Одржан округли сто и изложба о академику Душану Матићу

У Универзитетској галерији је 31. октобар био посвећен животу и делу академика Душана Матића (Ћуприја, 1898 – Београд, 1980), песника, есејисте, романсијера, критичара, преводиоца, професора и првог ректора Академије за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Он је био и један од 13 оснивача авангардног надреалистичког покрета у Београду, заједно са Кочом Поповићем, Оскаром Давичом, Марком Ристићем… Своју заоставштину оставио је родном граду и од 1986. године у Народној библиотеци у Ћуприји налази се Легат – спомен соба Душана Матића.

Крагујевачка публика има екслузивну прилику да види Матићеве личне предмете, цртеже, документа, књижну грађу и друге драгоцене артефакте, јер они никада до сада нису напуштали Ћупријску библиотеку. Захваљујући несебичној помоћи и кооперативности Љиљане Ђорђевић, директорке Народне библиотеке „Душан Матић“ и Гордане Марковић, вишег библиотекара и управнице Матићевог Легата, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу је уприличио, по обиму и избору, изузетну изложбу „Поеме у боји - Пиктопоетски поглед Душана Матића“, коју ће  крагујевачка јавност имати прилике да посети  до 12. новембра. Изложбу је отворио академик Милош Ђуран, управник Центра, истичући оријентисаност Центра ка оживљавању сећања на знамените српске научнике и уметнике. У уметничком програму приликом отварања изложбе наступили су професори музичке школе „Душан Сковран“ из Ћуприје: Предраг и Јелена Качавенда, соло певачи, уз клавирску пратњу Николе Ђокића.

Истог дана у подневном термину, организован је округли сто под називом „Огледала Душана Матића“ на којем је било речи о богатом и разноврсном стваралаштву једног од најистакнутијих интелектуалаца свога доба. О необичном и узбудљивом животном путу Душана Матића говорио је његов некадашњи студент на Академији за  позориште, филм, радио и телевизију, сада професор емеритус Универзитета уметности, Светозар Рапајић. Гојко Божовић, песник, есејиста и издавач и доц. др Ђорђе Радовановић, предавач ФИЛУМ-а, на предмету српска књижевност 20. века, говорили су о препознатљивом стилу који је Матић унео у српску књижевност, као и вишезначности и симболичности његовог језика.

О Матићевом стану у Војводе Добрнца 26 у Београду, дијагонално преко пута Ботаничке баште, који је годинама  био стециште највећих српских и југословенских интелектуалаца, али и место где су сазревали и учили  будући српски и југословенски млади песници и уметници, говорио је проф. др Слободан Лазаревић. Он је закључио да је  Матићева соба деценијама била својеврсно интелектуално чвориште и да је она заправо последњи књижевни салон у коме су се одигравали велики и бескомпромисни интелектуални двобоји.

Емитован је анимирани филм под називом „Ивицом сна“, који је део докторске дисертације Немање Лазаревића, графичког дизајнера.  То је први покушај да се анимирају не само Матићеви цртежи, већ и ликовна остварења која су стварали надреалисти. И коначно, о Матићевим цртежима и паралелама између цртежа и језика надахнуто и инспиративно говорио  је сликар, песник и теоретичар уметности др Александар Ђурић, професор Универзитета уметности.

Фото галерија: