Студијски програм сајбер-безбедности у Крагујевцу

Полазници кратког програма Универзитета у Крагујевцу обучени су да штите, али и да нападају информационе системе.

У сајбер-простору нико није безбедан. Угрожени су приватне фирме, банке, државна предузећа, установе, безбедносни органи. Свима прети „напад споља” који може да отежа или потпуно блокира рад информационих система. Штете могу бити катастрофалне и тешко се санирају. Управо зато је у Крагујевцу покренут кратки студијски програм сајбер-безбедности. Програм је био директно везан за Универзитет у Крагујевцу, а комплетну обуку је прошла невелика група најупорнијих полазника.

Програмом сајбер-безбедности руководио је професор крагујевачког Природно-математичког факултета Милош Ивановић, физичар по основном академском образовању који је докторирао на рачунарским системима.

– На потребу за стручњацима који ће се бавити сајбер-безбедношћу први је указао Државни дата центар у Крагујевцу, а потом су се надовезали и остали, приватне фирме, банке, локална самоуправа, државне установе – каже Ивановић.

На професору Ивановићу било је да сачини план и програм рада за кратки, једносеместрални студијски програм, а у анимирању заинтересованих појединаца и предузећа помогла му је и Америчка агенција за међународни развој УСАИД, конкретно Сања Кекић из ове организације.

Осмишљавање програма сајбер-безбедности почело је крајем прошле године, а настава је трајала четири месеца, од априла до средине септембра, када је на крагујевачком ПМФ-у организован завршни испит.

– Имали смо укупно 18 полазника на почетку, али се на завршном испиту појавило њих 13. Тад су се они први пут и срели, будући да је настава била онлајн. Завршни испит је био организован као такмичење хакатон, коме се придружило и 35 студената информатике Природно-математичког факултета који су сајбер-безбедност изабрали за свој изборни предмет. Била је то у ствари једна мала свечаност којој су присуствовали и представници фирми, установа, организација, заправо сви они који су нам помогли да успешно реализујемо овај програм – наводи наш саговорник.

На програм сајбер-безбедности могли су да се пријаве и средњошколци, као и на сваки други студијски програм, али је међу полазницима било највише интернет администратора који већ раде у неким предузећима и установама. Било је и младих људи које просто интересује ова област.

Највише полазника било је из Крагујевца, мада су долазили и из других градова у Србији. Неки су добили стипендије, а поједини су сами сносили трошкове. Школарина на овом кратком програму коштала је 150.000 динара.

Кратке студије сајбер-безбедности у Крагујевцу састоје се од пет предмета, завршног испита и праксе коју прва генерација полазника тек треба да обави, каже професор Ивановић, наглашавајући да се овај програм не може уписати без озбиљног рачунарског и информатичког предзнања.

Сваки полазник, пре него што се евентуално укључи у наставу, мора да прође стручни интервју, а од предмета су, како то каже наш саговорник, најзанимљивији они који долазе на крају овог атрактивног студијског програма.

– Прва два предмета су уводна, то су веб-програмирање и оперативни системи и мреже. Служе нам да све полазнике доведемо на сличан или исти ниво знања. Трећи говори о основним законским оквирима, а најинтересантнија су последња два предмета који су уистину срж нашег програма. То су одбрамбене безбедносне технике и офанзивне безбедносне технике. На првом предмету се учи заштита система, праћење и анализа сајбер-саобраћаја, а на другом напад на информационе системе. Напад се још зове етичко хаковање. Фирме које држе до себе све чешће ангажују групе етичких хакера који су плаћени да, како се то каже, провале систем. Уколико успеју, саставља се извештај и сагледавају се мане и слабе тачке које после неутралишу инжењери обучени за заштиту информационих система – објашњава професор Ивановић.

Студијски програм сајбер-безбедности у Крагујевцу биће организован и наредних година.