Опште о програмима финансирања

Опште о програмима финансирања

О програму
КА2
Жан Моне

Еразмус+ је програм Европске уније који обезбеђује финансирање пројеката мобилности и сарадње у областима високог, општег, стручног и образовања одраслих, као и у областима младих и спорта. Програм је кључни инструмент за изградњу Европског образовног простора.

Структура програма: програм се састоји од три кључне активности:

КА1 - мобилност
КА2 - сарадња организација и институција
КА3 - подршка развоју политика и сарадња
и додатни део програма под називом Жан Моне активности.

Приоритети програма за период 2021-2027 су:

Инклузија и диверзитет
Дигитална трансформација
Очување животне средине и борба са климатским променама
Учешће у демократском животу, заједничке вредности и грађански ангажман

Европска комисија је објавила нови Општи позив за подношење Еразмус+ предлога пројеката за 2024. годину у којем је дат преглед пројеката и рокова за све појединачне компоненте програма.

Статус Републике Србије се води као трећа земља придружена Програму, што значи да установе и организације имају могућност да пуноправно учествују у свим деловима Еразмус+ програма, као координатори или партнери.

Земље које могу учествовати у програму деле се на две групе:

ЕУ земље и треће земље придружене програму (Северна Македонија, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка, Турска, и Србија)
треће земље (остале земље света).

У зависности од тога коме се пријављују за финансирање, пројекти се у Еразмус+ програм деле на:

централизоване који се пријављују Извршној агенцији за програме у области образовања, културе и медија (EACEA) у Бриселу
децентрализоване који се предају националним агенцијама (у Србији то је Фондација Темпус)

Услови учешћа:

У конкурсном року за 2024. годину потребно је да све високошколске институције поседују Еразмус повељу за високо образовање (ECHE) да би оствариле право учешћа у Еразмус+ програму. Универзитет у Крагујевцу је Еразмус повељу званично добио у октобру 2018. године, а иста је обновљена у јануару 2021. године.

Како би могле да учествују у пројектима који се финансирају кроз програм Еразмус+, све организације морају имати OID број (за децентрализоване акције, преко Националне Еразмус+ канцеларије) и PIC број (за централизоване акције, преко Европске комисије).

За Универзитет у Крагујевцу, то су:

OID број - E10206122
PIC број - 998850323

Рокови конкурса за пројекте у области високог образовања:

Жан Моне пројекти	Координатор, партнер	01. фебруар 2024. до 17 часова	Извршној агенцији EACEA
Изградња капацитета у области високог образовања	Координатор, партнер	08. фебруар 2024. до 17 часова	Извршној агенцији EACEA
Заједнички мастер програми (Еразмус Мундус)	Координатор, партнер	15. фебруар 2024. до 17 часова	Извршној агенцији EACEA
Партнерства за сарадњу у области високог образовања	Координатор, партнер	05. март 2024. до 17 часова	*Фондацији Темпус
Савези за иновације	Координатор, партнер	07. март 2024. до 17 часова	Извршној агенцији EACEA
Еразмус академије за унапређење образовања наставника	Координатор, партнер	06. jун 2024. дo 17 часова	Извршној агенцији EACEA

^* Пријава се подноси Фондацији Темпус или другој националној агенцији у некој другој држави чланици ЕУ и/или земљи придруженој програму.

Корисни линкови:

ПАРТНЕРСТВА ЗА САРАДЊУ У ОБЛАСТИ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА

Ови пројекти омогућавају организацијама да стекну искуства у међународној сарадњи и да ојачају своје капацитете, али и да произведу иновативне резултате.

Активности

Организације имају флексибилност у избору најбоље комбинације активности која доприноси постизању циљева пројекта у односу на његов обим и сразмерно капацитетима партнерства. Ове активности се могу односити на:

управљање пројектом (планирање, имплементација и праћење пројеката, организациони и административни задаци, виртуелни састанци међу партнерима, припрема комуникационих материјала, припрема и праћење учесника који учествују у активностима, итд.)
спровођење пројектних активности (састанци, догађаји умрежавања, радне сесије за размену пракси и развијање резултата и слично), и
промоцију пројектних резултата (организовање конференција, сесија, догађаја који имају за циљ размену и ширење информација, промоцију резултата пројекта, итд.).

Области и теме

Од пројеката се очекује да уоквире своје идеје и своје активности у један или више приоритета, које на годишњем нивоу прописује Европска комисија, те да их одаберу у фази пријаве.

Поред тога, националне агенције, надлежне за Еразмус+ програм, имају могућност да идентификују један или више ових европских приоритета као посебно релевантне у националном контексту.

Услови учешћа

Било која јавна или приватна организација из држава чланица ЕУ, трећих земаља придружених Програму или трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму (са изузетком Белоруске регије и Руске Федерације) може учествовати као партнер на пројекту.

Све високошколске установе из држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму које учествују на пројекту у области високог образовања морају бити носиоци важеће Еразмус повеље за високо образовање (ECHE).

Подносилац пројектне пријаве

Као подносилац пријаве, односно координатор пројекта, може наступити било која установа из државе чланице ЕУ и/или треће земље придружене Програму.

Услови за конзорцијум

Минимални састав конзорцијума чине најмање три организације из три различите државе чланице ЕУ и/или треће земље придружене Програму. Максимални број партнерских организација није прописан.

Пројекти би генерално требало да буду усмерени на сарадњу организација из држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму. Организације из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму могу бити партнери (не и координатори) на пројекту ако је могуће доказати да њихово учешће доноси додатну вредност од кључног значаја за пројекат.

Придружени партнери

Осим пуноправних партнера, који су формално укључени у пројекат (координатор и партнерске установе), могу бити укључене и друге организације које могу да допринесу реализацији пројекта или да подрже његову промоцију или одрживост. Ови партнери се називају "придруженим партнерима" и они не носе уговорну обавезу нити добијају финансирање Еразмус+ програма.

Трајање пројекта

Пројекти могу трајати од 12 до 36 месеци, а дужину бира подносилац пријаве у фази пријаве пројекта.

Процес аплицирања

Пријава се подноси Националној агенцији надлежној за Еразмус+ програм у земљи подносиоца пријаве.

Уколико предајете пријаву у Србији, надлежна организација је Фондација Темпус.

Пријава се подноси електронским путем кроз прописани електронски формулар на платформи.

Буџет

Износ наменских бесповратних средстава који намењен партнерствима за сарадњу која подржавају националне агенције, као и за партнерства за сарадњу које подржава Извршна агенција за образовање и културу се додељује у облику паушалних износа од 120 000, 250 000 и 400 000 евра.

Рок за пријаву: 05. март 2024. године до 17 часова

ЕРАЗМУС МУНДУС

Ови пројекти имају за циљ подстицање изврсности и интернационализације високошколских установа путем студијских програма, на нивоу мастер програма, које заједнички изводе и заједнички признају високошколске установе у Европи, а отворени су и за установе у другим земљама широм света.

У оквиру Еразмус Мундус позива постоје две врсте акција:

Еразмус Мундус заједнички мастер програм (EMJM)
Мере за развој Еразмус Мундус програма (EMDM)

Еразмус Мундус заједнички мастер програм (EMJM)

ЕМЈМ пројекти подржавају спровођење интегрисаних међународних студијских програма на мастер нивоу које изводи међународни конзорцијум високошколских установа (ВШУ) из различитих земаља широм света и других академских или неакадемских институција (где је потребно). Специфичност ових пројеката се огледа у високом степену интеграције институција које учествују и изврсности њиховог академског садржаја.

Тема позива

ЕМЈМ треба да буде заједнички осмишљен и заједнички спровођен од стране партнера, док успешан завршетак заједничког ЕМЈМ програма мора водити додели, или заједничке дипломе или више диплома.

ЕМЈМ промовишу размену запослених и гостујућих научника који могу да дају допринос настави, обукама, истраживању и административним активностима.

На EMJM програме уписују се најизврснији студенти из земаља широм света, а део њих добија ЕМЈМ стипендије.

Правила учешћа

Подносилац пријаве може бити високошколска установа основана у земљи чланици ЕУ, трећој земљи придруженој Програму или у трећој земљи која не учествују пуноправно у Програму, али има право учешћа (са изузетком Белорусије и Руске Федерације).

Високошколске установе из земаља ЕУ чланица или трећих земаља које су придружене Програму, морају поседовати важећу Еразмус повељу за високо образовање.

Услови за конзорцијум

Минимални састав конзорцијума чине најмање три ВШУ из три различите државе, од којих најмање две морају бити из држава чланица ЕУ и/или трећих земаља придружених Програму. Није прописан максималан број партнерских организација.

Придружени партнери

Осим пуноправних партнера, који су формално укључени у пројекат (координатор и партнерске установе), друге организације могу бити укључене кроз пренос знања и вештина, пружање допунских курсева или могућности за студентске праксе или могу на други начин допринети спровођењу пројекта. Ови партнери се називају ,,придруженим партнерима” и њихову улогу је потребно образложити у самој пријави. Придружени партнери не носе уговорну обавезу и не добијају финансирање Еразмус+ програма за спровођење активности.

Трајање пројекта

Пројекти трају 74 месеца, за финансирање најмање четири спровођења мастер програма, од којих је свако у трајању од 1 до 2 академске године (60, 90 или 120 ЕСПБ бодова).

Врсте трошкова

Институционални трошкови трошкови (750 евра месечно по уписаном студенту). Ови трошкови могу укључивати трошкове особља (предавања, путовања), гостујућих предавача, промоцију, организационе трошкове, помоћ у смештају и друге студентске услуге, административне трошкове и друге трошкове неопходне за спровођење успешног мастер програма.
Стипендије за студенте (1400 евра месечно) за највише 60 студената, уз могућност додатних стипендија за студенте из трећих земаља који не учествују пуноправно у Програму.
Додатна средства намењена подршци индивидуалних потреба студената са инвалидитетом.

^* Целокупан каталог мастера који су до сада подржани кроз овај програм можете пронаћи овде.

Мере за развој Еразмус Мундус програма (EMDM)

EMDM пројекти подржавају развој и дизајн интегрисаних међународних студијских програма на мастер нивоу које изводи међународни конзорцијум високошколских установа из различитих земаља широм света и, где је потребно, других академских или неакадемских институција.

Ови пројекти треба да унапреде капацитете универзитета да модернизују и интернационализују своје наставне планове и програме и наставне праксе, удруже ресурсе и подстакну да системи високог образовања развију заједничке механизме у вези са обезбеђењем квалитета, акредитацијом и признавањем диплома и кредита. Подршка је такође намењена истраживању и искоришћавању могућности које нуди Европски приступ за обезбеђење квалитета заједничких програма. На основу високог степена интеграције међу институцијама учесницама, такви интегрисани транснационални програми треба да допринесу интеграцији и интернационализацији Европског простора високог образовања (ЕХЕА).

Фокус је на следећем:

Пружити европским и неевропским високошколским установама могућности за развој нових партнерстава;
Побољшати квалитет и подстаћи иновације у програмима на мастер нивоу и аранжманима супервизије;
Повећати интернационализацију и конкурентност организација учесница;
Повећати привлачност организације(а) учеснице за талентоване студенте;
Допринети политици интернационализације универзитета развијањем међународне свести кроз њихове наставне планове и програме и дизајном свеобухватних стратегија интернационализације.

Развијени програм би требало да буде у складу са концептом и стандардима квалитета Еразмус Мундус мастер програма. Подстиче се покретање процеса акредитације програма пре краја пројекта.

Не постоје формални приоритети, али ЕМDМ пројекти подстичу укључивање држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму, институција и/или тематских подручја недовољно заступљених у оквиру програма.

Услови учешћа

Подносилац пријаве може бити високошколска установа основана у земљи чланици ЕУ или трећој земљи придруженој Програму или трећој земљи која не учествује пуноправно у Програму (са изузетком Белорусије и Руске Федерације).

Високошколске установе из земаља ЕУ или трећих земаља придружених Програму морају бити носиоци важеће Еразмус повеље за високо образовање.

Услови за конзорцијум

Ово су mono-beneficiary пројекти, што значи да се пријављује само једна установа. Међутим, подносилац пријаве би током фазе пријаве требало да мапира и ангажује групу партнера чији је циљ формирање ЕМDМ конзорцијума.

Трајање пројекта

EMDM имају фиксно трајање од 15 месеци.

Буџет

За EMDM пројекат може бити додељен паушални износ од 60 000 евра.

Врсте трошкова

Средства пројекта се могу користити за покривање трошкова особља, трошкова путовања и смештаја, административних трошкова и подуговорених активности, састанака и конференција, студија/анкета, процеса акредитације итд. у мери у којој је то од значаја за спровођење EMDM.

Рок за пријаву: 15. фебруар 2024. године до 17 часова

САВЕЗИ ЗА ИНОВАЦИЈЕ

Савези за иновације имају за циљ јачање европских иновационих капацитета подстицањем иновација кроз сарадњу и проток знања између високог образовања, стручног образовања и обуке (почетног и континуираног) и ширег друштвено-економског окружења, укључујући истраживање.

Они такође имају за циљ да подстакну обезбеђивање нових вештина и решавање неусаглашености вештина тако што ће осмислити и креирати нове наставне планове и програме за високо образовање и стручно образовање и обуку (ВЕТ), подржавајући развој осећаја за иницијативу и предузетничког начина размишљања у ЕУ.

Савези за иновације су подељени у две категорије пројеката:

Лот 1: Савези за образовање и предузећа
Лот 2: Савези за секторску сарадњу у вештинама.

Активности

Да би се подстакле иновације, фокус ће бити на развоју талената и вештина. Дигиталне компетенције су постале све важније у свим профилима послова на читавом тржишту рада. Транзиција ка кружној и зеленијој економији треба да буде подржана променама квалификација и националног наставног плана и програма образовања и обука како би се задовољиле нове професионалне потребе за зеленим вештинама и одрживим развојем. Двострука дигитална и зелена транзиција захтева убрзано усвајање нових технологија, посебно у високо иновативним дубоким технолошким доменима, у свим секторима наше привреде и друштва.

Подносилац пријаве

Организације које могу да учествују у овој врсти пројеката су: високошколске установе, јавна или приватна, мала, средња и велика предузећа, истраживачки институти, пружаоци услуга у области стручног образовања и обука, невладине организације, јавне установе на локалном, регионалном и националном нивоу, организације активне у области образовања, обука и младих (листа није коначна).

Пријаву за пројекат испред конзорцијума подноси организација са правом учешћа из државе чланице ЕУ или треће земље придружене Програму.

Високошколске установе из земаља чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму морају имати валидне Еразмус повеље за високо образовање.

Организације из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму (са изузетком Белорусије и Руске Федерације) могу учествовати као пуноправни партнери али не и као координатори.

Услови за конзорцијум

Конзорцијум мора чинити најмање 8 различитих пуноправних партнера из најмање 4 државе чланице ЕУ и/или треће земље придружене Програму, од чега најмање 3 установе које су пружаоци услуга образовања и обука (у области стручног образовања и обука и високог образовања) и 3 установе из привреде (предузећа или компаније, коморе, синдикати или трговинска удружења). У свакој пријави мора бити бар једна високошколска установа и бар једна установа стручног образовања и обука као пуноправни партнер или координатор.

Трајање пројекта

Ови пројекти могу трајати 24 или 36 месеци.

Правила финансирања и буџет

За пројекте који трају 2 године максимално 1 милион еура, за трогодишње 1,5 милион еура, за четворогодишње 2 милиона еура.

Финансијска подршка додељује у облику паушалних износа. Ови паушални трошкови морају бити подељени по радним пакетима, попут управљања пројектом, обука, организација догађаја, припрема и спровођење мобилности, комуникација и ширење информација, осигурање квалитета и сл.

Могуће је финансирати хонораре, путне и трошкове боравка, набавку опреме и услуга и друге трошкове спровођења пројекта попут ширења информација, публиковања радова и превођења.

Максимални износ ЕУ контрибуције у укупном буџету је 80%.

Рок за пријаву: 07. март 2024. године до 17:00 часова

ИЗГРАДЊА КАПАЦИТЕТА У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ

Акција изградње капацитета у високом образовању (CBHE) подржава пројекте међународне сарадње засноване на мултилатералним партнерствима између високошколских установа (ВШУ) и других организација активних у области високог образовања. Ови пројекти пружају значајне могућности за сарадњу, са посебним фокусом на преношење добрих пракси трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму од стране земаља чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму.

Ови пројекти имају за циљ да подстакну модернизацију високог образовања кроз развој студијских програма, обезбеђивање релевантности ВШУ и система високог образовања у трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму.

У оквиру ове акције пројекти су подељени у 3 категорије:

Категорија 1 (Strand 1): Подстицање приступања сарадњи у високом образовању;
Категорија 2 (Strand 2): Партнерства за трансформацију у високом образовању;
Категорија 3 (Strand 3): Пројекти структурних реформи.

С обзиром на то да Република Србија има статус треће земље придружене Програму, ВШУ из Србије имају улогу да преносе знања трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму.

Врсте пројеката

Пројекти Категорије 1 – Пројекти у оквиру категорије Подстицање приступа сарадњи у високом образовању теже да укључе мање искусне високошколске установе у активности међународне сарадње као и да смање јаз у интернационализацији између ВШУ из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму, у оквиру једне земље или региона.

Ови пројекти би требало да обухвате активности које имају за циљ јачање управљачких/административних капацитета ВШУ, обезбеђивање квалитетног и релевантног образовања, као и активности које имају за циљ повећање приступачности студентима/запосленима са смањеним могућностима.

Пројекти Категорије 2 – Партнерства за трансформацију у високом образовању имају за циљ да уведу нове приступе и иницијативе у високо образовање трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму.

Ови пројекти обухватају иновације у високом образовању као и промоцију реформе ВШУ. У оквиру ових пројеката могуће је бавити се развојем, тестирањем и применом иновативних студијских програма, метода учења, алата и материјала, увођењем Болоњског система, унапређењем рада различитих служби на високошколским установама, као и развојем других капацитета установа.

Пројекти Категорије 3 – Пројекти структурних реформи подржавају напоре трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму да развију кохерентне и одрживе системе високог образовања како би се задовољиле њихове друштвено-економске потребе. Ови пројекти се заправо баве обезбеђивањем одрживог системског и структурног побољшања и иновацијама у сектору високог образовања у трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму.

Пројектне активности би требало да имају за циљ успостављање и подстицање добрих пракси у националном/регионалном контексту у области високог образовања које ће утицати на повећање запошљивости, повећање приступа високом образовању особама са смањеним могућностима, затим активности које ће допринети ефикасном и ефективном креирању политике у области високог образовања укључивањем других заинтересованих страна у област високог образовања, подржавање регионалне академске сарадње и промоције, подржавање увођења нових механизама финансирања, као и повећавање атрактивности наставничке професије увођењем различитих мера.

Услови учешћа

Подносиоци пројектних пријава могу бити високошколске установе и асоцијације или организације високошколских установа основане у државама чланицама ЕУ, трећим земљама придруженим Програму и трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму (осим Белорусије и Руске Федерације).

За категорије 1 и 2

Подносиоци пријаве (координатори и пуноправни партнери) морају бити правна лица (високошколске установе или организација више ВШУ, основане у земљама чланицама ЕУ, трећим земљама придруженим Програму или у трећим земљама које нису придружене Програму (али имају право учешћа)

За категорију 3 – Јачање образовног дигиталног окружења за Украјину

Предлози пројеката се подносе од стране конзорцијума (координатор и пуноправни партнери), који морају испунити следеће услове:
- Географска покривеност – територија Украјине се признаје према међународном праву, и мора учествовати најмање једна земља ЕУ или трећа земља придружена Програму
- Институционална покривеност – најмање једна ВШУ из сваке земље учесника, и обавезно учешће релевантног јавног тела (нпр. министарства) које је одговорно за високо образовање у Украјини

За категорију 3 – Остали структурни пројекти

Подносиоци пријаве (координатори и пуноправни партнери) морају бити правна лица (високошколске установе, организације више ВШУ или признате националне или међународне ректорске, наставничке или студентске организације), основане у земљама чланицама ЕУ, трећим земљама придруженим Програму или у трећим земљама које нису придружене Програму (са правом учешћа)

Високошколске институције из земаља чланица ЕУ или трећих земаља придружених Програму морају имати валидну Еразмус повељу за високо образовање, док високошколске установе из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму и које су као такве признате од стране надлежних органа, морају издавати дипломе високог образовања и признате дипломе на терцијарном нивоу образовања.

Удружења, јавне или приватне организације, укључујући њихове придружене ентитете (ако их има), активне на тржишту рада или у областима образовања, обуке и омладине које се налазе у држави чланици ЕУ, у трећој земљи која је придружена Програму или трећим земљама које испуњавају услове а које не учествују пуноправно у Програму, такође могу учествовати, али не као координатори.

Састав конзорцијума

Категорија 1 и 2

Географска покривеност

Најмање 2 земље чланице ЕУ или треће земље придружене Програму
Најмање 1 трећа земља са правом учешћа која не учествује пуноправно у Програму
Најмање 2 треће земље са правом учешћа које не учествују пуноправно у Програму за регионе 1, 10 и 11
Најмање 1 трећа земља са правом учешћа која не учествује пуноправно у Програму из региона 10 и једна из региона 11 за пројекте који укључују оба региона

Институционална покривеност

Најмање 1 ВШУ из сваке земље чланице ЕУ и треће земље придружене Програму
Најмање 2 ВШУ из сваке треће земље која не учествује пуноправно у Програму

Институционална покривеност се односи на све земље које учествују у Конзорцијуму.

Број учесника из трећих земаља које нису придружене Програму мора бити једнак или већи од броја учесника из држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму.

Изузетак: У трећим земљама које не учествују пуноправно у Програму где је број ВШУ мањи од 5 у целој земљи, или у случајевима када једна институција представља више од 50% укупне студентске популације у земљи, дозвољено је да учествује само једна ВШУ.

Категорија 3

Географска покривеност

Најмање 2 земље чланице ЕУ или треће земље придружене Програму
Најмање 1 трећа земља са правом учешћа која не учествује пуноправно у Програму

Институционална покривеност

Најмање 1 ВШУ из сваке земље чланице ЕУ и треће земље придружене Програму
Најмање 2 ВШУ из сваке треће земље која не учествује пуноправно у Програму
Национално тело (нпр. министарство) одговорно за високо образовање у свакој од трећих земаља са правом учешћа које не учествују пуноправно у Програму

Институционална покривеност се односи на све земље које учествују у конзорцијуму.

Број учесника из трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму мора бити једнак или већи од броја учесника из држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених Програму.

Трајање пројекта

Пројекти у оквиру Категорија 1 и 2 могу трајати 24 или 36 месеци, док пројекти у оквиру Категорије 3 могу трајати 36 или 48 месеци.

Правила финансирања

Износи финансирања за пројекте:

Категорија 1: између 200.000 и 400.000 ЕУР
Категорија 2: између 400.000 и 800.000 ЕУР
Категорија 3: Јачање образовног дигиталног окружење за Украјину – до 5.000.000 ЕУР, Остали пројекти структурних реформи између 600.000 и 1.000.000 ЕУР

Специфичност финансирања ових пројеката је у томе што се финансијска подршка додељује у облику паушалних износа. Ови паушални трошкови морају бити подељени по радним пакетима, попут управљања пројектом, обука, организација догађаја, припрема и спровођење мобилности, комуникација и ширење информација, осигурање квалитета и сл. Могуће је финансирати хонораре, путне и трошкове боравка, набавку опреме и услуга и друге трошкове спровођења пројекта попут ширења информација, публиковања радова и превођења.

Максимални износ ЕУ финансирања је 90% укупног буџета.

Рок за пријаву: 16. фебруар 2023. до 17 часова

ЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТИ

Програм је саставни део Савеза за изврсност у оквиру Кључне акције 2. Европски универзитети подразумевају партнерства високошколских установа чији је циљ врло амбициозан – стварање интегрисаних савеза који ће допринети развоју заједничких студијских програма, међународних тимова предавача и истраживача који ће се бавити заједничким друштвеним изазовима, унапређење система студентских размена које ће бити уграђене у студијске програме, креирање заједничких ресурса, управљачких структура, институционалних процедура, итд.

Теме у оквиру Европских универзитета

Тема 1. Интензивирање досадашње институционалне међународне сарадње – пројекти у оквиру ове теме пружају подршку већ постојећим савезима за свеобухватну институционалну међународну сарадњу укључујући – али не ограничавајући се на – савезе Европских универзитета финансиране у оквиру претходних позива. Циљ је да се надогради досадашња институционална сарадња и да се даље продуби, интензивира и прошири њена ефикасност, како би се унапредио процес трансформације високог образовања ка потпуно развијеним Европским универзитетима. У оквиру ове теме, може се поднети и пријава за проширење партнерства кроз повећање броја партнерских установа на пројекту.

Тема 2. Развој нове институционалне међународне сарадње – пројекти у оквиру ове теме пружају подршку подносиоцима пријава који желе да успоставе нову свеобухватну институционалну транснационалну сарадњу у новом савезу Европских универзитета.

Не постоји ограничење тема у смислу академских области.

Право учешћа

Да би имали право учешћа, организације морају бити:

Правна лица (јавна или приватна)
Основане у једној од следећих земаља са правом учешћа, и то:
- Земље чланице ЕУ
- Земље које нису чланице ЕУ: треће земље које су придружене Еразмус+ Програму (укључујући и ЕЕА земље) и земље у преговорима за споразум о придруживању где тај споразум ступа на снагу пре потписивања Уговора о гранту
- Земље које нису чланице ЕУ: треће земље Западног Балкана које не учествују пуноправно у Програму (Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора)

Услови учешћа за организације

Подносиоци пријава морају бити:

Високошколске установе носиоци важеће Еразмус повеље за високо образовање
- Високошколске институције које су већ укључене у институционалну транснационалну сарадњу, као што су оне које су део Европских универзитета одабраних у оквиру Еразмус+ позива 2020. Њима се могу придружити друге високошколске институције – које имају важећу Еразмус повељу за високо образовање и ентитети који су са њима повезани – који желе да учествују у таквим постојећим савезима.
- Високошколске установе које желе да успоставе нову институционалну транснационалну сарадњу у новом савезу.
Било која друга организација коју чине горе наведене високошколске установе – посебно основана у циљу спровођења дубоке институционалне транснационалне сарадње, укључујући заједничке образовне активности.

Конзорцијум

Партнерство мора укључивати најмање 3 високошколске установе из најмање 3 државе чланице ЕУ и трећих земаља придружених Програму (укључујући најмање 2 државе чланице ЕУ).

^* Напомена: једна високошколска установа може бити пуноправни партнер само на једном пројекту ове врсте, док на осталима може бити придружени партнер.

Трајање

Пројекти трају 48 месеци.

Буџет

У оквиру ових пројеката се финансијска подршка додељује у облику паушалних износа. Максимални паушални трошкови се одређују на основу броја високошколских установа на пројекту.

Максимално учешће ЕУ у укупном буџету је 80%.

Укупан буџет намењен за прву тему: 187.7 милиона еура
за другу тему: 1.5 милиона еура

Пријава пројеката

Рок за пријаву: 6. фебруар 2024. године до 17 часова

ЖАН МОНЕ АКТИВНОСТИ

Жан Моне  активности у оквиру програма Еразмус+ имају циљ да промовишу изврсност у настави и истраживању за области студија Европске уније широм света.

Студије Европске уније обухватају студије Европе у целини, са посебним нагласком на процес европских интеграција, при чему узимају у обзир спољашње и унутрашње аспекте. Оне се такође баве улогом Европске уније у глобализованом свету и у промовисању активног европског грађанства и дијалога између људи и култура. Додатно, Жан Моне акције настоје да промовишу вредности ЕУ и повећавају видљивост онога за шта се Европска унија залаже и у земљама ван њених граница.

Жан Моне пројектима подстиче се дијалог између академског света и креатора европских политика.

Постоје три основна типа Жан Монe активности:

Жан Моне активности у области високог образовања
Жан Моне активности у другим областима образовања и обука
Жан Моне дебате о јавним политикама

Ко може да учествује у Жан Моне активностима намењеним високом образовању?

Било која самостална високошколска установа из држава чланица ЕУ, трећих земаља придружених Програму (раније познате као програмске земље) или трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму може учествовати као учесник пројекта изузев Белорусије која припада региону број 2).

Ко може да поднесе пројектну пријаву за Жан Моне активности у области високог образовања?

Као подносилац пријаве, односно координатор пројекта, може наступити било која самостална високошколска установа на свету која долази из држава чланица ЕУ, трећих земаља придружених Програму или трећих земаља које не учествују пуноправно у Програму може учествовати као учесник пројекта (изузев Белорусије која припада региону број 2).

Да ли постоје прописана ограничења по питању научних области на које пројектне пријаве требају да се усмере?

Програм не прописује ограничења по питању научних области на које пројектне пријаве треба да буду усмерене докле год постоји европска димензија у погледу циљева пројеката.

На које врсте пројеката се деле Жан Моне активности у области високог образовања?

Жан Моне акције се деле на три пројекта у области високог образовања:

Жан Моне модуле

Жан Моне модул је кратки наставни програм (или курс) на високошколској установи у области студија Европске уније. Трајање сваког модула је минимум 40 наставних сати у једној академској години. Жан Моне модул укључује теме везане за Европску унију у наставни план и програм који се до тада само ограничено бавио овим питањем.

Жан Моне катедре

Жан Моне катедра је положај који траје три године и који је намењен универзитетским професорима усмереним на специјализацију у области студија Европске уније. Овај положај може да држи само један професор који мора да одржи најмање 90 наставних сати у једној академској години. 

Жан Моне центре изузетности

Жан Моне центри изузетности обједињују компетенције и знања експерата и имају за циљ развој синергије између различитих дисциплина и ресурса у оквиру европских студија, као и стварање заједничких међународних активности и структурних веза са академским институцијама у другим земљама.

Новину представљају Жан Моне тематске мреже у високом образовању у оквиру дебата о јавним политикама а које подразумевају међународну сарадњу (Jean Monnet policy debate - higher education and other fields of education and training).

Тематске мреже у високом образовању су пројекти на којима учествује најмање 12 високошколских установа, а који имају као примарни циљ прикупљање, дељење, као и дискусију међу партнерима о налазима истраживања, садржају курсева и искуствима, резултатима (студије, чланци, итд.).

Додатни циљ тематских мрежа у високом образовању је да пруже редовне повратне информације (нпр. онлајн билтен) о најнапреднијим и иновативним праксама у овој области, подржавајући и пружајући додатну вредност дебати.

Tрајање пројекта

Жан Моне пројекти у области високог образовања (модули, катедре и центри изврсности као и тематске мреже) трају три године.

Буџет:

Жан Моне Модул – 30.000 еура (80% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције

Жан Моне Катедра – 60.000 еура (80% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције

Жан Моне Центар изузетности – 100.000 еура (80% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције

Жан Моне Мреже – 1 милион -1.2 милиона EUR (80% допринос ЕУ), за остатак је неопходно кофинансирање од стране институције

Коме се подноси пројектна пријава?

Пројектна пријава се подноси Извршној агенцији за образовање и културу (ЕАЦЕА) у Бриселу.

Рок за пријаву: 01. фебруар 2024. године у 17 часова

Хоризонт Европа је нови оквирни програм за истраживање и иновације који траје од 2021. до 2027. године и наставља се на програм Хоризонт 2020. Осмишљен је са циљем да обезбеди помоћ истраживачима и врхунским иноваторима да развију и примене своје идеје. Поред тога, програм пружа подршку и развоју изврсности у науци удруживањем најбољих талената и обезбеђивањем квалитетне инфраструктуре.

За потребе истраживања и развоја иновација и решења за превазилажење друштвених, еколошких и економских изазова, обезбеђен је буџет од око 95,5 милијарди евра, који ће бити распоређен кроз различите тематске позиве.

Како би се одржала на челу глобалних истраживања и иновација, ЕУ ће кроз овај оквирни програм:

Максимално увећати свој утицај и испунити стратешке приоритете, као што су опоравак, зелени и дигитални развој, и бавити се глобалним изазовима за побољшање квалитета свакодневног живота
Ојачати изврсну науку и технологију повећањем улагања у високо квалификоване људе и врхунска истраживања
Неговати индустријску конкурентност и њене иновационе перформансе, посебно преко Европског савета за иновације и Европског института за иновације и технологију
Побољшати приступ изврсности за истраживаче широм Европе ради подстицања сарадње, родне равнотеже, итд.

Оквирни програм Хоризонт Европа се заснива на три стуба:

Изврсност у науци
Глобални изазови и европска индустријска конкурентност
Иновативна Европа

Изврсности у науци има за циљ повећање глобалне научне конкурентности ЕУ. Подржава висококвалитетне истраживачке пројекте које дефинишу и воде истраживачи преко Европског истраживачког савета, финансира стипендије за искусне истраживаче, мреже докторских обука и размену истраживача, подстиче развој истраживачке каријере младих људи кроз акције Марије Склодовске Кири и улаже у истраживачке инфраструктуре светске класе.

Глобални изазови и европска индустријска конкурентност подржава истраживање које се односи на друштвене изазове и јача технолошке и индустријске капацитете кроз кластере. Циљ овог стуба јесте решавање неких од највећих проблема у Европи, а у његове активности укључен је и Заједнички истраживачки центар који кроз науку и техничку помоћ подржава европске и националне креаторе политика.

Иновативна Европа има за циљ да помогне развоју укупног европског пејзажа иновација, кроз развој европског иновационог екосистема и помоћу Европског института за иновације и технологију (ЕИТ) који негује интеграцију троугла знања (образовање, истраживање и иновацијама).

Ширење учешћа и јачање европског истраживачког простора (ЕРА) обезбеђује подршку државама чланицама ЕУ у њиховим напорима да максимално искористе свој национални истраживачки и иновациони потенцијал и промовишу европски истраживачки простор где истраживачи, научно знање и технологија слободно циркулишу.

Отворени позиви у оквиру програма Хоризонт Европа се објављују на званичном порталу Европске комисије - Funding & tender opportunities portal, у складу са динамиком и роковима који су прописани Радним програмом за период 2021-2027.

Програм Креативна Европа за период 2021 - 2027 је осмишљен тако да пружи интензивнију подршку и стави јачи нагласак на активности за транснационално стварање, иновације, мобилност уметника и професионалаца, као и на акције усмерене на секторске потребе.

Програм је покренут усвајањем првог годишњег програма рада. Са своја три потпрограма, културним, медијским и међусекторским (у којем могу учествовати и универзитети), креативна Европа има за циљ да:

унапреди уметничку и културну сарадњу на европском нивоу,
подстакне конкурентност, иновације и одрживост европског аудиовизуелног сектора, и
промовише међусекторске иновативне и колаборативне акције, укључујући подршку медијској писмености и разноликом, независном и плуралистичком медијском окружењу.

Званично усвајање правне основе програма очекује се почетком јуна, а први позиви за подношење предлога биће објављени у наредним недељама. Између осталих, и институције из Србије ће имати право учешћа у позивима за 2021. годину.

За период 2021-2027, буџет програма процењује се на 2,44 милијарде евра, у поређењу са 1,47 милијарди евра за 2014-2020. Са овим повећаним буџетом, програм Креативна Европа биће инклузивнији, дигиталнији и еколошки одрживији.

Два главна циља Креативне Европе:

чување, развој и промоција европске културне и језичке разноликости и наслеђа, и
повећање конкурентности и економског потенцијала културног и креативног, а посебно аудио-визуелног сектора

Главне новине програма Креативне Европе:

јачи нагласак на транснационалном стварању и на иновацијама,
лакши приступ финансирању кроз веће стопе суфинансирања (већи ниво доприноса из Креативне Европе за пројекте),
нагласак на подршци за сарадњу на нивоу ЕУ ради јачања конкурентности европског аудиовизуелног сектора на глобалном нивоу,
шема мобилности за уметнике и професионалце, и
акције усмерене на секторске потребе.

Корисни линкови:

Европска сарадња у науци и технологији (COST)

COST програм је међувладин оквир који омогућава истраживачима да успоставе интердисциплинарне истраживачке мреже у Европи и шире.

Програм финансира организовање конференција, састанака, школа за обуку, кратке научне размене и друге умрежене активности у широком спектру научних тема.

Кроз своје акције (мрежне пројекте) COST омогућава повећање мобилности истраживача широм Европе, подстиче успостављање научне изврсности и смањење јаза између земаља различитог интензитета научног и технолошког развоја.

Акције трају четири године и отворене су за све истраживаче, без обзира на степен каријере и земље из које долазе (тренутно је 38 земаља чланица и Израел као придружена чланица).

Свака земља чланица може на иницијативу неке од својих научно-истраживачких институција предложити нову COST акцију у току отворених позива за предлагање нових COST акција који се расписују на сваких 9 месеци. У том случају неопходно је да поменута институција обезбеди подршку још најмање 4 земље, како би се предлог акције уопште могао и разматрати. Приступање научно-истраживачком пројекту овог програма – COST Акцији се остварује потписивањем Меморандума о разумевању (Memorandum of Understanding –MOU), који у форми административног уговора потписују Владе, односно овлашћене институције Влада земаља чланица.

Поред предлагања нових COST акција, учешће у овом програму могуће је и прикључивањем већ постојећим COST акцијама.

Информације о COST програму и пројектима:

Национални COST координатор

Др Зоран Мијић

Институт за физику у Београду

Прегревица 118, 11080 Београд

Тел: 011 3713-134;

Е-пошта: ncc-serbia@ipb.ac.rs

Јадранско-јонски транснационални програм (IPA)

Општи циљ програма АДРИОН јесте да подстиче развој политика и иновација у области управљања, унапређујући европске интеграције земљама чланицама и земљама које нису чланице ЕУ, користећи богате природне, културне и људске ресурсе у окружењу Јадранског и Јонског мора и јачајући економску, социјалну и територијалну кохезију у програмској области.

АДРИОН пружа подршку, кроз низ приоритета:

Иновативан и паметан регион - развој иновационих мрежа и кластера региона, академских заједница и предузећа у Јадранско-јонском региону
Одржив регион - промовисање одрживе валоризације и очувања природног и културног наслеђа, као ресурса за раст у Јадранско-јонском региону. Побољшање транснационалних капацитета за заштиту животне средине, смањење фрагментације и очување екосистемских услуга у Јадранско-јонском региону.
Повезан регион - Побољшање капацитета за интегрисани транспорт, услуге мобилности и мултимодалност у Јадранско-јонском подручју
Подршка управљању ЕУ стратегијом за Јадранско-јонски регион - подршка координацији и спровођењу Јадранско-јонске стратегије - кроз унапређење институционалних капацитета јавне управе и кључних актера у процесу спровођења заједничких приоритета

Географска област обухваћена овим програмом покрива земље као што су Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, Италија, Црна Гора, Словенија и Србија.

Вредност програма: 15.688.887,00 евра

Више информација о програму налази се на званичној страници Јадранско-јонски транснационалног програма.

Дунавски транснационални програм за период 2021-2027

Током програмског периода 2021-2027, Дунавски транснационални програм ће наставити да подржава транснационалну сарадњу у Дунавском региону. Процес дизајнирања будућег Програма формално је започет 2019. године успостављањем одбора Радне групе, који предводи процес дизајнирања Програма, одржава редовне дискусије и учествује у доношењу формалних одлука о садржају Програма.

Даљи рад на развоју програма за период 2021-2027 заснива се на Политици регионалног развоја и кохезије, као и на Оријентационом документу за Дунавски транснационални програм 2021-2027 који је издала Европска комисија.

Након одржаних састанака и дискусија, Радна група је прелиминарно дефинисала четири приоритета и десет специфичних циљева на које ће се Дунавски транснационални програм фокусирати у следећем периоду:

Приоритет 1: Паметнији Дунавски регион
- Циљ 1.1: Унапређење истраживачких и иновативних капацитета и коришћење напредних технологија
- Циљ 1.2: Развој вештина за паметну специјализацију, индустријску транзицију и предузетништво
Приоритет 2: Зеленији Дунавски регион
- Циљ 2.1: Унапређење обновљиве енергије
- Циљ 2.2: Унапређење процеса прилагођавања климатским променама, превенције и контроле ризика, и слично
- Циљ 2.3: Унапређење приступа и одрживог управљања водама
- Циљ 2.4: Унапређење биодиверзитета, зелене инфраструктуре у урбаном окружењу, и смањење загађења
Приоритет 3: Друштвенији Дунавски регион
- Циљ 3.1: Унапређивање ефикасности и инклузије
- Циљ 3.2: Обезбеђивање једнаког приступа
- Циљ 3.3: Унапређење улоге културе и туризма у економском развоју, друштвеној инклузији и друштвеним иновацијама
Приоритет 4: Боље управљање и сарадња
- Циљ 4.1: Унапређење институционалних капацитета јавних тела и актера за имплементацију макро-регионалних стратегија, стратегија морских басена, као и других територијалних стратегија

Усвајање радног програма и отварање позива за Дунавски транснационални програм за 2021-2027 се очекује у наредном периоду.

Дунавски транснационални програм

Интеррег Европа

Интеррег Европа је програм намењен побољшању развоја инструмената политика. Циљ је побољшати регионалне развојне политике и јавне интервенције на локалном, регионалном и националном нивоу.

Намењен је креаторима политика и то овај програм разликује од других Interreg програма, осим просторне компоненте.

Земље које могу учествовати: чланице ЕУ, Србија, Босна и Херцеговина, Црна гора, Албанија, Северна Македонија, Украјина, Молдавија, Швајцарска, Норвешка.

Теме > покрива све теме, а класификација тема је следећа: SMART, GREEN, CONNECTED, SOCIAL, CITIZENS, GOVERNANCE

Имплементација се може спровести на два начина>

кроз ПРОЈЕКТЕ
преко POLICY LEARNING PLATFORM - платформа нуди базу добрих пракси и тематске публикације и представља непроцењиву базу знања.

Активности >

- размена искуства, идентификација и трансфер добрих пракси

- пилот акције (максимално једна по инструменту политике)

Трајање > 4 године

Реализација се одвија у две фазе:

CORE фаза - 3 године, размена искуства
FOLLOW UP - 1 година, мониторинг побољшања политика или акционих планова

Институције које могу учествовати > установе у оквиру јавне управе, јавне установе, приватна непрофитна тела, привредне коморе, агенције

Треба испоштовати да буду укључене земље из развијених и мање развијених регија.

Број партнера: минимум 4, максимум 10 *неко је поменуо и да је минимум 3 земље

1 држава = 1 партнер, ако се жели укључити још једна институција из исте државе, потребно је образложити додатну вредност за пројекат

Финансирање > 1-2 милиона еура по пројекту

* кофинансирање од 80% даје програм за јавна тела а 70% за приватна непрофитна тела

* Првостепена контрола је у Србији.

Отварање позива:

Трећи позив ће бити отворен на пролеће 2024. године

Четврти позив ће бити у првој половини 2025. године

* Почетком 2024. биће отворен приступ рецензијама (peer review), алатима и присуствовање догађајима.

* Могуће је прикључење постојећим пројектима а буџет се при том максимално може увећати 10%. Придруживање се одвија путем портала.

Платформа

Она је ризница знања стеченог након 200 пројеката и пројектни резултати су видљиви на самој платформи. Такође омогућава контакт са стручњацима путем вебинара и самим тим омогућава приступ њиховој експертизи. Пружа решења за политике које се налазе у бази добрих пракси, и аналитичким кратким анализама (policy briefs), препорукама и success stories. Платформа поседује више од 3000 добрих пракси валидираних од стране стручњака. Могуће је контактирати стручњаке, организовати дискусије и вебинаре. Приступ експертизама се одвија кроз:

peer reviews (in-depth analysis, препоруке),
matchmakings (за идеје у вези политика),
policy helpdesk (за идеје у вези политика).

* Могуће је и потпуно бесплатно током 2 дана радити са 6 стручњака из исте области на специфичном изазову одређене политике.

По потреби програм покрива и пут, смештај, боравак, трошкове простора за одржавање састанака и преводилачке услуге.

Ради приступа наведеним могућностима потребно је регистровати се налогом на сајту Интеррег Европе: https://www.interregeurope.eu/

Програмски водич

Централноевропска иницијатива (CEI)

Централноевропска иницијатива (CEI) је регионални форум основан 1989. године који окупља 17 држава чланица у централној, источној и југоисточној Европи.

CEI форум подржава уједињену Европу са заједничким вредностима које обухватају све државе, регионе, народе и грађане, и негује јачање капацитета својих чланица у областима управљања, владавине закона и одрживог економског развоја са циљем стабилности, социјалне кохезије, одрживости животне средине, сигурности и просперитета.

Активности CEI форума су усмерене на промоцију сарадње на четири нивоа: међувладином, међупарламентарном, економском и локалном, и реализују се кроз различите програме:

Активности сарадње су пројекти малог обима и ограниченог трајања, који се углавном одвијају у облику семинара, радионица, кратких курсева обуке или других врста састанака. Они се финансирају из Фонда за сарадњу CEI путем годишњих позива за подношење предлога пројеката.
Техничка сарадња са Европском банком за обнову и развој (EBRD) се реализује кроз Програм техничке сарадње који нуди бесповратну помоћ као подршку одређеним инвестицијама и акцијама EBRD-а. Акције у оквиру Техничког програма сарадње укључују подршку за студије изводљивости и пре-изводљивости, секторски и еколошки инжењеринг, обуке за управљање, изградњу капацитета, и слично.
Програм размене знања (KEP) је инструмент који подржава пројекте и програме усмерене на пренос знања и најбољих пракси из ЕУ у државе чланице CEI ван ЕУ. Суфинансирање пројеката изградње капацитета и техничке помоћи се реализује кроз годишње позиве за подношење предлога пројеката.
Извршни секретаријат CEI осмишљава, управља и спроводи пројекте које финансира ЕУ, са фокусом на транснационалну и регионалну сарадњу за европске интеграције. Ови пројекти доприносе спровођењу мисије и стратешких приоритета CEI, а резултати који у том процесу настају могу се применити на све његове чланице.

Више о позивима Централноевропске иницијативе може се наћи на њиховој званичној страници, посебно у секцији Opportunities.

Фонд за науку Републике Србије

Фонд за науку Републике Србије је државна организација која пружа подршку научно-истраживачкој делатности. Основан је у јануару 2019. године са циљем обезбеђивања услова за континуирани развој научно-истраживачких и развојних активности у Републици Србији, неопходних за напредак друштва заснованог на знању.

Основна мисија Фонда за науку је да подржи научне, развојне и технолошке пројекте који се заснивају на научној изврсности и квалитету. Од посебног значаја су мултидисциплинарна и интердисциплинарна истраживања која омогућавају сарадњу са привредом, другим научно-истраживачким установама и међународним партнерима у циљу решавања тема које су од значаја за читаво друштво.

Фонд за науку нуди разноврсне програме који су осмишљени тако да одговарају на различите друштвене изазове и потребе. Програми подржавају технолошки развој, напредне и иновативне идеје, развој кадрова, лабораторија и истраживања, изградњу научне инфраструктуре, интеграцију у међународне научне токове, сарадњу науке и привреде и друге теме од стратешког и друштвеног значаја.

Програм за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС) има за циљ укључивање изврсних младих истраживача у научноистраживачки рад, јачање професионалних капацитета младих истраживача, оспособљавање младих доктора наука за руковођење пројектима, оспособљавање младих истраживача за конкурисање за друге истраживачке и развојне пројекте на националном и међународном нивоу, посебно у Европској Унији, креирање нових пројектних тимова, подршку изврсним идејама и подршку научноистраживачком раду који ће позитивно утицати на друштво и привреду.

Програм за развој пројеката из области вештачке интелигенције подстиче изврсност и релевантност научних истраживања у Србији у домену вештачке интелигенције, као и примену резултата научних истраживања из домена вештачке интелигенције у развоју привреде Србије. Основне тематске области програма су: општа вештачка интелигенција, машинско учење, обрада природног језика, планирање, разумевање знања, рачунарски вид и говорна комуникација, и интелигентни системи.

Програм сарадње српске науке са дијаспором представља финансијски подстицај који омогућава научно-истраживачким организацијама развој сарадње са српском дијаспором и унапређење капацитета кроз краткотрајне посете истраживача из Србије стручњацима из дијаспоре и подршку заједничким активностима, ради унапређења и размене знања, заједничког рада на научно-истраживачким и истраживачко-развојним проблемима и изазовима, објављивања заједничких радова и патената, подршке развоју нових услуга, комерцијализацији производа, трансфера технологија, као и припреме предлога заједничких пројеката за конкурисање код фондова изван Србије.

Специјални програм истраживања COVID-19 има за циљ финансирање пројеката који ће допринети ефикасном научном одговору на COVID-19 пандемију изазвану SARS-CoV-2 вирусом и омогућити бољу спремност и реаговање друштва на ову пандемију. Програм је инициран и припреман под околностима ванредног стања које је у Републици Србији проглашено поводом COVID-19 пандемије. Имајући у виду значај укључивања научне заједнице, овај Програм има посебан стратешки значај за Републику Србију и њене грађане.

Програм ИДЕЈЕ омогућава финансирање пројеката који се базирају на изврсним идејама које могу у будућности имати значајни утицај на развој науке и истраживања, привреде и/или друштва у целини, укључивање изврсних истраживача у научноистраживачки рад, јачање професионалних капацитета истраживача и стварање нових пројектних тимова. Програм омогућава истраживачима да дефинишу сопствене програме истраживања, да оформе сопствене тимове и да сарађују са одговарајућим лабораторијама, истраживачким центрима и привредом у Србији и у свету.

Фонд за иновациону делатност

Фонд за иновациону делатност је пионир у институционалном спровођењу такозваног иновационог императива у дело - где се успешно учествовати у привреди заснованој на знању значи прилагодити и унапредити технолошке и истраживачке капацитете засноване на сарадњи јавног и приватног сектора.

Фонд подржава развој иновација кроз одговарајуће инструменте финансијске, техничке и саветодавне подршке, у циљу оснаживања иновативних предузећа и јачања везе између истраживања и развоја са једне и пословног сектора са друге стране.

Имајући то у виду, његов главни циљ је да унапређује везе између науке, технологије и привреде и доприноси подстицању развоја иновативног предузетништва кроз различите програме подршке:

Програм сарадње науке и привреде осмишљен је да подстакне предузећа из приватног сектора и јавне научно-истраживачке организације да реализују научно-истраживачке и развојне пројекте са циљем креирања нових производа и услуга, са тржишним потенцијалом.
Иновациони ваучери представљају једноставан финансијски подстицај који омогућава малим и средњим предузећима да, користећи услуге научноистраживачког сектора, подигну ниво иновативности својих производа и постану конкурентнији на тржишту.
Доказ концепта намењен је истраживачима којима је потребна подршка да докажу да ће из њиховог истраживања настати нови производ за којим постоји потреба на тржишту.
Програм трансфера технологије намењен је јачању способности и ефикасности трансфера технологије. Истраживачима, кроз различите услуге, помаже да комерцијализују своје проналаске.
Програм раног развоја намењен је младим предузећима која развијају технолошку иновацију за којом постоји потреба на тржишту.
Програм суфинансирања иновација намењен је приватним предузећима којa већ имају тржишно присуство и настоје да ојачају своју позицију кроз стварање иновативних производа, услуга и технологија.

Од почетка рада до данас, преко Фонда је одобрено 15,8 милиона евра за 352 иновативни пројекат. На јавне позиве који се углавном објављују сваке године или су стално отворени, за програме Фонда поднето је више од 1.300 пријава иновативних пројеката.

Подстицањем иновативног предузетништва и јачањем везе између науке и привреде Фонд за иновациону делатност, под окриљем Министарства просвете, науке и технолошког развоја, уз подршку Европске уније и Светске банке, улаже велике напоре у стварању позитивног окружења ради подршке успостављању економије засноване на знању.

Центар за промоцију науке

Центар за промоцију науке позива сва заинтересована научна, научностручна друштва, школе, центре за стручно усавршавање, удружења и друге организације, које своје активности реализују у функцији унапређења научно-истраживачког рада, да поднесу своје пријаве за избор пројеката промоције и популаризације науке и технике, којима Центар пружa финансијску подршку.

Циљ Јавног позива Центра за промоцију науке је подизање нивоа научне писмености и ширења научне културе спроводећи поступак децентрализације промоције и популаризације науке на територији Републике Србије; подршка разноврсним и иновативним пројектним приступима из области промоције и популаризације науке, а који покривају интересовање и потребе опште популације; подршка иновативним и високоутицајним пројектима који имају велики обухват у циљу развоја и побољшања квалитета пројеката из области промоције науке од глобалног значаја и подршка креативним пројектима који афирмишу доступност знања у отвореном простору путем научнопопуларних експоната како би се научни појмови, феномени и чињенице усвојили кроз непосредно искуство.

Tрајање пројекта је највише 12 месеци. Финансирање је у износу од 100% од тражених трошкова пројекта. Прихватљиви трошкови су: трошкови за људске ресурсе, путовања и смештај, опрему, материјал и остали трошкови.

Информације о Jавном позиву се могу добити преко позивног броја Центра, телефон: (011) 2400 260 (локал 120) и на званичном сајту Центра.

Билатерална сарадња у оквиру Министарства науке, технолошког развоја и иновација

Министарство науке, технолошког развоја и иновација уговара и финансијски подржава пројекте научно-технолошке сарадње између наших и иностраних научно-истраживачких организација (НИО) на основу међународних билатералних споразума.

Закључивање и спровођење билатералних споразума представља један од важнијих облика сарадње Републике Србије у областима од значаја за развој истраживања и науке, с обзиром да се тим споразумима установљава оквир сарадње који је од значаја и за нашу земљу и за земље са којима је успостављена билатерална сарадња.

Полазећи од потребе да се подржи научна и технолошка сарадња на бази паритета и реципрочног интереса, уз поштовање националних приоритета, у области развоја науке и технологије, Република Србија има активне билатералне важеће споразуме са следећим државама:

Аустрија
Белорусија
Италија
Индија
Кина - пројекти мобилности научника
Кина - стратешки пројекти научне и технолошке сарадње
Мађарска
Немачка
Португалија
Словенија
Словачка
Турска
Француска
Хрватска
Црна Гора

Пројекти суфинансирају научноистраживачке и развојне пројекте и узајамне посете истраживача (трошкови путовања и боравка) које се реализују у оквиру пројектних активности одобрених пројеката у циљу успостављања научне и технолошке сарадње између двеју земаља.

Предлози се подносе истовремено у обе земље, у Србији пријаве се шаљу Министарству науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, а пројектни предлози подносилаца из осталих земаља институцији под чијом су надлежношћу пројекти билатералне сарадње.

Више информација на званичној страници Министарства науке, технолошког развоја и иновација.