Predavanje dopisnog člana SANU Igora Paštija, 27. oktobra u 13 sati na PMF-u

Centar za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu, u saradnji sa Srpskim hemijskim društvom – Podružnicom u Kragujevcu, organizuju predavanje dr Igora Paštija, redovnog profesora Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu i dopisnog člana SANU, Odeljenja za hemijske i biološke nauke. Predavanje će se održati u ponedeljak, 27. oktobra, u 13 časova na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, sala A-I-25 .

Istraživanja dr Paštija usmerena su na nauku o materijalima za energetske primene, sa posebnim naglaskom na elektrokatalizu, materijale na bazi ugljenika i računarski dizajn materijala. Autor je više od 200 naučnih radova i tri univerzitetska udžbenika, a njegovi radovi citirani su više od 5.000 puta (prema Google Scholar-u). Rukovodio je ili učestvovao kao vođa istraživanja u više nacionalnih i međunarodnih projekata, uključujući programe HORIZON, NATO SPS i DAAD, kao i projekte finansirane od strane Fonda za nauku Republike Srbije.

Dobitnik je brojnih priznanja za naučnu izvrsnost i inovacije, među kojima su Nagrada SANU iz oblasti hemijskih, bioloških i srodnih nauka i Nagrada za najbolji patent Privredne komore Beograda. Pored naučnog rada, aktivno se bavi popularizacijom nauke, član je uredništva više međunarodnih časopisa i redovno recenzira za vodeće naučne časopise i agencije za finansiranje istraživanja širom Evrope.

Apstrakt predavanja

Kataliza predstavlja jedan od ključnih procesa savremene hemije, energetike i zaštite životne sredine. Efikasnost katalizatora zavisi od njegove strukture na različitim skalama – od morfologije i veličine zrna, preko prirode aktivnih centara, do hemije pojedinačnih atoma na površini. Razumevanje ovih odnosa moguće je jedino kroz detaljno teorijsko i računarsko modelovanje, koje omogućava povezivanje atomske strukture i reaktivnosti.

U predavanju će biti predstavljen razvoj pristupa modelovanju katalizatora – od klasičnih modela razvijenih površina metala, preko nanočestica i heterogenih faznih granica, do pojedinačnih atoma vezanih za nosače. Biće pokazano kako savremene metode, poput teorije funkcionala gustine (DFT), doprinose razumevanju mehanizama adsorpcije i reakcija na atomskom nivou, kao i kako ovi uvidi vode ka dizajnu novih, efikasnijih i stabilnijih katalizatora. Posebna pažnja biće posvećena modelima jednoatomskih katalizatora i njihovoj ulozi u razvoju materijala budućnosti za reakcije od značaja za konverziju i skladištenje energije.