Одржан округли сто „100 година од рођења академика Николе Хајдина: Мост као симбол живота“

Академик Никола Хајдин, чувени српски ижењер грађевинарства, аутор је читавог низа челичних и бетонских конструкција, међу којима су:  железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду, друмски мост система греде са косим затегама преко реке Дунав у Новом Саду, лучну брану „Глажње” у Македонији  и велики  мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској. Био је професор Грађевинског факултета у Београду и гостујући професор на Савезној високој школи у Цириху и гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1970. године, а за редовног 1976. године. Потпредседник САНУ био је од 1994. до 2003. године, а председник САНУ у три мандата – од 2003. до 2015. године. Добитник је бројних признања и награда, међу којима су: Октобарска награда Београда (1959); Октобарска награда Новог Сада (1981); Награда АВНОЈ-а (1987); Прва награда за пројекат моста преко реке Висле у Плоцку, Пољска (1996); Орден рада са златним венцем (1979); Орден заслуга за народ са златним венцем (1987).  

Академик Никола Хајдин дао је велики допринос развоју Факултета инжењерских наука у Крагујевцу и Универзитета у Крагујевцу, посебно подршком оснивању научног програма Биомедицински инжењеринг. За допринос развоју науке у Крагујевцу добитник је и Плакете Светог Ђорђа града Крагујевца (2011).

Округлом столу „100 година од рођења академика Николе Хајдина: Мост као симбол живота“ говорили су: академик Милош Којић, проф. др Дејан Дивац, директор Института за водопривреду „Јарослав Черни“, доц. др Братислав Стипанић, представник Грађевинског факултета Универзитета у Београду и проф. др Драгослав Шумарац, Државни факултет у Новом Пазару. Прилог подсећању на лик и дело академика Никола Хајдина дала је и др Катица Стевановић Хедрих, пензионисана професорка Машинског факултета из Ниша.

У име организатора, скуп су поздравили: дописни члан САНУ Миодраг Михаљевић (Одељење техничких наука), академик Милош Ђуран, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу и проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу.

Фото галерија: