XVIII naučni skup "Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Republike Srbije"

U organizaciji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i Saveza ekonomista Srbije,  12. aprila 2019.  održan je XVIII naučni skup „Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Republike Srbije“. Na skupu su prezentovana 3 uvodna referata i 25 autorskih i koautorskih radova. Uvodne referate prezentirali su Edvard Jakopin, Boris Najman i Vladimir Mićić. Podnosioci uvodnih referata razmatrali su relevantna pitanja privrednog rasta i investicione konsolidacije javnih preduzeća, uticaja kvaliteta institucija na evropske integracije i konkurentnosti indrustrije Republike Srbije. Ukazano je na neophodnost nove industrijalizacije privrede i potrebu da država, svojim merama ekonomske politike, podstakne promene postojeće tehnološke strukture prerađivačke industrije, čime će doprineti održivosti njenog rasta. Budući da je investiciona aktivnost na niskom nivou, ukazano je da, veće investiranje u istraživanje i tehnološki razvoj, predstavlja ključni preduslov za dinamiziranje privrednog rasta, izvoza, konkurentnosti i zaposlenosti.

Kao ozbiljan problem reformskog procesa, apostrofirana je divergencija dohotka i drugih nejednakosti kao ključnih faktora ekonomske (ne)uspešnosti. Osim toga, ukazano je na zarobljenost u institucionalnoj tranziciji, jer su institucije prethodnog političkog i ekonomskog sistema napuštene, a izgradnja novih tržišnih institucija odvija se sporo, parcijalno i neefikasno. Takvo stanje institucija pogoduje sve većoj korupciji, koja dodatno razara postojeće institucije, što na neposredan način uzrokuje smanjenje produktivnosti, konkurentnosti, privrednog rasta, povećanje dohodovne nejednakosti i smanjenje blagostanja. S obzirom na to da neuspešna institucionalna tranzicija i neefikasnost institucija korespondiraju usporenom privrednom rastu, nesporna je potreba izgradnje i razvoja kvalitetnih, efikasnih i inkluzivnih političkih i ekonomskih institucija. Uz navedeno, potrebno je iskoristiti pozitivne makroekonomske indikatore za unapređenje sistemskih pretpostavki, sprovođenje strukturnih reformi, rast investicija, povećanje konkurentnosti, kako bi se stvorili podsticaji za ubzanje ekonomskog rasta i održivog razvoja. Na taj način bi se, ako ne prevazišla, onda makar ublažila izrazita privredna neuravnoteženost, sa formiranim bazičnim debalansima, koji predstavljaju ograničenje za održivost razvoja. To se, između ostalog, odnosi i na institucionalna rešenja u oblasti regionalnog razvoja, jer je Republika Srbija jedna od evropskih zemalja sa najvećim regionalnim disproporcijama.

Poseban akcenat stavljen je na neophodnost značajnijeg poboljšanja institucija i odgovornijeg odnosa prema njima od strane svih političkih i ekonomskih aktera, u skladu sa principom vladavine prava. Istaknuto je da je nerazvijenost institucionalnog ambijenta, u okviru kojeg se odvijaju ekonomske aktivnosti, jedan od ključnih uzročnika ekonomskog zaostajanja Republike Srbije ne samo u odnosu na razvijene, već i na ostale zemlje u traziciji. Umesto da budu oslonac, stimulans i garant procesa tranzicije, ekonomske i političke institucije znatno zaostaju za ostalim tranzicionim promenama, čime je marginalizovan njihov strategijski značaj u odnosu na ekonomsku politiku, a posebno u odnosu na ekonomsku politiku neoliberalnog karaktera koja se dominantno sprovodi. Na osnovu pokazatelja stanja ekonomije i ključnih performansi institucija, konstatovano je da su institucije u Republici Srbiji po svom karakteru ekstraktivne, odnosno, kreirane su i funkcionišu u skladu sa interesima vladajućih ekonomskih i političkih elita i u funkciji zaštite interesa vlasnika stranog kapitala.

Pored navedenih aspekata institucionalne determinisanosti privrednog rasta i razvoja, u radovima su razmatrana relevantna pitanja strukturnih promena, kartelisanja u određenim granama privrede, funkcionisanja i razvoja finansijskog sistema, razvoja agrobiznisa i politike zapošljavanja. Budući da su, u dosadašnjem odvijanju procesa tranzicije u Republici Srbiji, stvorene brojne strukturne deformacije, ukazano je da sprovođenje strukturnih promena predstavlja prioritetni reformski zadatak. U tom procesu, odgovornost države je od prvorazredne važnosti, jer je njena obaveza da podstiče sektore koji su nosioci privrednog razvoja, što podrazumeva novi model ekonomskog rasta koji bi se bazirao na reindustrijalizaciji zemlje.

Uz navedene ključne aspekte institucionalne determinisanosti privrednog rasta i razvoja, učesnici Naučnog skupa razmatrali su relevantna pitanja stanja i ekonomskih posledica siromaštva u Republici Srbiji, kao i dinamike spoljnog duga u postkriznom periodu. Značajna pažnja posvećena je i ulozi informaciono-komunikacionih tehnologija u dinamiziranju ekonomskog razvoja Republike Srbije.

Svi radovi, prezentirani na ovom Naučnom skupu, biće publikovani u zborniku, čime će biti stavljeni na uvid naučnoj i stručnoj javnosti i nosiocima ekonomske politike, što će imati kako naučne, tako i praktične implikacije za buduća institucionalna rešenja u Republici Srbiji. Održavanje naučnog Skupa i publikovanje zbornika radova Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Republike Srbije, finansijski je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.