U organizaciji Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Slobodan B. Marković, dopisni član SANU, održaće predavanje „Ledeno doba u Srbiji“, u četvrtak, 2. novembra 2023. u 13 sati u Svečanoj sali Univerziteta u Kragujevcu.
Dopisni član SANU Slobodan Marković: „Ledeno doba u Srbiji“, 2. novembra u 13 sati
Dopisni član SANU Slobodan B. Marković, geograf (fizička geografija, paleoklima) redovni je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i član Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke SANU (od 2015. godine).
Slobodan B. Marković je rođen 15.11.1970. u Zrenjaninu. Jedan je od vodećih svetskih istraživača u oblasti geonauka. Uvršten je u tzv. Stanfordsku listu među 2% najuspešnijih istraživača u svetu za rezultate postignute u 2020. i 2021. godini. Nagrađen je kao najcitiraniji naučnik u AP Vojvodini, u oblasti prirrodnih nauka, oblast za fiziku, hemiju i fizičku geografiju. Godine 2022. dobio je nagradu Milutin Milanković za doprinos razvoju nauke u AP Vojvodini.
U periodu od 2011. do 2019. bio je predsednik Loess Focus Group of International Union for Quaternary Research. Recenzent je u brojnim vodećim međunarodnim časopisima. Bio je gostujući urednik specijalnih izdanja u časopisima: Quaternary International (9 puta), Open Geosciences (3 puta), Acta Geographica Slovenica (2 puta) i po 1 put u časopisama: Catena, Palaeo3, Quaternary Research i Central European Journal of Geosciences. Dobitnik je prestižne Humboltove stipendije (2002-2004) i stipendije predsednika Kineske Akademije Nauka (2018).
Njegova izuzetna naučna karijera praćena je veoma uspešnim pedagoškim radom na Univerzitetu u Novom Sadu i drugim viokoškolskim ustanovama (Univerzitet u Prištini, sa trenutnim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Univerzitet u Vroclavu i Univerzitet Crne Gore). Mentor je 12 doktorskih, 5 magistarskih, 11 master, 1 specijalističkog i 46 diplomskih radova. Prema baza Google Scholar, Marković je najcitiraniji istraživač Univerziteta u Novom Sadu.
Apstrakt predavanja:
Ledeno doba (pleistocen) predstavlja završnu etapu u geološkom razvoju planete Zemlje i ono je trajalo tokom približno 2,6 miliona godina. Ovaj specifičan geološki period karakteriše trend globalnog zahlađenja koje se ispoljavalo u vidu velikih naizmeničnih hladnih (glacijalih) i toplih (interglacijalih) paleoklimatskih fluktuacija. Naš čuveni naučnik Milutin Milanković je ovaj zbunjujući globalni klimatski fenomen objasnio svojom poznatom teorijom o astronomskim uzrocima pojave ledenog doba.
Ove snažne globalne paleklimatske oscilacije su bile nešto slabije ispoljene na teritoriji današnje Srbije. Zato naša zemlja predstavlja refugijalno stanište za brojne endemske vrste biljaka koje su tu preživele hladne faze ledenog doba i zahvaljujući tome i sada predstavlja jedan od najznačajnijih centara evropskog biodiverziteta. Centralni Balkan je istovremeno predstavljao i važan koridor putem kojeg su naši paleolitski preci opstajali i povremeno naseljavali druge delove Evrope.
