоновати у репозиторијум са отвореним приступом, као и информације о дужини трајања ембарга могу се пронаћи на сајтовима издавача, као и на порталу SHERPA/RoMEO.

Златни модел депоновања (који може бити бесплатан)
Златним отвореним приступом се сматра пракса непосредног објављивања са отвореним приступом од стране издавача и у случају када се трошкови објављивања не наплаћују.

Приликом коришћења било ког од признатих репозиторијума, или било ког од понуђених модела отвореног приступа, потребно је упознати се са свим аспектима и елементима који су неизоставни део процеса отвореног приступа. Неке од препорука тичу се и управљања метаподацима, избора лиценце или пак објављивања радова у часописима.

Метаподаци морају бити у складу са FAIR принципима, морају бити „машински читљиви“ и садржати податке о аутору, датум, опис, име репозиторијума, име пројекта и услове лиценцирања.

Приликом избора репозиторијума, корисници самостално бирају врсту лиценце. Стандард за дељење садржаја је Creative Commons лиценца: CC0, CC - BY, CC BY-NC, CC BY-ND, CC BY-NC-ND, CC BY-SA i CC BY- NC-SA. Истраживачки подаци се стављају под CC0 или CC BY лиценцу, а метаподаци најчешће под CC0.

Објављивање у традиционалним часописима често може имати разна ограничења по питању отвореног приступа. Један од начина да се провери да ли постоје ограничења у отвореном приступу јесте путем портала SHERPA/RoMEO који нуди овакву врсту информација. Иако часописи теже да се прилагоде отвореном приступу па имају одвојене ISSN бројеве за штампану и електронску верзију, препорука је да се увек провере политике издавача и да се издавачи контактирају ради информисања о свим условима и могућностима које нуде.

Када отворени приступ није могућ?

Иако се кроз цео програм Хоризонт Европа недвосмислено подстиче принцип отвореног приступа подацима, резултатима, радовима и слично, постоје одређени случајеви када отворени приступ није могућ. Неки од разлога за то могу бити нарушавање права интелектуалне својине, етичких принципа, угрожавање комерцијалне употребе, угрожавање приватности, конкурентски интереси, безбедност или ако из неког другог разлога „отварање“ података и резултата није у сладу са Уговором о гранту (Grant Аgreement).

Више информација о отвореној науци у оквиру програма Хоризонт Европа може се наћи у Моделу Уговора о гранту (Члан 17, 151-160 стр.), као и у Програмском водичу (38-53 стр.).

Корисни линкови:

Kramer, Bianca, & Bosman, Jeroen. (2018, January 14). Rainbow of open science practices. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.1147025

План управљања подацима – Data Management Plan (DMP)

Један од обавезних елемената у пројектима финансираних у оквиру програма Хоризонт Европа јесте и План управљања подацима – Data Management Plan (DMP), који мора бити развијен у складу са FAIR принципима.

Data Management Plan треба да садржи информације о начину прикупљања и организације података, њихове интеграције из различитих извора, начину и временском оквиру чувања података, начину додељивања метаподатака и лиценцирања, правилима на основу којих се деле подаци, усклађености са GDPR правилима и FAIR принципима, избору репозиторијума, и сл.

Уколико се у оквиру пројекта, подацима из било ког разлога не може доделити отворени приступ, у овом Плану потребно је дати јасно образложење.

Data Management Plan мора бити израђен најкасније до шестог месеца реализације пројекта и треба га редовно ажурирати у случају промена. DMP план је потребно лиценцирати и за њега омогућити отворени приступ.

Са циљем да се олакша припрема што квалитетнијих и потпунијих DMP планова у оквиру програма Хоризонт Европа, понуђен је и пример DMP плана који се може преузети на понуђеном линку у делу Templates & forms/ Project reporting templates/Data Management Plan.