Otvoren je poziv za Horizont 2020 projekte – Bezbednost za pametne i sigurne gradove, uključujući i javne prostore

POZIV: Secure societies - Protecting freedom and security of Europe and its citizens /
Protecting the infrastructure of Europe and the people in the European smart cities 

ID poziva: H2020-SU-INFRA-2018-2019-2020

Rok za aplikaciju: 22.08.2019. god. (17:00 po briselskom vremenu)

Indikativan budžet za 2019.god: 22 000 000 €

Cilj programa:

Specifični izazovi na koje treba odgovoriti:

U gradovima, javni prostori kao što su tržni centri, otvorena područja za okupljanje ili za događaje, kao i oblasti saobraćajne infrastrukture, predstavljaju “meke ciljeve/mete”, potencijalni brojni ciljevi rašireni u gradskom području su podložni takozvanim “lakim napadima” a koji snažno utiču na građane. Stvaranje, obrada i razmena velikih količina podataka u pametnim gradovima čine urbane sisteme i usluge potencijalno sposobnijim da reaguju na događaje/dešavanja u realnom vremenu.

S jedne strane, pametni gradovi obezbeđuju poboljšanje sigurnosti otvorenih i prenatrpanih područja od pretnji (uključujući i terorističke pretnje) i rizika, koristeći široke mreže mogućnosti otkrivanja i prevencije koje se mogu kombinovati sa ljudskim faktorom kako bi se unapredio odgovor na kriznu situaciju i kako bi se unapredila prva reakcija na takve slučajeve. S druge strane, različita pametna tehnološka i komunikacijska okruženja (urbana, transportna infrastruktura, kompanije, industrija) unutar pametnog grada zahtevaju zajednički pristup u upravljanju za cybersecurity.

Obim projekta:

Bezbednost i dobro funkcionisanje pametnog i sigurnog grada oslanja se na međusobno povezane, složene i međusobno zavisne mreže i sisteme: mreže javnog prevoza, energetiku, komunikacije, transportnu infrastrukturu, civilnu bezbednost, bezbednosne agencije, drumski saobraćaj, mreže od javnog interesa i usluge koje nude javni i privatni sektori.

Takve mreže pružaju efikasnu infrastrukturu za otkrivanje i prikupljanje "big data". Provere takvih podataka koriste stručnjaci za bezbednost kako bi poboljšali svoje sposobnosti i performanse. Na primer, zaštita građana i bezbednost javnih i vladinih zgrada može se poboljšati identifikovanjem pretnji ili počinilaca zločina, kao i ranim otkrivanjem opasnih uređaja ili proizvoda; oni koji prvi reaguju mogu brže doći do lokacije tako što će izračunati u realnom vremenu najkraći mogući put do mesta nesreće.

Predlozi projekata u okviru ove teme trebaju eksperimentalno, razviti i integrisati komponente otvorene platforme za razmenu i upravljanje informacijama između javnog i privatnog sektora i bezbednosnih službi radi sigurnosti u velikom i pametnom gradu.

Predloženi pilot projekti bi trebali razmotriti kako kombinovati između ostalog:

• Metode za otkrivanje oružja, eksploziva i toksičnih supstanci;
• Sisteme za video nadzor;
• Metode za identifikaciju i neutralizaciju počinilaca kriminala uz istovremeno minimiziranje upada u naseljene oblasti.

Pri kreiranju platforme, predlozi projekta treba da:

• Aktivno uključe aktere bezbednosti u gradskom području, njihovu koordinaciju i upravljanje;
• Rešavaju pitanja interoperabilnosti i da osiguravaju međusobnu povezanost i integraciju gradskih pametnih sistema sa sistemima koji podržavaju službe bezbednosti na lokalnom nivou, uključujući i modeliranje i simulaciju njihove međuzavisnosti;
• Poboljšati sigurnost gradskih pametnih sistema, posebno u smislu kontrole pristupa (npr. digitalnim merama sigurnosti kao što je provera autentičnosti i pristupa na više nivoa), sigurne komunikacije i pohranjivanja podataka i rešavanje njihove moguće zloupotrebe od strane kriminalaca;
• Razmotriti nove koncepte rada koji su rezultat novih metoda praćenja, podataka dobijenih od širokih mreža senzora i društvenih medija;
• Razmotriti strategije ublažavanja u kontekstu različitih scenarija kako bi se povećala otpornost;
• Integrisati module za simulaciju sigurnosnih incidenata i njihovih posledica;
• Integrisati module za merenje kvantitativnog i kvalitativnog uticaja platforme na sigurnost;
• Obezbediti razmenu, konsolidaciju i analizu podataka sa više izvora.

Predlozi projekta se bave najmanje jednim od sledećih ključnih pitanja:

• Simulacija, otkrivanje i analiza dodatnih sigurnosnih pretnji i rizika nastalih inter konekcijom inteligentnih sistema (npr. Internet of Things (IoT), posebno onih objekata IoT koji koriste bezbednosne službe), pametne infrastrukture (npr. pametne (vladine) zgrade, pametne železnice, pametne luke, pametne fabrike, pametni mostovi, pametne bolnice, veliko okupljanje ljudi u pametnoj infrastrukturi) i pametne usluge (npr. transport, trgovina, ugostiteljstvo) unutar pametnog grada;
• Obezbeđivanje okvira za bezbednost kako bi se olakšala saradnja među svim zainteresovanim stranama pametnih gradova, od urbanista do infrastrukturnih operatera, privatnih operatera, bezbednosne službe, IT supervizora i pružalaca usluga preko pametnih organizacija u gradu;
• Podrška i implementacija zajedničkog pristupa osiguravanju i upravljanju na pouzdan i siguran način sa podacima iz svih pametnih infrastruktura i sistema ugrađenih u jedan pametan grad koji podržavaju građane, javnu vlast, bezbednosne službe i urbanu ekonomiju u stvaranju transparentnog, efikasnog, i odgovornog procesa upravljanja podacima koji su u skladu sa zakonom o zaštiti podataka.

Svest o digitalnoj sigurnosti treba biti integrirana u ekosistem ljudi, kompetencije, usluge i rešenja koja bi se trebala brzo prilagoditi evoluciji cyber-threats ili ih čak nadmašiti. Težište za razvoj tehnologije sa akcijama koje se finansiraju u okviru ove teme očekuje se da bude do TRL 7 - pogledati Aneks G. Rešenja se trebaju razvijati u skladu sa osnovnim pravima o privatnošću i zaštiti podataka, posebno zato što razvoj velikih podataka stvara specifične izazove. Zato je potrebno osigurati potpunu usklađenost sa zakonima o zaštiti podataka u korišćenju velikih podataka.

Društveni aspekti (npr. percepcija sigurnosti, mogući efekti tehnoloških rešenja na društvenu otpornost) moraju se uzeti u obzir na sveobuhvatan i temeljan način. Projekti bi takođe trebali predvideti aktivnosti i predvideti resurse za saradnju sa drugim projektima koji se finansiraju u okviru ove teme i sa drugim relevantnim projektima u oblasti koje finansira Horizont 2020.

Očekivani uticaj:

• Stvaranje posvećenih, usklađenih, naprednih rešenja za cybersecurity za pametne gradove koji usvajaju zajedničke pristupe sa svim uključenim akterima (npr. administratori pametnog grada / luke / transport) balansirajući - ponekad konfliktne - ciljeve (npr. urbani razvoj, efikasnost, rast, konkurentnost).
• In situ demonstracije efikasnih i ekonomičnih rešenja za veći obim van učesnika projekta.
• Lakši nivo integracije razvijanjem holističkog cybersecurity okvira za pametne gradove koji koristi sve pametne infrastrukture koje se nalaze u njemu.
• IoT ekosistemi izgrađeni usvajajući zajedničke pristupe u njihovom upravljanju u cybersecurity, postizanje ekonomije obima (npr. izbegavanje dupliranja napora u analizi IoT podataka, odabir kontrola cybersecurity).
• Novi koncepti operacija koje uzimaju u obzir različite, heterogene izvore podataka i društvene medije.
• Novi alati i sistemski pristupi za zaštitu građana od pretnji mekim ciljevima u pametnom gradu.
• Doprineti implementaciji mera predviđenih Akcionim planom za podršku zaštite javnih prostora (COM(2017) 172 final).

Uslovi i dokumenti:

1. Zemlje koje ispunjavaju uslove: opisana u Annex A radnog programa H2020 i u dokumentu Online Manual.
2. Kriterijumi prihvatljivosti i ograničenja: opisani u Annex B i Annex B programa rada H2020.

Kancelarija za međunarodne projekte Univerziteta u Kragujevcu Vam stoji na raspolaganju za dalja pitanja i pomoć u aplikaciji i traženju partnera. Ukoliko želite da aplicirate za navedeni poziv potrebno je Kancelariji za međunarodne projekte dostaviti apstrakt za poziv koji vam je od značaja.