Дописни члан САНУ Слободан Марковић: „Ледено доба у Србији“, 2. новембра у 13 сати

Дописни члан САНУ Слободан Б. Марковић, географ (физичка географија, палеоклима) редовни је професор Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и члан Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ (од 2015. године).

Слободан Б. Марковић је рођен 15.11.1970. у Зрењанину.  Један је од водећих светских истраживача у области геонаука. Уврштен је у тзв. Станфордску листу међу 2% најуспешнијих истраживача у свету за резултате постигнуте у 2020. и 2021. години. Награђен је као најцитиранији научник у АП Војводини, у области прирродних наука, област за физику, хемију и физичку географију. Године 2022. добио је награду Милутин Миланковић за допринос развоју науке у АП Војводини.

У периоду од 2011. дo 2019. био је председник Loess Focus Group of International Union for Quaternary Research.  Рецензент је у бројним водећим међународним часописима. Био је гостујући уредник специјалних издања у часописима: Quaternary International (9 пута), Open Geosciences (3 пута), Acta Geographica Slovenica (2 пута) и по 1 пут у часописама: Catena, Palaeo3, Quaternary Research и Central European Journal of Geosciences. Добитник је престижне Хумболтове стипендије (2002-2004) и стипендије председника Кинеске Академије Наука (2018).

Његова изузетна научна каријера праћена је веома успешним педагошким радом на Универзитету у Новом Саду и другим виокошколским установама (Универзитет у Приштини, са тренутним седиштем у Косовској Митровици, Универзитет у Источном Сарајеву, Универзитет у Вроцлаву и Универзитет Црне Горе). Ментор је 12 докторских, 5 магистарских, 11 мастер, 1 специјалистичког и 46 дипломских радова. Према база Google Scholar, Марковић је најцитиранији истраживач Универзитета у Новом Саду.

Апстракт предавања:

Ледено доба (плеистоцен) представља завршну етапу у геолошком развоју планете Земље и оно је трајало током приближно 2,6 милиона година. Овај специфичан геолошки период карактерише тренд глобалног захлађења које се испољавало у виду великих наизменичних хладних (глацијалих) и топлих (интерглацијалих) палеоклиматских флуктуација. Наш чувени научник Милутин Миланковић је овај збуњујући глобални климатски феномен објаснио својом познатом теоријом о астрономским узроцима појаве леденог доба.

Ове снажне глобалне палеклиматске осцилације су биле нешто слабије испољене на територији данашње Србије. Зато наша земља представља рефугијално станиште за бројне ендемске врсте биљака које су ту преживеле хладне фазе леденог доба и захваљујући томе и сада представља један од најзначајнијих центара европског биодиверзитета. Централни Балкан је истовремено представљао и важан коридор путем којег су наши палеолитски преци опстајали и повремено насељавали друге делове Европе.