Предавање дописног члана САНУ Игора Паштија, 27. октобра у 13 сати на ПМФ-у

Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, у сарадњи са Српским хемијским друштвом – Подружницом у Крагујевцу, организују предавање др Игора Паштија, редовног професора Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду и дописног члана САНУ, Одељења за хемијске и биолошке науке. Предавање ће се одржати у понедељак, 27. октобра, у 13 часова на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу, сала А-I-25 .

Истраживања др Паштија усмерена су на науку о материјалима за енергетске примене, са посебним нагласком на електрокатализу, материјале на бази угљеника и рачунарски дизајн материјала. Аутор је више од 200 научних радова и три универзитетска уџбеника, а његови радови цитирани су више од 5.000 пута (према Google Scholar-у). Руководио је или учествовао као вођа истраживања у више националних и међународних пројеката, укључујући програме HORIZON, NATO SPS и DAAD, као и пројекте финансиране од стране Фонда за науку Републике Србије.

Добитник је бројних признања за научну изврсност и иновације, међу којима су Награда САНУ из области хемијских, биолошких и сродних наука и Награда за најбољи патент Привредне коморе Београда. Поред научног рада, активно се бави популаризацијом науке, члан је уредништва више међународних часописа и редовно рецензира за водеће научне часописе и агенције за финансирање истраживања широм Европе.

Апстракт предавања

Катализа представља један од кључних процеса савремене хемије, енергетике и заштите животне средине. Ефикасност катализатора зависи од његове структуре на различитим скалама – од морфологије и величине зрна, преко природе активних центара, до хемије појединачних атома на површини. Разумевање ових односа могуће је једино кроз детаљно теоријско и рачунарско моделовање, које омогућава повезивање атомске структуре и реактивности.

У предавању ће бити представљен развој приступа моделовању катализатора – од класичних модела развијених површина метала, преко наночестица и хетерогених фазних граница, до појединачних атома везаних за носаче. Биће показано како савремене методе, попут теорије функционала густине (DFT), доприносе разумевању механизама адсорпције и реакција на атомском нивоу, као и како ови увиди воде ка дизајну нових, ефикаснијих и стабилнијих катализатора. Посебна пажња биће посвећена моделима једноатомских катализатора и њиховој улози у развоју материјала будућности за реакције од значаја за конверзију и складиштење енергије.