Одржана свечана академија поводом 30 година од оснивања Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу

Свечану академију поводом обележавања 30 година рада Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу отворио је академик Владимир Костић, председник САНУ. Подсетио је на период оснивања центара за научна истраживања у два велика универзитетска Центра, Нишу и Крагујевцу и закључио да се, након прерастања Нишког центра у Огранак САНУ, 2016. године, очекује прерастање и Крагујевачког центра у Огранак САНУ. „Желимо да градови у којима се оснивају Центри, буду допунске куће у којима се гаји аутентична и разноврсна активност. Нема разлога да тако не буде и у Крагујевцу, тој старој престоници ове земље, која је, коначно, и изнедрила ову академију“, истакао је академик Владимир Костић.

Поздравну реч упутио је и проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу. Осврнуо се на одређене сегменте рада  Центра, посебно на научни програм Биоинжењеринг, који је зачет у Центру, а у којем је и лично учествовао. Истакао је, да ће у циљу афирмације Центра и што интензивније сарадње Универзитета у Крагујевцу са САНУ, Универзитет у Крагујевцу подржати нове садржаје који се реализују у оквиру Центра, посебно из оних научних области које се не развијају на Универзитету у Крагујевцу (историја, историја уметности, археологија, филозофске науке...).

Презентацију о 30 година рада Центра  одржао је дописни члан САНУ Милош Ђуран, управник Центра. Представио је развојни пут Центра, од 21. маја 1991, када су, академик Душан Каназир, председник САНУ и проф. др Илија Росић, ректор Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу  потписали оснивачки акт Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета „Светозар Марковић“ у Крагујевцу. Подсетио је на претходне управнике Центра: академика Драгослава Срејовића, академика Николу Тасића и академика Ивана Гутмана, као и на основне активности које су се реализовале током три деценије рада.

Уметничким програмом су се оживела сећања на академике које су родом из Крагујевца, или који су својим стваралаштвом везани за Крагујевац. Александар Ружичић, виши уметнички сарадник Филолошко-уметничког  факултета у Крагујевцу, на флаути је извео композицију академика  Љубице Марић под називом „Песма“ и композицију „Балада“ академика Енрика Јосифа (који је учествовао у настанку музичке манифестације ОКТОХ у Крагујевцу). Званични део програма крунисан је речима академика Драгослава Срејовића, Андреја Митровића и Војислава Ђурића, у  интерпретацији студената Факултета драмских уметности из Београда: Аврама Цветковића и Луке Јовановића.

У холу испред свечане сале САНУ  постављена је изложба издавачке делатности  Центра, као и пар уметничких дела академика Николе Коке Јанковића и академика Владимира  Величковића.

Фото галерија: