XXIV саветовање о биотехнологији са међународним учешћем

На XXIV Саветовању о биотехнологији са међународним учешћем, одржаном 15. и 16. марта 2019. године на Агрономском факултету у Чачку презентовано је преко 126 научних радова из области ратарства, повртарства и крмног биља, воћарства и виноградарства, заштите биља, производа и животне средине, зоотехнике и прехрамбене технологије.

Саветовању су присуствовали представници пољопривредно саветодавно стручних служби, инжењери пољопривреде, агрономи, ветеринари, технолози, прерађивачи пољопривредних производа, привредници, пољопривредни произвођачи, представници удружења и задруга, представници локалних самоуправа, наставници пољопривредних и средњих школа, као и студенти свих нивоа студија Агрономског факултета у Чачку.

На овогодишњем Саветовању о биотехнологији са међународним учешћем презентовани су научни радови из 37 институција, и то: факултета са Универзитета из Београда, Новог Сада, Ниша, Косовске Митровице, Новог Пазара и Крагујевца, као и научних Института из Београда, Новог Сада, Крушевца, Смедеревске Паланке и Чачка, и Високе пољопривредно струковне школе из Шабца и Прокупља. Поред истраживача из Србије присутни су били и аутори из Русије, Ирана, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Научни радници из Србије и региона су током дводневне манифестације размењивали информације и нова сазнања са колегама и пренели сопствена искуства пољопривредним произвођачима.

У оквиру Саветовања организован је изложбени мини сајам 20 компанија, привредника из области семенарства, заштите и исхране биља и опреме за пољопривреду, који су представили своје производне програме, осигуравајуће куће, као и произвођачи меда и вина.

У оквиру XXIV Саветовања о биотехнологији са међународним учешћем презентовано је 126 научних радова, распоређених у 5 секција, из следећих области:
     1. ратарства, повртарства и крмног биља (36 научна рада);
     2. воћарства и виноградарства (20 научних радова);
     3. заштите биља, производа и животне средине (36 научна рада);
     4. зоотехнике (10 научних радова); и
     5. прехрамбене технологије (24 научна рада).

Према Програму Саветовања 46 научних радова је презентовано преко усмених излагања, а 80 научних радова презентовано преко постера уз присуство аутора и модератора. На крају сваке предходно наведене секције је било предвиђено време за дискусију и радна комисија је коментарисала представљене резултате, аутори су одговарали на постављена питања и трајала је активна конверзација и размена сличних искустава.

XXIV Саветовање о биотехнологији са међународним учешћем је отворио декан Агрономског факултета, проф. др Томо Милошевић. У име Универзитета у Крагујевцу присутнима се обратио и ректор проф. др Ненад Филиповић, а у име града Чачка учеснике је поздравила заменик градоначелника Милица Дачић, као и члан градског већа и директор Института за воћарство у Чачку, др Милан Лукић. Научно Саветовање су поздравили и представници научно истраживачких организација из земље и иностранства.

Према планираном Програму XXIV Саветовања о биотехнологији уводно предавање је испред Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије имао државни секретар Жељко Радошевић са темом - Мере Министарства пољопривреде и актуелни подстицаји за подршку пољопривредним произвођачима у 2019 години.

Овогодишње Саветовање о биотехнологији је било изузетно посећено са око 300 гостију и учесника. Приказани резултати могу бити од користи пољопривредној струци као и пољопривредним произвођачима и потрошачима.

Другог радног дана Саветовања, у суботу 16. марта 2019. године одржан је и Округли сто са дискусијом о презентованим радовима, актуелним темама везаним за пољопривредну производњу и прераду производа и предстојећим истраживањима и договорима око даље научне сарадње, постављања и праћења огледа.

Промене које се убрзано дешавају на глобалном и локалном нивоу од научних, климатских, економских па до политичких подстичу потребу да проучимо њихов утицај на окружење у којем живимо а самим тим и на пољопривреду и производњу хране. Наша пољопривреда, наше село, наши пољопривредни произвођачи нису данас оно што су и пре тридесет, четрдесет или мање година били, српско село се данас више него икад убрзано и у ходу мења. Пољопривредна наука мора преузети део одговорности у погледу производње довољне количине квалитетне хране за људску исхрану јер пролазе времена када се за сваку лошу жетву траже оправдања у клими.

Један од мноштва донетих закључака односио се на препознавање производње семенског и садног материјала од стране надлежних институција, због важности коју имају домаће компаније у у циљу очувања генетског потенцијала и домаћих селекција, које су већ адаптиране на производне услове Србије, и у обезебеђивању здравог и без вирусног семена и садница као важне инпуте за даљу пољопривредну производњу.

Са циљем да будемо у току одређених збивања, као и да сами својим резултатима утичемо на развој пољопривреде и њених пратећих делатности осим кроз едукацију студената, потребни су научни скупови и ово традиционално Саветовање о биотехнологији на Агрономском факултет у Чачку треба да се настави.

XXIV Саветовање о биотехнологији са међународним учешћем је успешно организовано према планираном програму са интересантном и актуелном тематиком радова, био је генерални закључак изнет од стране већег броја учесника.