Обележено 40 година постојања Универзитета у Крагујевцу

Сечењем славског колача, 21. маја 2016. године Универзитет у Крагујевцу обележио је своју славу - Свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов, Дан Универзитета и 40. годишњицу рада.

Обележавању Дана Универзитета присуствовали су председник Републике, господин Томислав Николић, представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја – државни секретар проф. др Вера Дондур и помоћник министра господин Никола Танић, градоначелник Крагујевца Радомир Николић, градоначелник Чачка Војислав Илић, председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић, ректори и проректори универзитета у Новом Саду, Нишу, Београду, Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Новом Пазару, Универзитета уметности, Универзитет одбране, као и Универзитета Едуконс и  Универзитета за мир Уједињених нација, Универзитета у Источном Сарајеву и Универзитета у Бања Луци. Свечаности су присуствовали представници Српске академије наука и уметности, академик Никола Кока Јанковић, представници Војске РС, градских установа, верске заједнице, средстава јавног информисања, представници академске, научне и стручне јавности као и професори и студенти факултета у саставу Универзитета у Крагујевцу.

Указом кнеза Милоша Обреновића од 01. јула 1838. године, основан је Лицеј Књажевства Сербског – прва високошколска институција у модерној Србији а за ректора Лицеја у Крагујевцу постављен је Атанасије Николић, школовани инжењер, професор математике, земљомерија и начертанија. Тако је у Крагујевцу, у Шумадији, посејана клица високог образовања.  Рођењем високог образовања у Крагујевцу и Србија се устројила као модерна европска држава. Да би један град постао град, а држава – држава, она се морала утемељити на знању, савременом образовању, на свести о себи, на академском уму који чува баштину и, са историјском визијом онога што долази, гради своју будућност.

Колико је далекосежан био овај оснивачки догађај потврдила је савременост, коју можемо разумети само у духу ове традиције. 138 година касније, на темељима Лицеја Књажевства Сербског и у тежњи за очувањем свог духовног, академског и културног наслеђа, 21. маја 1976. године Универзитет у Крагујевцу није „изнова“ основан, већ му је тада враћен ореол најважније нововековне српске академске драгоцености. Зато ових 40 година које данас обележавамо у себи чувају свих оних 178 година постојања високог образовања у нашој земљи.

Поздравивши присутне госте, ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Небојша Арсенијевић рекао је: „Овај Универзитет и уопште академска заједница у Србији ће направити, оно што треба да направи, оно што је дужна да направи - дужна овом народу који је сиромашан, то увек заборавимо, који је увек имао разумевања за нас овакве какви јесмо, ако престанемо да се бавимо собом. Ако на нашим школама, нашим факултетима и на нашим универзитетима успоставимо хијерархију која мора да буде здрава. А здрава је само она која се заснива на памети, на знању, раду и доброти.” Ректор Арсенијевић истакао је да нашим студентима припада будућност, да им морамо указати поверење, да треба да иду у свет, виде на који начин функционишу неки други системи али и да треба да се врате у Србију носећи оно најбоље што су ван ње научили.

Истакавши да су Лицеј Књажевства Сербског и Универзитет у Крагујевцу у историјском контексту међусобно повезане институције, испреплетане заједничком мисијом и идејом о напредној држави – Лицеј настао као стуб стварања модерне српске државе а Универзитет у Крагујевцу као одговор на светске трендове у високом образовању, председник Републике Србије, господин Томислав Николић у свом говору је рекао: „Неуморно улагање државе у знање и развој науке од пресудног је значаја да се не изгуби корак са развијеним светом, да се стратешки планира будућност државе и друштва и да се остварују национални интереси.“

Председник Републике истакао је значај што је окосница будућег развоја Универзитета у Крагујевцу изградња Центара изврсности и ревитализација и пренамена „Кнежевог арсенала“ за потребе Филолошко-уметничког факултета, рекавши да му је част што је покровитељ овог пројекта који ће у пуном капацитету заживети до краја 2017. године.

„Углед Универзитета у Крагујевцу потврђују дипломци који у пракси спроводе стечена знања, потврђује и присуство колега са других високошколских институција из наше земље али и бројних ректора и декана из региона. Универзитет у Крагујевцу оправдава и неретко превазилази наша очекивања. Развија се и расте непрестано, унапређује наставно-научне програме и методологију наставе. Доприноси развоју наше свеукупне научне и академске заједнице али и привредном развоју не само Централне Србије, већ и целе наше земље“ рекао је Николић.

Обративши се студентима, председник Републике истакао је да треба да чувају и развијају интелектуалну радозналост „будите неуморни у стицању знања и не заборавите поуку првог ректора Лицеја – да вам у систему вредности међу првима буду човекољубље, доброта и лепота.“

Оснивању Универзитета у Крагујевцу, као установи са мисијом и спремношћу на изазове будућности, као институцији која чува и гради националне и европске, интелектуалне и културне вредности, претходило је отварање два одељења факултета Универзитет у Београду: Машинског и Економског, која су почела са радом крајем 1960. године. У састав Универзитета касније улазе 5 факултета: Економски, Машински, Правни, Природно-математички факултет у Крагујевцу и Педагошко-технички факултет у Чачку, као и два научноистраживачка института: Институт за стрна жита у Крагујевцу и Институт за воћарство и виноградарство у Чачку.

Данас Универзитет у Крагујевцу има више од 20 000 студената, више од 1100 наставника и близу 600 истраживача. У свом саставу има 12 акредитованих факултета са статусом правног лица који се налазе у 6 градова централне Србије: Крагујевцу, Чачку, Јагодини, Краљеву, Ужицу и Врњачкој Бањи. Тринаеста чланица Универзитета је Универзитетска библиотека као библиотека опште научног карактера, чија је делатност у функцији наставно-научних и истраживачких процеса на Универзитету.

Универзитет у Крагујевцу, свој настанак и развој заснован на концепту разуђеног универзитета, претворио је у једну од својих препознатљивих предности, која му омогућава да користи привредне и географске потенцијале и људске ресурсе територије која се простире на 5000 км2, а насељава је око 2,5 милиона становника, чиме је постао основна полуга развоја и интегративни симбол Централне Србије, ослонивши се на оне средине које су изнедриле модерну Србију и којима Србија дугује успостављање универзитетског образовања. Знање и ентузијазам младости наших студената у градовима у којима су факултети нашег Универзитета буди вољу неопходну за њихов даљи развој, а своју мисију, која је поникла на хармонији знања и моралних вредности усклађених са духом времена, Универзитет види у укључивању својих наставника и студената у развој локалне заједнице и друштва у целини, у даљем развијању делатности високог образовања, као и у чувању традиционалних вредности нашег академског образовања и то као ослонца хуманих вредности нашег друштва.