Obeležen Dan slovenske pismenosti

Program obeležavanja Dana slovenske pismenosti sastojao se iz različitih književnih, kulturoloških, filmskih i muzičkih tačaka, koje su pripremili nastavnici, saradnici i studenti Filološko-umetničkog fakulteta.

Učesnicima programa i publici obratila se prorektorka za nauku Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Miroslava  Petrović Torgašev. Nakon uvodne reči prof. dr Časlava Nikolića, o hlebu kao važnom elementu slovenske imaginacije govorila je Aleksandra Matić. Ona je hleb prikazala kao središnji fenomen društvenog rituala gozbe, kojim se okupljaju pripadnici jedne zajednice: porodica, prijatelji, susedi, narod. Pesmu „Ništa dvaput” poljske pesnikinje Vislave Šimborske, dobitnice Nobelove nagrade za književnost, kazala je, na poljskom jeziku – što je bio izuzetan prilog ispoljavanju slovenskog višeglasja te večeri – studentkinja Agata Bjelecka. U svom izlaganju o romanu Zli dusi Fjodora Dostojevskog i slovenskom samoosećanju junaka velikog pisca Đorđe Radovanović predstavio je graničnu situaciju u ruskoj literaturi – oskudnost u hrani, oskudnost u nadi, oskudnost u smislu – iz koje se oblikuje odluka za samoubistvo. Posredstvom fragmenta filma Ogledalo Andreja Tarkovskog, publika je čula i stihove Arsenija Tarkovskog, jednog od najistaknutijih ruskih pesnika. Spoj poezije i filmskih kadrova približio je publici veliku dramu 20. veka: potragu za domom i potragu za ocem. Da ni u pripovedanju Miloša Crnjanskog nema iskustva sreće, da je zavičaj nedostupan, prikazale su Jasmina Nikolić i Milena Sredojević. Studentkinje su pročitale nekoliko poetskih fragmenata Romana o Londonu, u kojem postaje izvesno da se prošlost i zavičaj ne mogu povratiti, u kojem se Odisej uklanja sa pozornice, a u čoveku, kao u tragičnom biću, ostaje samo večna melanholija. Program je obogaćen i zaokružen arijom „Mimi”, iz opere Boemi Đakoma Pučinija, koju je otpevala Maja Pavković, i kompozicijom Tokata Zorana Božanića, koju je na harmonici odsvirao Nikola Šarkočević.