„Меланхолија машина: филозофски огледи о вештачкој интелигенцији“ промовисана у Универзитетској галерији

У Универзитетској галерији Универзитета у Крагујевцу 12. јуна одржана је промоција књиге Меланхолија машина: филозофски огледи о вештачкој интелигенцији ауторке проф. др Дивне Вуксановић. Књига је објављена 2026. године у заједничком издању Факултета драмских уметности у Београду, Института за позориште, филм, радио и телевизију и Естетичког друштва Србије.

У име домаћина, Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, присутне је поздравио проф. др Ненад Филиповић, члан Научног већа Центра. Као научник који је годинама посвећен развоју и примени вештачке интелигенције, али и организатор међународних научних скупова из ове области, подсетио је на значај дијалога различитих научних дисциплина у разумевању савремених технолошких промена.

О књизи су говорили др Влатко Илић, редовни професор Факултета драмских уметности, позоришни и радио редитељ, теоретичар уметности, медија и културе и директор Института за позориште, филм, радио и телевизију, као и др Душко Прелевић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду. Говорници су представили кључне идеје књиге, која кроз низ филозофских огледа разматра однос човека и технологије, границе и могућности вештачке интелигенције, као и њене импликације на савремену културу, уметност и друштво.

Ауторка, проф. др Дивна Вуксановић, једна од најистакнутијих савремених српских филозофкиња и теоретичарки културе и медија, редовна професорка Факултета драмских уметности у Београду и ауторка бројних научних монографија и студија, говорила је о мотивима за настанак књиге и изазовима филозофског промишљања вештачке интелигенције у времену убрзаног технолошког развоја. Полазећи од вишедеценијског научног бављења односом технологије, културе и уметности, указала је на потребу да се феномен вештачке интелигенције сагледава не само као технолошко, већ и као дубоко филозофско и цивилизацијско питање. Посебна пажња посвећена је питањима креативности, аутономије машина, као и променама које нове технологије доносе у разумевању људског идентитета, стваралаштва и савремене културе.

Промоцији су, поред представника културног и јавног живота, присуствовали млади истраживачи, сарадници Института за информационе технологије Универзитета у Крагујевцу, као и академик Милош Којић. Тема вештачке интелигенције изазвала је велико интересовање публике, што је потврђено живом дискусијом и бројним питањима упућеним ауторки и учесницима промоције. Догађај је још једном потврдио значај интердисциплинарног приступа у разумевању феномена вештачке интелигенције и потребу за дијалогом између технолошких, друштвених и хуманистичких наука.