Prof. dr Milan Vraneš: Jonske tečnosti – put od rastvarača ka lekovima

Centar za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu i Institut za informacione tehnologije Univerziteta u Kragujevcu organizuju predavanje prof. dr Milana Vraneša koji se bavi proučavanjem jonskih tečnosti, njihovom sintezom, karakterizacijom i primenom, ispitivanjem fizičko-hemijskih i solvatacionih svojstava novih biološki aktivnih supstanci u obliku jonskih tečnosti, elektrolitima litijum-jonskih baterija, zelenom i analitičkom hemijom.

Apstrakt predavanja Jonske tečnosti  - put od rastvarača ka lekovima:

Farmaceutska industrija najveći procenat aktivnih komponenti lekova i dijetetskih suplemenata trenutno sintetiše u čvrstom agregatnom stanju. Razlog tome je višedecenijsko iskustvo u sintezi takvih jedinjenja, načinu njihovog prečišćavanja, prilagođeni i optimizovani tehničko-tehnološki procesi njihove proizvodnje kao i definisana procedura za kontrolu kvaliteta, preporučena od strane relevantnih međunarodnih organizacija poput Food and Drug Administration (FDA) i European Medicines Agency (EMA).

Međutim, sinteza farmakološki aktivnih supstanci (FAS) u čvrstom obliku ima nekoliko velikih nedostataka. Jedno od najznačajnijih ograničenja njihove primene je otežana apsorpcija ovih formulacija usled slabe rastvorljivosti u vodi kao i posledična smanjena bioraspoloživost aktivnih komponenti, zbog čega čak 40% ispitivanih preparata ne prođe poslednju fazu kliničkih ispitivanja. U cilju povećanja rastvorljivosti i bioraspoloživosti, farmaceutska industrija veliki broj FAS primenjuje u obliku soli ili ih na tržište plasira kao rastvore (sirupi), suspenzije, gelove i sl. Drugi veliki problem je potencijalni polimorfizam, odnosno pojava pri kojoj aktivna supstanca može da kristališe u više kristalnih formi, koje imaju različita fizičko-hemijska svojstva, rastvorljivost i biodostupnost, a u slučaju FAS neretko i različit terapeutski efekat, pa čak i toksičnost.

U cilju prevazilaženja navedenih nedostataka FAS, istraživačka grupa iz Novog Sada na čelu sa prof. dr Vraneš Milanom, bavi se sintezom, ispitivanjem i mogućnošću primene FAS u obliku jonskih tečnosti. Jonske tečnosti su nova klasa jedinjenja u naučnom svetu i definišu se kao jonska jedinjenja sa tačkom topljenja ispod 100 ^oC, pri čemu su najznačajnije jonske tečnosti koje su u tečnom agregatnom stanju na sobnoj temperaturi. Zbog svojih izuzetnih svojstava, kao što su neisparljivost, velika termička i hemijska stabilnost, sposobnosti rastvaranja velikog broja jedinjenja, biorazgradivost i niska toksičnost, jonske tečnosti se danas sve više koriste u različitim oblastima nauke i industrije i predstavljaju „zelenu“ alternativu isparljivim organskim rastvaračima.