Poziv studentima na učestvuju na međunarodnom studentskom simpozijumu „Narativi i politička istina u kontekstu humanistike“

U vremenu u kom je filozofsko insistiranje na pojmu istine prestalo da bude preokupacija mišljenja i u kom je svaka faktografija postala zdenac međusobno nepovezanih činjenica koje nam stoje na raspolaganju da ih kombinujemo u narative prilagođene dnevnim potrebama, jedina istina o kojoj još možemo diskutovati jeste ona politička.

Svedoci smo svakodnevnog građenja medijskih narativa o slobodi, demokratiji, pravdi i jednakosti, koji u zavisnosti od političkog izvora iz kojeg se plasiraju stvaraju međusobno suprotstavljene „istine“, bilo da su u pitanju izveštaji sa ratišta, političke analize izbora, migrantska kriza, terorizam, ekonomske analize, radnički ili antiglobalistički protesti.

Narativi neoliberalizma o individualnoj slobodi doveli su do toga da je odgovornost za globalnu ekonomsku krizu volšebno prebačena na pleća potplaćenih radnika i nezaposlenih. Politike identiteta razdrobile su radništvo u bezbrojne međusobno sukobljene grupe koje, zauzete narativima sopstvenih (pseudo)identiteta nemaju snagu da se ujedine u borbi za svoja prava.

Revizionizam je poplavio istoriografiju. Naknadna „pamet“ u istoriju učitava političke istine današnjice sa željom da opravda dnevnopolitičke ciljeve i istoriju pretvori u lament nad „greškama“ prošlosti. Unutar tog diskursa misija savremenih generacija bi bila da te greške „ispravi“ proglašavajući sve „stare priče“ ideološki obojenim i time lažnim, zaboravljajući vlastite ideološke boje. Pritisak na istoriju da ispostavi „istine“ podobne političkom trenutku je neverovatan. Sve to otvara vrata revizionizmima svih boja i vrsta, bilo da su u pitanju svetski ratovi, srednjovekovlje ili savremeno doba. Humanistika je u svemu tome pretvorena u apologetu izabrane političke istine, zanemarujući svoju ulogu metakritike.

Dominantni narativi, iza kojih se kriju različiti politički interesi, potisnuli su mogućnost adekvatne kritike i izgradnje alternativa apsorbujući je u sebe i u svoje istine, i na taj način je efektivno onesposobili, disperzovali i gurnuli na marginu.

Kakva je uloga humanistike danas i šta je to pojam istine u vreme kada je sve „istina“? Postoji li mogućnost meta-pozicije i meta-kritike u političkoj situaciji koja zahteva svrstavanje na određenu stranu? Koje su realne mogućnosti napuštanja dominantnih političkih istina u humanistici? To su samo neka od pitanja o kojima bi se trebalo razgovarati.

 

Neke od tema koje se mogu obrađivati, a kojima se nipošto ne iscrpljuju druge moguće teme, su:

- Istorijski narativi i dnevna politika

- Revizionizam i pitanje istine

- Naracija i identitet

- Radnička prava i politički diskursi njihove supresije

- Neoliberalni narativi slobode

- Politika, mediji i istina

- Obrazovanje, politika i tržište

- Političke alternative i neo-liberalni konsenzus

- Istina i politika

Na simpozijum, koji će biti održan 12. i 13. maja 2017. godine na Filozofskom fakultetu u Banjaluci, mogu se prijaviti studenti osnovnih, master i doktorskih studija društveno-humanističkog smera, ali i svi ostali koji su zainteresovani za ovu temu.

Zainteresovani se mogu prijaviti slanjem prijavnog obrazca na adresu simpozijum.bl.2017@gmail.com najkasnije do nedelje, 23.04.2017. u 23:59 časova. Obaveštenje o prihvatanju teme učesnici čije prijave prođu selekciju organizacionog odbora dobiće najkasnije do nedelje, 30.04.2017. Izlagači koji budu izabrani da učestvuju na simpozijumu treba da svoj dolazak potvrde najkasnije do nedelje, 07.05.2017.

Sve dodatne informacije kao i prijavni obrazac mogu se videti na sajtu www.simpozijumbl.worldpress.com.

Prednost prilikom selekcije imaće oni izlagači koji uz prijavu budu poslali i radnu verziju teksta rada.

Tekstovi izlaganja biće objavljeni u recenziranom zborniku radova sa simpozijuma, a izlagačima će biti ostavljeno dovoljno vremena da nakon simpozijuma iste dorade. O rokovima za dostavu finalnih radova, kao i načinu formatiranja izlagači će biti naknadno obavešteni.

Službeni jezici simpozijuma su službeni jezici u RS i BiH (jezici srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda) i engleski jezik.

Svim učesnicima koji nisu iz Banjaluke biće obezbeđen smeštaj u hostelu i ishrana u studentskoj menzi, dok troškove putovanja moraju pokriti sami.

Kotizacija za učešće iznosi 10 evra i pokriva: sertifikat o učešću, knjigu sažetaka, dva noćenja u hostelu i ishranu u studentskoj menzi za učesnike koji nisu iz Banjaluke, kao i recenziju i objavljivanje izloženog rada u zborniku radova.

Kotizacija se uplaćuje lično prilikom prijave učesnika prvog dana simpozijuma.