НАГРАЂЕНИ ПРОЈЕКТИ МЛАДИХ НАУЧНИКА КРАГУЈЕВАЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА: Важни су први кораци

Трећу годину заредом Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитет у Крагујевцу расписали су Јавни позив за пријаву научноистраживачких и уметничких пројеката младих истраживача и уметника крагујевачког Универзитета. Програм се од 2021. године финансира из средстава ових установа, а сваки пројекат добија по 120.000 динара на годишњем нивоу. Ове године било је пријављено 12 радова, а финансирање је одобрено за њих пет.

Награђени радови су:

- Развијање процедуре за стимулацију оштећења менталних конструкција услед цикличног оптерећења - DEEDS (руководилац Владимир Дунић, Факултет инжењерских наука),

- Идентификација и модулација биомаркера који посредују настанку пезистенције ћелија колоректалног карцинома на 5-флуороурацил - IDBioResist (руководилац Милена Милутиновић, Природно-математички факултет),

- Еутектички растварачи: „Зелена” синтеза бензимидазол-халконских хибрида са потенцијалном антиоксидативном активношћу - GreenBICH (руководилац Виолета Марковић, Природно-математички факултет),

- Могућности за развој туристичких „Рута занатских пивара” за територији Републике Србије - BrewRoutes (руководилац Данијела Пантовић, Факултет за хотелијерство и туризам),

- Године 1999. Медијски дискурс о НАТО бомбардовању Савезне Републике Југославије у Србији и Немачкој - контрастивна анализа дискурса - NATODisYU (руководилац Никола Вујчић, Филолошко-уметнички факултет).

Припрема за веће пројекте

Принцип конкурса је да се бира пет најбољих пројеката из пет различитих области (природно-математичко, друштвено-хуманистичко, медицинско, техничко-технолошко и уметничко поље). Овог пута није било пријава из две области (уметност и медицина), али су оне надомештене другим радовима.

У пројекте су директно укључени млади који осим скромне, али довољне финансијске подршке да остваре своје резултате, уче како се пишу пројекти и како се они финансијски, административно и научно спроводе. Ректор крагујевачког Универзитета проф. др Ненад Филиповић ово истиче као једну од најзначајнијих ставки, јер се тако млади научници припремају за конкурсе неких већих и озбиљнијих пројеката.

- Желимо да стимулишемо младе људе да се баве науком и да од тога виде неки конкретан резултат. Самим тим што је било 12 пријава за пет пројеката, задовољни смо интересовањем и очекујемо још веће наредних година, каже ректор Филиповић.

Када је пре три године у оквиру Центра Српске академије наука и уметности Универзитета у Крагујевцу покренута иницијатива да Универзитет финансира пројекте за младе научнике и уметнике, САНУ је из фонда за науку доделила одређена средства Центру са намером да се пројекти за младе научнике финансирају преко Универзитета.

- Циљ овог конкурса је да омогућимо младим научницима да реализују своје идеје, формирају истраживачке групе и да на тај начин допринесемо развоју науке на Универзитету у Крагујевцу.  Поред тога, они кроз попуњавање пријемних формулара, који су веома слични оним за међународне пројекте, стичу компетиције и искуство како да представљају своје идеје и на таквим конкурсима, каже представник Српске академије науке и уметности академик Милош Ђуран.

Овакве врсте радова су јако важне за развој науке на Универзитету, јер захваљујући пројектима обезбеђују се и средства којима се купује потрошни материјал и истраживачка опрема и путује на међународне конференције, чиме се проширују сазнања и стичу нова познанства.

Академик објашњава да је намера да се повећа број награђених пројеката, као и финансијска подршка, која је по пројекту тренутно 120.000 динара на годишњем нивоу, а да би се то постигло неопходно је да се поред Универзитета и САНУ-а укључе и други субјекти, као што су приватне компаније и факултети, чиме би се на Универзитету створио фонд који би обухватао више пројеката и већу новчану помоћ.

- У принципу сам задовољан одзивом младих научника, треба на факултетима афирмисати потребу за пројектним истраживањима и надам се да ће временом одзив бити још већи, каже Ђуран.

Почетак за веће пројекте

Једна од награда за најбољи пројекат „отишла је у руке” Филолошко-уметничког факултета, а руководилац овог истраживања је доцент Одсека за германистику Никола Вујчић.

Рад је интердисциплинарног карактера и повезује политичке науке, социологију и лингвистику, а бави се темом бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године. Циљ пројекта је да се истражи на који начин су медији Србије и Немачке извештавали о бомбардовању. Идеја за ово истраживање дошла је од Вујчићевог интересовања за примењену лингвистику (како језик утиче на друштво и обратно), политичке дискурсе и свих односа језика и друштва.

Истиче да је цео његов тим, који чине две србисткиње и двоје германиста, допринео теми тако што се свако од њих бави новинарским извештајима на језицима држава које проучавају.

Са друге стране, Вујчић истиче да су пројекти важни јер промовишу научни подмладак и дају могућност младим људима који се још нису афирмисали у науци да пронађу свој пут у овом пољу.

- Подршка свакако значи, ма колико она била. Средства су расподељена за објављивање зборника и за суфинансирање сарадника на пројекту, који нису запослени на Универзитету, објашњава Вујчић.

Данијела Пантовић је доцент на Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, а тема њеног тима су могућности за развој туристичких рута занатских пивара на територији Републике Србије. Истраживање подразумева да се ураде тематске руте занатских крафт пивара којих има свега педесет у Србији и да се након тога мапирају, као и да се напише инфографика са свим добијеним резултатима.

Данијела каже да очекују позитиван исход даљег истраживања, зато што се говори о читавој Србији и планира да ова средства буду само почетак за веће пројектно истраживање на територији целе земље.