У склопу градске манифестације „Дани кнеза Михаила“ одржан је научни скуп у организацији Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу и Одељења историјских наука САНУ.
Одржан научни скуп „Кнез Михаило Обреновић – време, живот, дело“
У Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу организован је научни скуп „Кнез Михаило Обреновић – време, живот, дело“, 15. септембра 2023. године. Скуп је организован поводом двестоте годишњице рођења кнеза Михаила (16. септембар 1823, Крагујевац – 10. јун 1868, Београд), у склопу програма „Дани кнеза Михаила“ који организује Град Крагујевац, бројним и разноврсним манифестацијама.
Скуп су поздравили: академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ за друштвене и хуманистичке науке, академик Милош Ђуран, управник Центра САНУ, Никола Дашић, градоначелник Крагујевца и проф. др Биљана Петровић, проректор за научноистраживачки рад.
Пленарно предавање одржао је академик Славенко Терзић, историчар и дипломата, који је уједно и председник Одбора за организацију скупа. У раду научног скупа учествовали су научници и истраживачи са Филозофског факултета у Београду и Историјског института у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду, Факултета драмских уметности у Београду, Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, Народног музеја у Чачку и Народног музеја у Крагујевцу, као и Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, Министарство правде.
Теме реферата односиле су се на живот и дело кнеза Михаила Обреновића, његов допринос обликовању културног и националног идентитета Србије и модернизовању техника државног управљања, привредне политике које је водио, посете кнеза Михаила Обреновића родном граду, па све до његовог убиства. Представљена је анализа начина на који се обрађује личност кнеза Михаила у настави историје, као и значај и утицај сарадника кнеза Михаила на пољу националне и политичке делатности.
У уметничком делу програма наступиле су проф. мр Марина Тарајковић Биџовски, сопран и проф. мр Сања Вукосављевић Миленић, пијанисткиња. На програму су, поред песме „Што се боре мисли моје“, за коју се сматра да је текст написао управо кнез Михаило, изведене композиције које су настале половином 19. века из пера музичких великана (Корнелија Станковића, Даворина Јенка и Станислава Биничког).