Otvorena nauka u programu Horizont Evropa

U okviru programa Horizont Evropa od 2021. godine postoji obaveza da se publikacije i istraživački podaci u okviru projekta postavljaju u repozitorijume sa otvorenim pristupom (open access repositories).

OTVORENA NAUKA predstavlja pristup naučnom procesu zasnovan na otvorenoj saradnji između svih relevantnih aktera znanja (akademske zajednice, industrije, državne uprave, krajnjih korisnika, građana i društva u celini), a koji obuhvata razmenu znanja, podataka i alata što je ranije moguće u procesu istraživanja i inovacija.

Otvoreni pristup naučnim publikacijama i istraživačkim podacima podrazumeva pravo svakog korisnika interneta da bez finansijskih izdataka čita, preuzima, čuva, štampa i koristi digitalni sadržaj publikacija i podataka, uz obavezu navođenja izvora informacija i korišćenja sadržaja u skladu sa postojećom licencom.

Projekti u okviru programa Horizont Evropa zahtevaju da se naučni rad (preprint verzija, monografija, članak, studija, analiza, poglavlje, itd.), kao i metapodaci (metadata) prilikom izdavanja postave sa otvorenim pristupom (open access) i u repozitorijum (onlajn arhivu). Ovo važi i za podatke dobijene istraživanjem (informacije, video/audio fajlovi, slike, artefakti, dokumenta, baza/baze podataka), kao i za projektne rezultate. Pored toga, jedna od preporuka programa jeste da se i nerecenzirane publikacije postavljaju sa otvorenim pristupom, a podstiče se i otvoreno recenziranje (open peer-review) gde su vidljiva imena recenzenata, njihova mišljenja, i gde je omogućeno da i korisnici postave svoje mišljenje o nekom radu ili rezultatu.

Iako postoji veliki broj platformi za otvoreni pristup, u procesu „otvaranja“ podataka i radova, pogotovo u okviru programa Horizont Evropa, važno je definisati i šta nije priznato kao otvoreni pristup (open access). Pod otvorenim pristupom (open access) se ne podrazumevaju lični, izdavački ili sajt projekta, Dropbox, GoogleDrive, ResearchGate, Academia.edu, itd.

Da bi se omogućio otvoreni pristup radovima, rezultatima i podacima, koriste se repozitorijumi koji mogu biti:

  • institucionalni,

  • tematski, tj. namenjeni određenim naučnim oblastima, i

  • opšti (kao npr. Zenodo).

Za otvoreni pristup u okviru programa Horizont Evropa, veoma je važno da je repozitorijum sertifikovan, nekomercijalni, da obezbeđuje dugoročnost, kao i da je u skladu sa pravnim i etičkim ograničenjima. Neki od pouzdanih repozitorijuma su Zenodo, DRYAD, EUDAT, GEA, Github (za softvere), itd.

Za pretragu dostupnih repozitorijuma, mogu se koristiti i razni sajtovi i alati za pretragu kao što su opendoar.org, re3data.org (za razne discipline), figshare.com (za istraživačke rezultate).

Svaki od repozitorijuma sadrži i sekciju Policies, gde se mogu pronaći važne informacije o repozitorijumu. Takođe, oni definišu i protokole koji omogućavaju korisnicima da što lakše pronađu željene podatke. Repozitorijumi pružaju: Personal Identifiable Data - PID, link za metapodatke i Disclaimer-e.

Postoji više načina za omogućavanje otvorenog pristupa u okviru programa Horizont Evropa:

  • Open Research Europe (ORE) platforma
    ORE je besplatna platforma koju je pokrenula Evropska komisija. Specifičnost ove platforme je što ona direktno postavlja radove/podatke na repozitorijum Zenodo.

  • Zeleni model otvorenog pristupa
    Zeleni model otvorenog pristupa podrazumeva praksu deponovanja recenziranog ili nerecenziranog rukopisa objavljenog rada u repozitorijum sa otvorenim pristupom. Komercijalni izdavači, koji pristup objavljenim sadržajima uslovljavaju plaćanjem pretplate, uglavnom ne dozvoljavaju da se objavljena verzija rada učini javno dostupnom, ali najčešće dopuštaju da se recenzirani i/ili nerecenzirani rukopisi objavljenih radova deponuju u repozitorijum sa otvorenim pristupom nakon embargo perioda. Informacije o tome koja se verzija objavljenog rada može deponovati u repozitorijum sa otvorenim pristupom, kao i informacije o dužini trajanja embarga mogu se pronaći na sajtovima izdavača, kao i na portalu SHERPA/RoMEO.

  • Zlatni model deponovanja (koji može biti besplatan)
    Zlatnim otvorenim pristupom se smatra praksa neposrednog objavljivanja sa otvorenim pristupom od strane izdavača i u slučaju kada se troškovi objavljivanja ne naplaćuju.

Prilikom korišćenja bilo kog od priznatih repozitorijuma, ili bilo kog od ponuđenih modela otvorenog pristupa, potrebno je upoznati se sa svim aspektima i elementima koji su neizostavni deo procesa otvorenog pristupa. Neke od preporuka tiču se i upravljanja metapodacima, izbora licence ili pak objavljivanja radova u časopisima.

Metapodaci moraju biti u skladu sa FAIR principima, moraju biti „mašinski čitljivi“ i sadržati podatke o autoru, datum, opis, ime repozitorijuma, ime projekta i uslove licenciranja.

Prilikom izbora repozitorijuma, korisnici samostalno biraju vrstu licence. Standard za deljenje sadržaja je Creative Commons licenca: CC0, CC - BY, CC BY-NC, CC BY-ND, CC BY-NC-ND, CC BY-SA i CC BY- NC-SA. Istraživački podaci se stavljaju pod CC0 ili CC BY licencu, a metapodaci najčešće pod CC0.

Objavljivanje u tradicionalnim časopisima često može imati razna ograničenja po pitanju otvorenog pristupa. Jedan od načina da se proveri da li postoje ograničenja u otvorenom pristupu jeste putem portala SHERPA/RoMEO koji nudi ovakvu vrstu informacija. Iako časopisi teže da se prilagode otvorenom pristupu pa imaju odvojene ISSN brojeve za štampanu i elektronsku verziju, preporuka je da se uvek provere politike izdavača i da se izdavači kontaktiraju radi informisanja o svim uslovima i mogućnostima koje nude.

Kada otvoreni pristup nije moguć?

Iako se kroz ceo program Horizont Evropa nedvosmisleno podstiče princip otvorenog pristupa podacima, rezultatima, radovima i slično, postoje određeni slučajevi kada otvoreni pristup nije moguć. Neki od razloga za to mogu biti narušavanje prava intelektualne svojine, etičkih principa, ugrožavanje komercijalne upotrebe, ugrožavanje privatnosti, konkurentski interesi, bezbednost ili ako iz nekog drugog razloga „otvaranje“ podataka i rezultata nije u sladu sa Ugovorom o grantu (Grant Agreement).

Više informacija o otvorenoj nauci u okviru programa Horizont Evropa može se naći u Modelu Ugovora o grantu (Član 17, 151-160 str.), kao i u Programskom vodiču (38-53 str.).

Korisni linkovi:


Kramer, Bianca, & Bosman, Jeroen. (2018, January 14). Rainbow of open science practices. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.1147025


Plan upravljanja podacima – Data Management Plan (DMP)

Jedan od obaveznih elemenata u projektima finansiranih u okviru programa Horizont Evropa jeste i Plan upravljanja podacima – Data Management Plan (DMP), koji mora biti razvijen u skladu sa FAIR principima.

Data Management Plan treba da sadrži informacije o načinu prikupljanja i organizacije podataka, njihove integracije iz različitih izvora, načinu i vremenskom okviru čuvanja podataka, načinu dodeljivanja metapodataka i licenciranja, pravilima na osnovu kojih se dele podaci, usklađenosti sa GDPR pravilima i FAIR principima, izboru repozitorijuma, i sl.

Ukoliko se u okviru projekta, podacima iz bilo kog razloga ne može dodeliti otvoreni pristup, u ovom Planu potrebno je dati jasno obrazloženje.

Data Management Plan mora biti izrađen najkasnije do šestog meseca realizacije projekta i treba ga redovno ažurirati u slučaju promena. DMP plan je potrebno licencirati i za njega omogućiti otvoreni pristup.

Sa ciljem da se olakša priprema što kvalitetnijih i potpunijih DMP planova u okviru programa Horizont Evropa, ponuđen je i primer DMP plana koji se može preuzeti na ponuđenom linku u delu Templates & forms/ Project reporting templates/Data Management Plan.