Platforma "Digitalni pacijenti" otvara vrata personalizovanoj terapiji

NOVI SAD - Povezivanje nauke i kliničke prakse pomera granice u svetskoj medicini, a na tom polju poslednjih godina i domaći naučnici i lekari postižu zavidne rezultate. Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine jedna je od sedam evropskih bolnica u kojima se pomoću platforme "digitalnih bolesnika" uspešno predviđa tok bolesti i ubrzavaju klinička ispitivanja lekova što je otvorilo vrata takozvanoj personalizovanoj terapiji.

 "Digitalni pacijenti" su matematički modeli, a zahvaljujući modernim tehnologijama moguća je simulacija rada čovekovog organizma, a samim tim i toka bolesti. Zahvaljujući toj platformi, moguće je preskočiti nekoliko koraka u kliničkim ispitivanjima novih lekova i medicinskih uređaja.

"Da biste danas testirali neki lek vi morate da testirate to prvo na životinjama, pa u laboratoriji, pa onda na ljudima i potrebno je najmanje hiljadu do dve hiljade pacijenata da biste uopšte videli neke efekte. Ovde je taj proces značajno ubrzan. Na primer stentovi koji se sada ugrađuju u ljude, da bi se otvorile određene arterije se ugrađuju virtuelno na kompjuteru, prvo pa tek onda na pravom pacijentu, i ako su efekti slični nema potrebe da to testiramo na hiljadama pacijenata dovoljno je što smo to uradili na računaru", rekao je prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu

"In silico" studije, odnosno studije rađene na računaru, su u Srbiji do sada realizovane u okviru dva međunarodna projekta. Na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine je urađeno više kliničkih ispitivanja a rezultati su, kako navode u toj ustanovi, odlični.

"Očekuje se da će u narednom periodu to biti predominantan način ispitivanja lekova. Takođe, personalizacije terapije, dakle, ako imamo digitalnog bolesnika koji je replika stvarnog bolesnika, mi možemo da ispitamo određene kombinacije lekova u digitalnom obliku, da vidimo njihove međusobne interakcije i koliko to zaista uspešno deluje na konkretnom bolesniku, kada se uverimo da je to sve kako treba tu terapiju možemo da damo konkretnom bolesniku", kazao je prof. dr Lazar Velicki sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

Na Institutu u Sremskoj Kamenici se radi i na razvoju drugih važnih projekata.

"Jedan od ciljeva je da putem glasa pacijenta pokušamo da dijagnostikujemo različite bolesti. Ono što je primećeno u poslednjih nekoliko godina je da postoje fine modulacije glasa koje su tipične za bolesnike koji imaju Parkinsonovu bolest, srčanu slabost ili neke druge bolesti, koje mogu da se posebnom analizom ukaže na to da te bolesti postoje", dodaje Velicki.

Svi ovi sistemi koji se istražuju na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, su u fazi komercijalizacije, a nakon dobijanja licenci, počeće i demonstracija njihove učinkovitosti.

Veliki broj farmaceutskih kompanija su, kako navode naši sagovornici, pokazale interes za model "digitalnog pacijenta" jer se drastično smanjuju vreme i troškovi razvoja nekog leka ili medicinskog uređaja.