Наука се не може развијати уз помоћ штапа и канапа

Гледајући бившу Југославију, само је Београдски универзитет испред нас, каже нови ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Владимир Ранковић

Крагујевац – Проф. др Владимир Ранковић нови је ректор Универзитета у Крагујевцу, 13. по реду од оснивања ове научне установе 1976. године. На седници одржаној 30. септембра добио је једнодушну подршку Савета универзитета, а дужност ректора обављаће до 2027, са могућношћу да му мандат буде продужен за још три године.

Ранковић је редовни професор крагујевачког Економског факултета.

Пре избора за ректора био је проректор за наставу и студентска питања, а по именовању бившег ректора Ненада Филиповића за директора Фонда за науку, неколико месеци је обављао и дужност в. д. ректора. Ранковић је рођен је 1977, али није најмлађи ректор Крагујевачког универзитета.

Студије машинства у Београду Ранковић је завршио 2002. године, када га је ангажовао академик Милош Којић, оснивач Центра за биоинжењеринг у Крагујевцу. Заједно са плејадом младих истраживача, Ранковић је радио у Центру за компјутинг Крагујевачког универзитета, а 2007. је докторирао примењено рачунарство, управо код професора Којића чији је ђак био и претходни ректор проф. др Филиповић.

– Академик Којић је оставио дубок траг на Крагујевачком универзитету. Био је ректор непуну годину, али је његов научни и педагошки рад дао изузетне резултате, посебно на пољу механике и примењене механике. Којић је родоначелник методе коначних елемената у Србији. Говоримо о седамдесетим и осамдесетим годинама прошлог века, када је професор Којић на Машинском факултету у Крагујевцу направио први софтвер. Било је то револуционарно дело, пионирски корак у примењеној информатици. По завршетку студија, и сам се у Којићевој групи бавио развојем софтвера, конкретно рачунарског програма који је анализирао механичке и биомеханичке карактеристике стентова у артеријама. Из тог периода остаје упамћен велики пројекат из бионжењеринга који смо под менторством професора Којића радили са научницима са Харварда – наводи ректор Ранковић пред којим се налазе немали изазови скопачни са високим међународним рејтингом који је Крагујевачки универзитет достигао последњих година.

На Шангајској листи 500 најбољих универзитета Крагујевачки универзитет је међу првих 300, а 17 његових професора се високо котира на Станфорд листи која вреднује учинак појединачних научника.

– Добро се котирамо и на листи „Тајмс хајер едјукејшен”, где смо у рангу Загребачког универзитета. На овој листи, гледајући бившу Југославију, само је Београдски универзитет испред нас, а бољи смо од универзитета у Новом Саду, Нишу, Сплиту, Ријеци, Љубљани, Сарајеву... За ове успехе су најзаслужнији професори Природно-математичког факултета и Факултета медицинских наука који је последњих година носилац развоја нашег универзитета. Њих прате машински и технички факултети, заправо сви они који могу да комерцијализују свој рад и лакше приступе пројектима. Пројекти доносе новац и могућност да се инвестира у модерну опрему. То је неопходно, јер савремена наука не може да се развија уз помоћ штапа и канапа – поручује Ранковић, напомињући да највеће проблеме имају педагошки факултети који имају све мање студената.

На 12 факултета Универзитета у Крагујевцу има око 17. 000 академаца, с тим да се међународни рејтинг једног универзитета огледа и у броју страних студената. Они су у Крагујевац у нешто већем броју пристигли тек прошле године, када је студије медицине на енглеском језику уписала прва група од око 300 страних студената који су дошли углавном из Африке и Азије, али и из ратом захваћене Украјине.

– Са другом генерацијом која је уписана ове године, Факултет медицинских наука има око 600 страних студената, а студије на енглеском језику у међувремену су акредитовали и Економски факултет у Крагујевцу и Факултет техничких наука у Чачку. Рачунајући све остале, наставу на Крагујевачком универзитету похађа око 800 страних студената. Рекао бих да је то завидан број, имајући у виду да је тај вид интернационализације Крагујевачког универзитета покренут тек пре годину дана. Међутим, истовремено се појавио озбиљан проблем, јер страни студенти по нашем закону немају право на дом, нити могу да користе мензу. Зато имам утисак да су страни студенти препуштени сами себи – каже ректор Ранковић, наводећи да би ови проблеми требало да се решавају уз ангажман градске управе и ресорног министарства.

Крагујевцу очито недостаје студентски кампус који би могао да прими већи број и домаћих и страних студената, с тим да решавање и неких других проблема овдашњег универзитета зависи од разумевања локалних власти и владе. Реч је, пре свега, о Филолошко-уметничком факултету који још од оснивања пре четврт века ради као подстанар без своје зграде. Некада се говорило о крагујевачком Филозофском факултету, а сада је актуелна прича о оснивању Архитектонског факултета. Но, и та питања се, како каже ректор Ранковић, могу решити једино уз помоћ државе.