Opšte o programima finansiranja



Erazmus+ je program Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekata mobilnosti i saradnje u oblastima visokog, opšteg, stručnog i obrazovanja odraslih, kao i u oblastima mladih i sporta. Program je ključni instrument za izgradnju Evropskog obrazovnog prostora.

Struktura programa: program se sastoji od tri ključne aktivnosti:

  • KA1 - mobilnost
  • KA2 - saradnja organizacija i institucija
  • KA3 - podrška razvoju politika i saradnja
  • i dodatni deo programa pod nazivom Žan Mone aktivnosti.

Prioriteti programa za period 2021-2027 su:

  • Inkluzija i diverzitet
  • Digitalna transformacija
  • Očuvanje životne sredine i borba sa klimatskim promenama
  • Učešće u demokratskom životu, zajedničke vrednosti i građanski angažman

Evropska komisija je objavila novi Opšti poziv za podnošenje Erazmus+ predloga projekata za 2024. godinu u kojem je dat pregled projekata i rokova za sve pojedinačne komponente programa.

Status Republike Srbije se vodi kao treća zemlja pridružena Programu, što znači da ustanove i organizacije imaju mogućnost da punopravno učestvuju u svim delovima Erazmus+ programa, kao koordinatori ili partneri.

Zemlje koje mogu učestvovati u programu dele se na dve grupe:

  • EU zemlje i treće zemlje pridružene programu (Severna Makedonija, Island, Lihtenštajn, Norveška, Turska, i Srbija)
  • treće zemlje (ostale zemlje sveta).

U zavisnosti od toga kome se prijavljuju za finansiranje, projekti se u Erazmus+ program dele na:

  • centralizovane koji se prijavljuju Izvršnoj agenciji za programe u oblasti obrazovanja, kulture i medija (EACEA) u Briselu
  • decentralizovane koji se predaju nacionalnim agencijama (u Srbiji to je Fondacija Tempus)

Uslovi učešća:

U konkursnom roku za 2024. godinu potrebno je da sve visokoškolske institucije poseduju Erazmus povelju za visoko obrazovanje (ECHE) da bi ostvarile pravo učešća u Erazmus+ programu. Univerzitet u Kragujevcu je Erazmus povelju zvanično dobio u oktobru 2018. godine, a ista je obnovljena u januaru 2021. godine.

Kako bi mogle da učestvuju u projektima koji se finansiraju kroz program Erazmus+, sve organizacije moraju imati OID broj (za decentralizovane akcije, preko Nacionalne Erazmus+ kancelarije) i PIC broj (za centralizovane akcije, preko Evropske komisije).

Za Univerzitet u Kragujevcu, to su:

  • OID broj - E10206122
  • PIC broj - 998850323

Rokovi konkursa za projekte u oblasti visokog obrazovanja:

Žan Mone projekti Koordinator, partner 01. februar 2024. do 17 časova Izvršnoj agenciji EACEA
Izgradnja kapaciteta u oblasti visokog obrazovanja Koordinator, partner 08. februar 2024. do 17 časova Izvršnoj agenciji EACEA
Zajednički master programi (Erazmus Mundus) Koordinator, partner 15. februar 2024. do 17 časova Izvršnoj agenciji EACEA
Partnerstva za saradnju u oblasti visokog obrazovanja Koordinator, partner 05. mart 2024. do 17 časova *Fondaciji Tempus
Savezi za inovacije Koordinator, partner 07. mart 2024. do 17 časova Izvršnoj agenciji EACEA
Erazmus akademije za unapređenje obrazovanja nastavnika Koordinator, partner 06. jun 2024. do 17 časova Izvršnoj agenciji EACEA

* Prijava se podnosi Fondaciji Tempus ili drugoj nacionalnoj agenciji u nekoj drugoj državi članici EU i/ili zemlji pridruženoj programu.


Korisni linkovi:


  • PARTNERSTVA ZA SARADNjU U OBLASTI VISOKOG OBRAZOVANjA

  • ERAZMUS MUNDUS

  • SAVEZI ZA INOVACIJE

  • IZGRADNjA KAPACITETA U VISOKOM OBRAZOVANjU

  • EVROPSKI UNIVERZITETI

ŽAN MONE AKTIVNOSTI


Žan Mone  aktivnosti u okviru programa Erazmus+ imaju cilj da promovišu izvrsnost u nastavi i istraživanju za oblasti studija Evropske unije širom sveta. 

Studije Evropske unije obuhvataju studije Evrope u celini, sa posebnim naglaskom na proces evropskih integracija, pri čemu uzimaju u obzir spoljašnje i unutrašnje aspekte. One se takođe bave ulogom Evropske unije u globalizovanom svetu i u promovisanju aktivnog evropskog građanstva i dijaloga između ljudi i kultura. Dodatno, Žan Mone akcije nastoje da promovišu vrednosti EU i povećavaju vidljivost onoga za šta se Evropska unija zalaže i u zemljama van njenih granica. 

Žan Mone projektima podstiče se dijalog između akademskog sveta i kreatora evropskih politika. 

 

Postoje tri osnovna tipa Žan Mone aktivnosti:

  • Žan Mone aktivnosti u oblasti visokog obrazovanja
  • Žan Mone aktivnosti u drugim oblastima obrazovanja i obuka
  • Žan Mone debate o javnim politikama

Ko može da učestvuje u Žan Mone aktivnostima namenjenim visokom obrazovanju?

Bilo koja samostalna visokoškolska ustanova iz država članica EU, trećih zemalja pridruženih Programu (ranije poznate kao programske zemlje) ili trećih zemalja koje ne učestvuju punopravno u Programu može učestvovati kao učesnik projekta izuzev Belorusije koja pripada regionu broj 2).

Ko može da podnese projektnu prijavu za Žan Mone aktivnosti u oblasti visokog obrazovanja?

Kao podnosilac prijave, odnosno koordinator projekta, može nastupiti bilo koja samostalna visokoškolska ustanova na svetu koja dolazi iz država članica EU, trećih zemalja pridruženih Programu ili trećih zemalja koje ne učestvuju punopravno u Programu može učestvovati kao učesnik projekta (izuzev Belorusije koja pripada regionu broj 2).   

Da li postoje propisana ograničenja po pitanju naučnih oblasti na koje projektne prijave trebaju da se usmere?

Program ne propisuje ograničenja po pitanju naučnih oblasti na koje projektne prijave treba da budu usmerene dokle god postoji evropska dimenzija u pogledu ciljeva projekata.

Na koje vrste projekata se dele Žan Mone aktivnosti u oblasti visokog obrazovanja?

Žan Mone akcije se dele na tri projekta u oblasti visokog obrazovanja: 

Žan Mone module

Žan Mone modul je kratki nastavni program (ili kurs) na visokoškolskoj ustanovi u oblasti studija Evropske unije. Trajanje svakog modula je minimum 40 nastavnih sati u jednoj akademskoj godini. Žan Mone modul uključuje teme vezane za Evropsku uniju u nastavni plan i program koji se do tada samo ograničeno bavio ovim pitanjem.

Žan Mone katedre

Žan Mone katedra je položaj koji traje tri godine i koji je namenjen univerzitetskim profesorima usmerenim na specijalizaciju u oblasti studija Evropske unije. Ovaj položaj može da drži samo jedan profesor koji mora da održi najmanje 90 nastavnih sati u jednoj akademskoj godini. 

Žan Mone centre izuzetnosti

Žan Mone centri izuzetnosti objedinjuju kompetencije i znanja eksperata i imaju za cilj razvoj sinergije između različitih disciplina i resursa u okviru evropskih studija, kao i stvaranje zajedničkih međunarodnih aktivnosti i strukturnih veza sa akademskim institucijama u drugim zemljama.

 

Novinu predstavljaju Žan Mone tematske mreže u visokom obrazovanju u okviru debata o javnim politikama a koje podrazumevaju međunarodnu saradnju (Jean Monnet policy debate - higher education and other fields of education and training).

Tematske mreže u visokom obrazovanju su projekti na kojima učestvuje najmanje 12 visokoškolskih ustanova, a koji imaju kao primarni cilj prikupljanje, deljenje, kao i diskusiju među partnerima o nalazima istraživanja, sadržaju kurseva i iskustvima, rezultatima (studije, članci, itd.).

Dodatni cilj tematskih mreža u visokom obrazovanju je da pruže redovne povratne informacije (npr. onlajn bilten) o najnaprednijim i inovativnim praksama u ovoj oblasti, podržavajući i pružajući dodatnu vrednost debati.

 

Trajanje projekta

Žan Mone projekti u oblasti visokog obrazovanja (moduli, katedre i centri izvrsnosti kao i tematske mreže) traju tri godine.

Budžet:

Žan Mone Modul – 30.000 eura (80% doprinos EU), za ostatak je neophodno kofinansiranje od strane institucije

Žan Mone Katedra – 60.000 eura (80% doprinos EU), za ostatak je neophodno kofinansiranje od strane institucije

Žan Mone Centar izuzetnosti – 100.000 eura (80% doprinos EU), za ostatak je neophodno kofinansiranje od strane institucije

Žan Mone Mreže – 1 milion -1.2 miliona EUR (80% doprinos EU), za ostatak je neophodno kofinansiranje od strane institucije

 

Kome se podnosi projektna prijava?

Projektna prijava se podnosi Izvršnoj agenciji za obrazovanje i kulturu (EACEA) u Briselu

Rok za prijavu: 01. februar 2024. godine u 17 časova



Horizont Evropa je novi okvirni program za istraživanje i inovacije koji traje od 2021. do 2027. godine i nastavlja se na program Horizont 2020. Osmišljen je sa ciljem da obezbedi pomoć istraživačima i vrhunskim inovatorima da razviju i primene svoje ideje. Pored toga, program pruža podršku i razvoju izvrsnosti u nauci udruživanjem najboljih talenata i obezbeđivanjem kvalitetne infrastrukture.

Za potrebe istraživanja i razvoja inovacija i rešenja za prevazilaženje društvenih, ekoloških i ekonomskih izazova, obezbeđen je budžet od oko 95,5 milijardi evra, koji će biti raspoređen kroz različite tematske pozive.

Kako bi se održala na čelu globalnih istraživanja i inovacija, EU će kroz ovaj okvirni program:

  • Maksimalno uvećati svoj uticaj i ispuniti strateške prioritete, kao što su oporavak, zeleni i digitalni razvoj, i baviti se globalnim izazovima za poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života
  • Ojačati izvrsnu nauku i tehnologiju povećanjem ulaganja u visoko kvalifikovane ljude i vrhunska istraživanja
  • Negovati industrijsku konkurentnost i njene inovacione performanse, posebno preko Evropskog saveta za inovacije i Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju
  • Poboljšati pristup izvrsnosti za istraživače širom Evrope radi podsticanja saradnje, rodne ravnoteže, itd.

Okvirni program Horizont Evropa se zasniva na tri stuba:

  • Izvrsnost u nauci
  • Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost
  • Inovativna Evropa


Izvrsnosti u nauci ima za cilj povećanje globalne naučne konkurentnosti EU. Podržava visokokvalitetne istraživačke projekte koje definišu i vode istraživači preko Evropskog istraživačkog saveta, finansira stipendije za iskusne istraživače, mreže doktorskih obuka i razmenu istraživača, podstiče razvoj istraživačke karijere mladih ljudi kroz akcije Marije Sklodovske Kiri i ulaže u istraživačke infrastrukture svetske klase.

Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost podržava istraživanje koje se odnosi na društvene izazove i jača tehnološke i industrijske kapacitete kroz klastere. Cilj ovog stuba jeste rešavanje nekih od najvećih problema u Evropi, a u njegove aktivnosti uključen je i Zajednički istraživački centar koji kroz nauku i tehničku pomoć podržava evropske i nacionalne kreatore politika.

Inovativna Evropa ima za cilj da pomogne razvoju ukupnog evropskog pejzaža inovacija, kroz razvoj evropskog inovacionog ekosistema i pomoću Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) koji neguje integraciju trougla znanja (obrazovanje, istraživanje i inovacijama).

Širenje učešća i jačanje evropskog istraživačkog prostora (ERA) obezbeđuje podršku državama članicama EU u njihovim naporima da maksimalno iskoriste svoj nacionalni istraživački i inovacioni potencijal i promovišu evropski istraživački prostor gde istraživači, naučno znanje i tehnologija slobodno cirkulišu.


Otvoreni pozivi u okviru programa Horizont Evropa se objavljuju na zvaničnom portalu Evropske komisije - Funding & tender opportunities portal, u skladu sa dinamikom i rokovima koji su propisani Radnim programom za period 2021-2027.


Program Kreativna Evropa za period 2021 - 2027 je osmišljen tako da pruži intenzivniju podršku i stavi jači naglasak na aktivnosti za transnacionalno stvaranje, inovacije, mobilnost umetnika i profesionalaca, kao i na akcije usmerene na sektorske potrebe.

Program je pokrenut usvajanjem prvog godišnjeg programa rada. Sa svoja tri potprograma, kulturnim, medijskim i međusektorskim (u kojem mogu učestvovati i univerziteti), kreativna Evropa ima za cilj da:

  • unapredi umetničku i kulturnu saradnju na evropskom nivou,
  • podstakne konkurentnost, inovacije i održivost evropskog audiovizuelnog sektora, i
  • promoviše međusektorske inovativne i kolaborativne akcije, uključujući podršku medijskoj pismenosti i raznolikom, nezavisnom i pluralističkom medijskom okruženju.

Zvanično usvajanje pravne osnove programa očekuje se početkom juna, a prvi pozivi za podnošenje predloga biće objavljeni u narednim nedeljama. Između ostalih, i institucije iz Srbije će imati pravo učešća u pozivima za 2021. godinu.

Za period 2021-2027, budžet programa procenjuje se na 2,44 milijarde evra, u poređenju sa 1,47 milijardi evra za 2014-2020. Sa ovim povećanim budžetom, program Kreativna Evropa biće inkluzivniji, digitalniji i ekološki održiviji.

Dva glavna cilja Kreativne Evrope:

  • čuvanje, razvoj i promocija evropske kulturne i jezičke raznolikosti i nasleđa, i
  • povećanje konkurentnosti i ekonomskog potencijala kulturnog i kreativnog, a posebno audio-vizuelnog sektora

Glavne novine programa Kreativne Evrope:

  • jači naglasak na transnacionalnom stvaranju i na inovacijama,
  • lakši pristup finansiranju kroz veće stope sufinansiranja (veći nivo doprinosa iz Kreativne Evrope za projekte),
  • naglasak na podršci za saradnju na nivou EU radi jačanja konkurentnosti evropskog audiovizuelnog sektora na globalnom nivou,
  • šema mobilnosti za umetnike i profesionalce, i
  • akcije usmerene na sektorske potrebe.

Korisni linkovi:


Evropska saradnja u nauci i tehnologiji (COST)

COST program je međuvladin okvir koji omogućava istraživačima da uspostave interdisciplinarne istraživačke mreže u Evropi i šire.

Program finansira organizovanje konferencija, sastanaka, škola za obuku, kratke naučne razmene i druge umrežene aktivnosti u širokom spektru naučnih tema.

Kroz svoje akcije (mrežne projekte) COST omogućava povećanje mobilnosti istraživača širom Evrope, podstiče uspostavljanje naučne izvrsnosti i smanjenje jaza između zemalja različitog intenziteta naučnog i tehnološkog razvoja.

Akcije traju četiri godine i otvorene su za sve istraživače, bez obzira na stepen karijere i zemlje iz koje dolaze (trenutno je 38 zemalja članica i Izrael kao pridružena članica).

Svaka zemlja članica može na inicijativu neke od svojih naučno-istraživačkih institucija predložiti novu COST akciju u toku otvorenih poziva za predlaganje novih COST akcija koji se raspisuju na svakih 9 meseci. U tom slučaju neophodno je da pomenuta institucija obezbedi podršku još najmanje 4 zemlje, kako bi se predlog akcije uopšte mogao i razmatrati. Pristupanje naučno-istraživačkom projektu ovog programa – COST Akciji se ostvaruje potpisivanjem Memoranduma o razumevanju (Memorandum of Understanding –MOU), koji u formi administrativnog ugovora potpisuju Vlade, odnosno ovlašćene institucije Vlada zemalja članica.

Pored predlaganja novih COST akcija, učešće u ovom programu moguće je i priključivanjem već postojećim COST akcijama.

Informacije o COST programu i projektima:

 

Nacionalni COST koordinator

Dr Zoran Mijić

Institut za fiziku u Beogradu

Pregrevica 118, 11080 Beograd

Tel: 011 3713-134;

E-pošta: ncc-serbia@ipb.ac.rs




Jadransko-jonski transnacionalni program (IPA)

Opšti cilj programa ADRION jeste da podstiče razvoj politika i inovacija u oblasti upravljanja, unapređujući evropske integracije zemljama članicama i zemljama koje nisu članice EU, koristeći bogate prirodne, kulturne i ljudske resurse u okruženju Jadranskog i Jonskog mora i jačajući ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju u programskoj oblasti.

ADRION pruža podršku, kroz niz prioriteta:

  • Inovativan i pametan region - razvoj inovacionih mreža i klastera regiona, akademskih zajednica i preduzeća u Jadransko-jonskom regionu
  • Održiv region - promovisanje održive valorizacije i očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa, kao resursa za rast u Jadransko-jonskom regionu. Poboljšanje transnacionalnih kapaciteta za zaštitu životne sredine, smanjenje fragmentacije i očuvanje ekosistemskih usluga u Jadransko-jonskom regionu.
  • Povezan region - Poboljšanje kapaciteta za integrisani transport, usluge mobilnosti i multimodalnost u Jadransko-jonskom području
  • Podrška upravljanju EU strategijom za Jadransko-jonski region - podrška koordinaciji i sprovođenju Jadransko-jonske strategije - kroz unapređenje institucionalnih kapaciteta javne uprave i ključnih aktera u procesu sprovođenja zajedničkih prioriteta

Geografska oblast obuhvaćena ovim programom pokriva zemlje kao što su Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Grčka, Italija, Crna Gora, Slovenija i Srbija.

Vrednost programa: 15.688.887,00 evra

Više informacija o programu nalazi se na zvaničnoj stranici Jadransko-jonski transnacionalnog programa.



Dunavski transnacionalni program za period 2021-2027

Tokom programskog perioda 2021-2027, Dunavski transnacionalni program će nastaviti da podržava transnacionalnu saradnju u Dunavskom regionu. Proces dizajniranja budućeg Programa formalno je započet 2019. godine uspostavljanjem odbora Radne grupe, koji predvodi proces dizajniranja Programa, održava redovne diskusije i učestvuje u donošenju formalnih odluka o sadržaju Programa.

Dalji rad na razvoju programa za period 2021-2027 zasniva se na Politici regionalnog razvoja i kohezije, kao i na Orijentacionom dokumentu za Dunavski transnacionalni program 2021-2027 koji je izdala Evropska komisija.

Nakon održanih sastanaka i diskusija, Radna grupa je preliminarno definisala četiri prioriteta i deset specifičnih ciljeva na koje će se Dunavski transnacionalni program fokusirati u sledećem periodu:

  • Prioritet 1: Pametniji Dunavski region
    • Cilj 1.1: Unapređenje istraživačkih i inovativnih kapaciteta i korišćenje naprednih tehnologija
    • Cilj 1.2: Razvoj veština za pametnu specijalizaciju, industrijsku tranziciju i preduzetništvo
  • Prioritet 2: Zeleniji Dunavski region
    • Cilj 2.1: Unapređenje obnovljive energije
    • Cilj 2.2: Unapređenje procesa prilagođavanja klimatskim promenama, prevencije i kontrole rizika, i slično
    • Cilj 2.3: Unapređenje pristupa i održivog upravljanja vodama
    • Cilj 2.4: Unapređenje biodiverziteta, zelene infrastrukture u urbanom okruženju, i smanjenje zagađenja
  • Prioritet 3: Društveniji Dunavski region
    • Cilj 3.1: Unapređivanje efikasnosti i inkluzije
    • Cilj 3.2: Obezbeđivanje jednakog pristupa
    • Cilj 3.3: Unapređenje uloge kulture i turizma u ekonomskom razvoju, društvenoj inkluziji i društvenim inovacijama
  • Prioritet 4: Bolje upravljanje i saradnja
    • Cilj 4.1: Unapređenje institucionalnih kapaciteta javnih tela i aktera za implementaciju makro-regionalnih strategija, strategija morskih basena, kao i drugih teritorijalnih strategija

Usvajanje radnog programa i otvaranje poziva za Dunavski transnacionalni program za 2021-2027 se očekuje u narednom periodu.

Dunavski transnacionalni program



Interreg Evropa

Interreg Evropa je program namenjen poboljšanju razvoja instrumenata politika. Cilj je poboljšati regionalne razvojne politike i javne intervencije na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

Namenjen je kreatorima politika i to ovaj program razlikuje od drugih Interreg programa, osim prostorne komponente.

Zemlje koje mogu učestvovati: članice EU, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna gora, Albanija, Severna Makedonija, Ukrajina, Moldavija, Švajcarska, Norveška.

Teme > pokriva sve teme, a klasifikacija tema je sledeća: SMART, GREEN, CONNECTED, SOCIAL, CITIZENS, GOVERNANCE

Implementacija se može sprovesti na dva načina>

  1. kroz PROJEKTE
  2. preko POLICY LEARNING PLATFORM - platforma nudi bazu dobrih praksi i tematske publikacije i predstavlja neprocenjivu bazu znanja.

Aktivnosti >

- razmena iskustva, identifikacija i transfer dobrih praksi

- pilot akcije (maksimalno jedna po instrumentu politike)

Trajanje > 4 godine

Realizacija se odvija u dve faze:

  • CORE faza - 3 godine, razmena iskustva
  • FOLLOW UP - 1 godina, monitoring poboljšanja politika ili akcionih planova

Institucije koje mogu učestvovati > ustanove u okviru javne uprave, javne ustanove, privatna neprofitna tela, privredne komore, agencije

Treba ispoštovati da budu uključene zemlje iz razvijenih i manje razvijenih regija.

Broj partnera: minimum 4, maksimum 10 *neko je pomenuo i da je minimum 3 zemlje

1 država = 1 partner, ako se želi uključiti još jedna institucija iz iste države, potrebno je obrazložiti dodatnu vrednost za projekat

Finansiranje > 1-2 miliona eura po projektu

* kofinansiranje od 80% daje program za javna tela a 70% za privatna neprofitna tela

* Prvostepena kontrola je u Srbiji.

Otvaranje poziva:

Treći poziv će biti otvoren na proleće 2024. godine

Četvrti poziv će biti u prvoj polovini 2025. godine

* Početkom 2024. biće otvoren pristup recenzijama (peer review), alatima i prisustvovanje događajima.

* Moguće je priključenje postojećim projektima a budžet se pri tom maksimalno može uvećati 10%. Pridruživanje se odvija putem portala.

Platforma

Ona je riznica znanja stečenog nakon 200 projekata i projektni rezultati su vidljivi na samoj platformi. Takođe omogućava kontakt sa stručnjacima putem webinara i samim tim omogućava pristup njihovoj ekspertizi. Pruža rešenja za politike koje se nalaze u bazi dobrih praksi, i analitičkim kratkim analizama (policy briefs), preporukama i success stories. Platforma poseduje više od 3000 dobrih praksi validiranih od strane stručnjaka. Moguće je kontaktirati stručnjake, organizovati diskusije i webinare. Pristup ekspertizama se odvija kroz:

  1. peer reviews (in-depth analysis, preporuke),
  2. matchmakings (za ideje u vezi politika),
  3. policy helpdesk (za ideje u vezi politika).

* Moguće je i potpuno besplatno tokom 2 dana raditi sa 6 stručnjaka iz iste oblasti na specifičnom izazovu određene politike.

Po potrebi program pokriva i put, smeštaj, boravak, troškove prostora za održavanje sastanaka i prevodilačke usluge.

Radi pristupa navedenim mogućnostima potrebno je registrovati se nalogom na sajtu Interreg Evrope: https://www.interregeurope.eu/

Programski vodič


Centralnoevropska inicijativa (CEI)

Centralnoevropska inicijativa (CEI) je regionalni forum osnovan 1989. godine koji okuplja 17 država članica u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

CEI forum podržava ujedinjenu Evropu sa zajedničkim vrednostima koje obuhvataju sve države, regione, narode i građane, i neguje jačanje kapaciteta svojih članica u oblastima upravljanja, vladavine zakona i održivog ekonomskog razvoja sa ciljem stabilnosti, socijalne kohezije, održivosti životne sredine, sigurnosti i prosperiteta.

Aktivnosti CEI foruma su usmerene na promociju saradnje na četiri nivoa: međuvladinom, međuparlamentarnom, ekonomskom i lokalnom, i realizuju se kroz različite programe:

  • Aktivnosti saradnje su projekti malog obima i ograničenog trajanja, koji se uglavnom odvijaju u obliku seminara, radionica, kratkih kurseva obuke ili drugih vrsta sastanaka. Oni se finansiraju iz Fonda za saradnju CEI putem godišnjih poziva za podnošenje predloga projekata.
  • Tehnička saradnja sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) se realizuje kroz Program tehničke saradnje koji nudi bespovratnu pomoć kao podršku određenim investicijama i akcijama EBRD-a. Akcije u okviru Tehničkog programa saradnje uključuju podršku za studije izvodljivosti i pre-izvodljivosti, sektorski i ekološki inženjering, obuke za upravljanje, izgradnju kapaciteta, i slično.
  • Program razmene znanja (KEP) je instrument koji podržava projekte i programe usmerene na prenos znanja i najboljih praksi iz EU u države članice CEI van EU. Sufinansiranje projekata izgradnje kapaciteta i tehničke pomoći se realizuje kroz godišnje pozive za podnošenje predloga projekata.
  • Izvršni sekretarijat CEI osmišljava, upravlja i sprovodi projekte koje finansira EU, sa fokusom na transnacionalnu i regionalnu saradnju za evropske integracije. Ovi projekti doprinose sprovođenju misije i strateških prioriteta CEI, a rezultati koji u tom procesu nastaju mogu se primeniti na sve njegove članice.

Više o pozivima Centralnoevropske inicijative može se naći na njihovoj zvaničnoj stranici, posebno u sekciji Opportunities.

Fond za nauku Republike Srbije

Fond za nauku Republike Srbije je državna organizacija koja pruža podršku naučno-istraživačkoj delatnosti. Osnovan je u januaru 2019. godine sa ciljem obezbeđivanja uslova za kontinuirani razvoj naučno-istraživačkih i razvojnih aktivnosti u Republici Srbiji, neophodnih za napredak društva zasnovanog na znanju.

Osnovna misija Fonda za nauku je da podrži naučne, razvojne i tehnološke projekte koji se zasnivaju na naučnoj izvrsnosti i kvalitetu. Od posebnog značaja su multidisciplinarna i interdisciplinarna istraživanja koja omogućavaju saradnju sa privredom, drugim naučno-istraživačkim ustanovama i međunarodnim partnerima u cilju rešavanja tema koje su od značaja za čitavo društvo.

Fond za nauku nudi raznovrsne programe koji su osmišljeni tako da odgovaraju na različite društvene izazove i potrebe. Programi podržavaju tehnološki razvoj, napredne i inovativne ideje, razvoj kadrova, laboratorija i istraživanja, izgradnju naučne infrastrukture, integraciju u međunarodne naučne tokove, saradnju nauke i privrede i druge teme od strateškog i društvenog značaja.

Program za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) ima za cilj uključivanje izvrsnih mladih istraživača u naučnoistraživački rad, jačanje profesionalnih kapaciteta mladih istraživača, osposobljavanje mladih doktora nauka za rukovođenje projektima, osposobljavanje mladih istraživača za konkurisanje za druge istraživačke i razvojne projekte na nacionalnom i međunarodnom nivou, posebno u Evropskoj Uniji, kreiranje novih projektnih timova, podršku izvrsnim idejama i podršku naučnoistraživačkom radu koji će pozitivno uticati na društvo i privredu.

Program za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije podstiče izvrsnost i relevantnost naučnih istraživanja u Srbiji u domenu veštačke inteligencije, kao i primenu rezultata naučnih istraživanja iz domena veštačke inteligencije u razvoju privrede Srbije. Osnovne tematske oblasti programa su: opšta veštačka inteligencija, mašinsko učenje, obrada prirodnog jezika, planiranje, razumevanje znanja, računarski vid i govorna komunikacija, i inteligentni sistemi.

Program saradnje srpske nauke sa dijasporom predstavlja finansijski podsticaj koji omogućava naučno-istraživačkim organizacijama razvoj saradnje sa srpskom dijasporom i unapređenje kapaciteta kroz kratkotrajne posete istraživača iz Srbije stručnjacima iz dijaspore i podršku zajedničkim aktivnostima, radi unapređenja i razmene znanja, zajedničkog rada na naučno-istraživačkim i istraživačko-razvojnim problemima i izazovima, objavljivanja zajedničkih radova i patenata, podrške razvoju novih usluga, komercijalizaciji proizvoda, transfera tehnologija, kao i pripreme predloga zajedničkih projekata za konkurisanje kod fondova izvan Srbije.

Specijalni program istraživanja COVID-19 ima za cilj finansiranje projekata koji će doprineti efikasnom naučnom odgovoru na COVID-19 pandemiju izazvanu SARS-CoV-2 virusom i omogućiti bolju spremnost i reagovanje društva na ovu pandemiju. Program je iniciran i pripreman pod okolnostima vanrednog stanja koje je u Republici Srbiji proglašeno povodom COVID-19 pandemije. Imajući u vidu značaj uključivanja naučne zajednice, ovaj Program ima poseban strateški značaj za Republiku Srbiju i njene građane.

Program IDEJE omogućava finansiranje projekata koji se baziraju na izvrsnim idejama koje mogu u budućnosti imati značajni uticaj na razvoj nauke i istraživanja, privrede i/ili društva u celini, uključivanje izvrsnih istraživača u naučnoistraživački rad, jačanje profesionalnih kapaciteta istraživača i stvaranje novih projektnih timova. Program omogućava istraživačima da definišu sopstvene programe istraživanja, da oforme sopstvene timove i da sarađuju sa odgovarajućim laboratorijama, istraživačkim centrima i privredom u Srbiji i u svetu.


Fond za inovacionu delatnost

Fond za inovacionu delatnost je pionir u institucionalnom sprovođenju takozvanog inovacionog imperativa u delo - gde se uspešno učestvovati u privredi zasnovanoj na znanju znači prilagoditi i unaprediti tehnološke i istraživačke kapacitete zasnovane na saradnji javnog i privatnog sektora.

Fond podržava razvoj inovacija kroz odgovarajuće instrumente finansijske, tehničke i savetodavne podrške, u cilju osnaživanja inovativnih preduzeća i jačanja veze između istraživanja i razvoja sa jedne i poslovnog sektora sa druge strane.

Imajući to u vidu, njegov glavni cilj je da unapređuje veze između nauke, tehnologije i privrede i doprinosi podsticanju razvoja inovativnog preduzetništva kroz različite programe podrške:

  • Program saradnje nauke i privrede osmišljen je da podstakne preduzeća iz privatnog sektora i javne naučno-istraživačke organizacije da realizuju naučno-istraživačke i razvojne projekte sa ciljem kreiranja novih proizvoda i usluga, sa tržišnim potencijalom.
  • Inovacioni vaučeri predstavljaju jednostavan finansijski podsticaj koji omogućava malim i srednjim preduzećima da, koristeći usluge naučnoistraživačkog sektora, podignu nivo inovativnosti svojih proizvoda i postanu konkurentniji na tržištu.
  • Dokaz koncepta namenjen je istraživačima kojima je potrebna podrška da dokažu da će iz njihovog istraživanja nastati novi proizvod za kojim postoji potreba na tržištu.
  • Program transfera tehnologije namenjen je jačanju sposobnosti i efikasnosti transfera tehnologije. Istraživačima, kroz različite usluge, pomaže da komercijalizuju svoje pronalaske.
  • Program ranog razvoja namenjen je mladim preduzećima koja razvijaju tehnološku inovaciju za kojom postoji potreba na tržištu.
  • Program sufinansiranja inovacija namenjen je privatnim preduzećima koja već imaju tržišno prisustvo i nastoje da ojačaju svoju poziciju kroz stvaranje inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija.

Od početka rada do danas, preko Fonda je odobreno 15,8 miliona evra za 352 inovativni projekat. Na javne pozive koji se uglavnom objavljuju svake godine ili su stalno otvoreni, za programe Fonda podneto je više od 1.300 prijava inovativnih projekata.

Podsticanjem inovativnog preduzetništva i jačanjem veze između nauke i privrede Fond za inovacionu delatnost, pod okriljem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku Evropske unije i Svetske banke, ulaže velike napore u stvaranju pozitivnog okruženja radi podrške uspostavljanju ekonomije zasnovane na znanju.


Centar za promociju nauke

Centar za promociju nauke poziva sva zainteresovana naučna, naučnostručna društva, škole, centre za stručno usavršavanje, udruženja i druge organizacije, koje svoje aktivnosti realizuju u funkciji unapređenja naučno-istraživačkog rada, da podnesu svoje prijave za izbor projekata promocije i popularizacije nauke i tehnike, kojima Centar pruža finansijsku podršku.

Cilj Javnog poziva Centra za promociju nauke je podizanje nivoa naučne pismenosti i širenja naučne kulture sprovodeći postupak decentralizacije promocije i popularizacije nauke na teritoriji Republike Srbije; podrška raznovrsnim i inovativnim projektnim pristupima iz oblasti promocije i popularizacije nauke, a koji pokrivaju interesovanje i potrebe opšte populacije; podrška inovativnim i visokouticajnim projektima koji imaju veliki obuhvat u cilju razvoja i poboljšanja kvaliteta projekata iz oblasti promocije nauke od globalnog značaja i podrška kreativnim projektima koji afirmišu dostupnost znanja u otvorenom prostoru putem naučnopopularnih eksponata kako bi se naučni pojmovi, fenomeni i činjenice usvojili kroz neposredno iskustvo.

Trajanje projekta je najviše 12 meseci. Finansiranje je u iznosu od 100% od traženih troškova projekta. Prihvatljivi troškovi su: troškovi za ljudske resurse, putovanja i smeštaj, opremu, materijal i ostali troškovi.

Informacije o Javnom pozivu se mogu dobiti preko pozivnog broja Centra, telefon: (011) 2400 260 (lokal 120) i na zvaničnom sajtu Centra.


Bilateralna saradnja u okviru Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija ugovara i finansijski podržava projekte naučno-tehnološke saradnje između naših i inostranih naučno-istraživačkih organizacija (NIO) na osnovu međunarodnih bilateralnih sporazuma.

Zaključivanje i sprovođenje bilateralnih sporazuma predstavlja jedan od važnijih oblika saradnje Republike Srbije u oblastima od značaja za razvoj istraživanja i nauke, s obzirom da se tim sporazumima ustanovljava okvir saradnje koji je od značaja i za našu zemlju i za zemlje sa kojima je uspostavljena bilateralna saradnja.

Polazeći od potrebe da se podrži naučna i tehnološka saradnja na bazi pariteta i recipročnog interesa, uz poštovanje nacionalnih prioriteta, u oblasti razvoja nauke i tehnologije, Republika Srbija ima aktivne bilateralne važeće sporazume sa sledećim državama:

  • Austrija
  • Belorusija
  • Italija
  • Indija
  • Kina - projekti mobilnosti naučnika
  • Kina - strateški projekti naučne i tehnološke saradnje
  • Mađarska
  • Nemačka
  • Portugalija
  • Slovenija
  • Slovačka
  • Turska
  • Francuska
  • Hrvatska
  • Crna Gora

Projekti sufinansiraju naučnoistraživačke i razvojne projekte i uzajamne posete istraživača (troškovi putovanja i boravka) koje se realizuju u okviru projektnih aktivnosti odobrenih projekata u cilju uspostavljanja naučne i tehnološke saradnje između dveju zemalja.

Predlozi se podnose istovremeno u obe zemlje, u Srbiji prijave se šalju Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, a projektni predlozi podnosilaca iz ostalih zemalja instituciji pod čijom su nadležnošću projekti bilateralne saradnje.

Više informacija na zvaničnoj stranici Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.