Obeleženo 40 godina postojanja Univerziteta u Kragujevcu

Sečenjem slavskog kolača, 21. maja 2016. godine Univerzitet u Kragujevcu obeležio je svoju slavu - Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov, Dan Univerziteta i 40. godišnjicu rada.

Obeležavanju Dana Univerziteta prisustvovali su predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – državni sekretar prof. dr Vera Dondur i pomoćnik ministra gospodin Nikola Tanić, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, gradonačelnik Čačka Vojislav Ilić, predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Đurović, rektori i prorektori univerziteta u Novom Sadu, Nišu, Beogradu, Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Novom Pazaru, Univerziteta umetnosti, Univerzitet odbrane, kao i Univerziteta Edukons i  Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Univerziteta u Istočnom Sarajevu i Univerziteta u Banja Luci. Svečanosti su prisustvovali predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Nikola Koka Janković, predstavnici Vojske RS, gradskih ustanova, verske zajednice, sredstava javnog informisanja, predstavnici akademske, naučne i stručne javnosti kao i profesori i studenti fakulteta u sastavu Univerziteta u Kragujevcu.

Ukazom kneza Miloša Obrenovića od 01. jula 1838. godine, osnovan je Licej Knjaževstva Serbskog – prva visokoškolska institucija u modernoj Srbiji a za rektora Liceja u Kragujevcu postavljen je Atanasije Nikolić, školovani inženjer, profesor matematike, zemljomerija i načertanija. Tako je u Kragujevcu, u Šumadiji, posejana klica visokog obrazovanja.  Rođenjem visokog obrazovanja u Kragujevcu i Srbija se ustrojila kao moderna evropska država. Da bi jedan grad postao grad, a država – država, ona se morala utemeljiti na znanju, savremenom obrazovanju, na svesti o sebi, na akademskom umu koji čuva baštinu i, sa istorijskom vizijom onoga što dolazi, gradi svoju budućnost.

Koliko je dalekosežan bio ovaj osnivački događaj potvrdila je savremenost, koju možemo razumeti samo u duhu ove tradicije. 138 godina kasnije, na temeljima Liceja Knjaževstva Serbskog i u težnji za očuvanjem svog duhovnog, akademskog i kulturnog nasleđa, 21. maja 1976. godine Univerzitet u Kragujevcu nije „iznova“ osnovan, već mu je tada vraćen oreol najvažnije novovekovne srpske akademske dragocenosti. Zato ovih 40 godina koje danas obeležavamo u sebi čuvaju svih onih 178 godina postojanja visokog obrazovanja u našoj zemlji.

Pozdravivši prisutne goste, rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nebojša Arsenijević rekao je: „Ovaj Univerzitet i uopšte akademska zajednica u Srbiji će napraviti, ono što treba da napravi, ono što je dužna da napravi - dužna ovom narodu koji je siromašan, to uvek zaboravimo, koji je uvek imao razumevanja za nas ovakve kakvi jesmo, ako prestanemo da se bavimo sobom. Ako na našim školama, našim fakultetima i na našim univerzitetima uspostavimo hijerarhiju koja mora da bude zdrava. A zdrava je samo ona koja se zasniva na pameti, na znanju, radu i dobroti.” Rektor Arsenijević istakao je da našim studentima pripada budućnost, da im moramo ukazati poverenje, da treba da idu u svet, vide na koji način funkcionišu neki drugi sistemi ali i da treba da se vrate u Srbiju noseći ono najbolje što su van nje naučili.

Istakavši da su Licej Knjaževstva Serbskog i Univerzitet u Kragujevcu u istorijskom kontekstu međusobno povezane institucije, isprepletane zajedničkom misijom i idejom o naprednoj državi – Licej nastao kao stub stvaranja moderne srpske države a Univerzitet u Kragujevcu kao odgovor na svetske trendove u visokom obrazovanju, predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić u svom govoru je rekao: „Neumorno ulaganje države u znanje i razvoj nauke od presudnog je značaja da se ne izgubi korak sa razvijenim svetom, da se strateški planira budućnost države i društva i da se ostvaruju nacionalni interesi.“

Predsednik Republike istakao je značaj što je okosnica budućeg razvoja Univerziteta u Kragujevcu izgradnja Centara izvrsnosti i revitalizacija i prenamena „Kneževog arsenala“ za potrebe Filološko-umetničkog fakulteta, rekavši da mu je čast što je pokrovitelj ovog projekta koji će u punom kapacitetu zaživeti do kraja 2017. godine.

„Ugled Univerziteta u Kragujevcu potvrđuju diplomci koji u praksi sprovode stečena znanja, potvrđuje i prisustvo kolega sa drugih visokoškolskih institucija iz naše zemlje ali i brojnih rektora i dekana iz regiona. Univerzitet u Kragujevcu opravdava i neretko prevazilazi naša očekivanja. Razvija se i raste neprestano, unapređuje nastavno-naučne programe i metodologiju nastave. Doprinosi razvoju naše sveukupne naučne i akademske zajednice ali i privrednom razvoju ne samo Centralne Srbije, već i cele naše zemlje“ rekao je Nikolić.

Obrativši se studentima, predsednik Republike istakao je da treba da čuvaju i razvijaju intelektualnu radoznalost „budite neumorni u sticanju znanja i ne zaboravite pouku prvog rektora Liceja – da vam u sistemu vrednosti među prvima budu čovekoljublje, dobrota i lepota.“

Osnivanju Univerziteta u Kragujevcu, kao ustanovi sa misijom i spremnošću na izazove budućnosti, kao instituciji koja čuva i gradi nacionalne i evropske, intelektualne i kulturne vrednosti, prethodilo je otvaranje dva odeljenja fakulteta Univerzitet u Beogradu: Mašinskog i Ekonomskog, koja su počela sa radom krajem 1960. godine. U sastav Univerziteta kasnije ulaze 5 fakulteta: Ekonomski, Mašinski, Pravni, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu i Pedagoško-tehnički fakultet u Čačku, kao i dva naučnoistraživačka instituta: Institut za strna žita u Kragujevcu i Institut za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku.

Danas Univerzitet u Kragujevcu ima više od 20 000 studenata, više od 1100 nastavnika i blizu 600 istraživača. U svom sastavu ima 12 akreditovanih fakulteta sa statusom pravnog lica koji se nalaze u 6 gradova centralne Srbije: Kragujevcu, Čačku, Jagodini, Kraljevu, Užicu i Vrnjačkoj Banji. Trinaesta članica Univerziteta je Univerzitetska biblioteka kao biblioteka opšte naučnog karaktera, čija je delatnost u funkciji nastavno-naučnih i istraživačkih procesa na Univerzitetu.

Univerzitet u Kragujevcu, svoj nastanak i razvoj zasnovan na konceptu razuđenog univerziteta, pretvorio je u jednu od svojih prepoznatljivih prednosti, koja mu omogućava da koristi privredne i geografske potencijale i ljudske resurse teritorije koja se prostire na 5000 km2, a naseljava je oko 2,5 miliona stanovnika, čime je postao osnovna poluga razvoja i integrativni simbol Centralne Srbije, oslonivši se na one sredine koje su iznedrile modernu Srbiju i kojima Srbija duguje uspostavljanje univerzitetskog obrazovanja. Znanje i entuzijazam mladosti naših studenata u gradovima u kojima su fakulteti našeg Univerziteta budi volju neophodnu za njihov dalji razvoj, a svoju misiju, koja je ponikla na harmoniji znanja i moralnih vrednosti usklađenih sa duhom vremena, Univerzitet vidi u uključivanju svojih nastavnika i studenata u razvoj lokalne zajednice i društva u celini, u daljem razvijanju delatnosti visokog obrazovanja, kao i u čuvanju tradicionalnih vrednosti našeg akademskog obrazovanja i to kao oslonca humanih vrednosti našeg društva.