Pametni region u nastajanju - Region Šumadije i Zapadne Srbije

Šta je veštačka inteligencija i kako građanima Srbije objasniti koristi koje mogu imati od veštačke inteligencije? Gde je Srbija na globalnoj mapi kada je u pitanju primena veštačke inteligencije u planiranju ekonomskog, regionalnog i lokalnog razvoja?

Veštačka inteligencija (VI) je kompjuterski program koji radi po određenom algoritmu i na osnovu određenih podataka iz kojih se izvlače neki zaključci. Jednostavnija definicija je da je to program koji oponaša ono što rade ljudska bića, zato je i dobijen naziv veštačka inteligencija. Još uvek nije toliko razvijena primena VI u svakodnevnom životu, bilo u urbanim ili drugim sredinama. Najveća primena VI je trenutno u nauci, medicini i nekim branšama industrije kao što je transportna industrija, gde bismo mogli da pomenemo postojanje vozila koja sama upravljaju (takozvana autonomna vozila). Srbija je dobro pozicionirana na globalnoj mapi kada je u pitanju primena VI u planiranju ekonomskog, regionalnog i lokalnog razvoja. Doneta je strategija razvoja VI na nivou države, osnovan je Institut za veštačku inteligenciju i počela je realizacija naučnih projekata koje finansira Fond za nauku u oblasti razvoja i primene VI. Na Univerzitetu u Kragujevcu akreditovan je master studijski program Veštačka inteligencija, slični studijski programi postoje i na Univerzitetu u Beogradu, kao i na Univerzitetu u Novom Sadu.

Dr Nenad Filipović, rektor, Univerzitet u Kragujevcu

Treba li da se plašimo veštačke inteligencije i kakve promene u strukturi jedne privrede donosi ekspanzija veštačke inteligencije? 

Ne treba da se plašimo VI. Još uvek je to, u stvari, običan kompjuter koga možemo isključiti kada želimo. Mislim da će VI doneti dosta novina u privredama svih zemalja, u zavisnosti od toga na kom nivou i u kojoj meri će VI biti primenjena u industriji i okruženju. Poslovi koji zahtevaju automatizaciju su u opasnosti da budu ugašeni jer će ih preuzeti roboti, odnosno VI. Međutim, održavanje ovih sistema i njihovo programiranje i razvoj će zahtevati kreiranje novih radnih mesta i novih poslova. Da bi se razvoj VI ravnomerno i konstantno prelivao po teritoriji Srbije, potrebno je ravnomerno razvijati regione i univerzitetske centre.

Koje su oblasti u kojima se veštačka inteligencija može najbolje primeniti radi poboljšanja kvaliteta života ljudi u regionima Srbije? Kako regioni (NSTJ 2 nivo) mogu da privuku inovatore? 

Može se reći da se VI najbolje može primeniti u automatskim poslovima kao što je proizvodnja, transport, medicina, finansije, edukacija itd. U Srbiji bi VI trebalo primeniti, pre svega, u procesima proizvodnje jer se time povećava efikasnost proizvodnje. Značajnu primenu VI nalazi i u energetskom sektoru na polju uštede električne energije. Međutim, takođe je potrebno primenjivati VI, koliko je to moguće, i u zdravstvu, obrazovanju, javnoj upravi itd.
Veštačka inteligencija dodatno može pomoći u pronalaženju „teško dostupnih“ grupa ljudi, poput onih koji žive u ruralnim oblastima ili lica kojih nema u registrima. Korišćenjem satelita, dronova, prepoznavanjem slika i korišćenjem metoda pretraživanja, VI može da doprinese njihovom prepoznavanju i uključivanju u socijalne tokove. 
Region Šumadije i Zapadne Srbije može privući sve one koji žele da se bave razvojem i primenom VI kreiranjem novih studijskih programa na Univerzitetu u Kragujevcu i osnivanjem novih kompanija u ovoj oblasti. Trenutno se u Srbiji radi na projektu izgradnje Inovacionog distrikta u Kragujevcu i to će sigurno doprineti razvoju ovih pametnih tehnologija. Dodatno, Data centar u Kragujevcu je jedinstven budući da ne postoji slična institucija u širem delu Centralne i Jugoistočne Evrope. Data centar i Inovacioni distrikt će značajno podići BDP u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji zahvaljujući primeni VI u različitim oblastima, kao što su bioinformatika, bioinženjering, sajber bezbednost, pametni gradovi, koji su prepoznati kao strateški pravci razvoja i korišćenja veštačke inteligencije u ovim oblastima.

Kako treba da izgleda inovacioni ekosistem jednog regiona baziran na veštačkoj inteligenciji? Kada bi mogli da kažemo da je planiranje ekonomskog razvoja regiona vođeno na bazi veštačke inteligencije? 

Inovacioni ekosistem jednog regiona koji je baziran na VI treba da omogući, na primer, automatsko obavljanje svih komunalnih usluga u regionu, automatski transport, korišćenje robota za obavljanje različitih usluga i poslova, kao što je nabavka namirnica, čišćenje i održavanje prostorija. Može se upravljati razvojem regiona kroz implementaciju projekata usmerenih na razvoj pametnih tehnologija. Postoji nekoliko izolovanih primera korišćenja VI i robota u svetu za obavljanje svih usluga ili u spasilačkim akcijama u toku požara, kao i za pronalaženje  ljudi u ruševinama posle zemljotresa, ali to su još uvek samo pojedinačni i izolovani primeri. Potrebno je još dosta vremena do potpune primene ovih tehnologija.

Pandemija kovid-19 je ubrzala primenu veštačke inteligencije u sektoru zdravlja. Kako Srbija, a kako region Šumadije i Zapadne Srbije, može da integriše veštačku inteligenciju u svoje zdravstvene politike i politike unapređenja blagostanja ljudi?

Srbija, kao i region Šumadije i Zapadne Srbije, može da integriše VI u svoje zdravstvene politike i politike unapređenja blagostanja ljudi kroz razne programe primene. Pre toga je potrebno uvesti odgovarajuće regulative, kao što su korišćenje  VI tehnologije za medicinske uređaje i terapiju. Takođe, veoma je značajno i finansirati projekte  koji imaju za cilj uvođenje VI u naš zdravstveni sistem i primenu u dijagnostici i terapiji. To nije lak proces i trebaće dosta vremena za implementaciju, ali je potrebno započeti taj proces.

Obrazovanje za veštačku inteligenciju – preko 65% dece koja danas kreću u osnovnu školu, kada izađu na tržište rada, susretaće se sa novim tipovima poslova koji danas ne postoje. Kako možemo biti sigurni da školujemo radnike koji će biti potrebni u budućnosti? 

Verovatno je tačno da će se deca koja danas kreću u osnovnu školu susresti sa novim vrstama poslova koji danas ne postoje, ali to ne znači da će biti uzaludno njihovo školovanje. Naime, kako se tržište rada bude menjalo, najviše će morati da reaguju univerziteti koji će morati da prilagođavaju svoje studijske programe u skladu sa promenama tržišta. Veštine i kompetencije koje će uticati na dodatu vrednost u društvu i ekonomiji koja će biti utemeljena na VI su, pre svega, programiranje, održavanje, i upravljanje VI. Ovde se, naravno, podrazumeva i proizvodnja robota, novih naprednih računarskih procesora, biokompjutera, novih čipova itd. Regioni moraju da prate nove trendove, a univerziteti u regionu bi trebalo da prilagođavaju studijske programe kako bi doprineli tome da njihovo stanovništvo razvija sve neophodne veštine, znanja i kompetencije.

Možete li navesti projekte koji su deo programa HORIZONT 2020?

SILICOFCM – razvoj kompjuterske platforme za bolju dijagnozu i predviđanje razvoja bolesti porodične kardiomiopatije.
TAXINOMISIS – kompjuterska platforma za procenu razvoja bolesti karotidne arterije kod pacijenata
HarmonicSS – kompjuterska platforma za harmonizaciju i analizu regionalne, nacionalne i međunarodne baze podataka za Sjorgenovu bolest, procena razvoja bolesti, lečenje i razvoj novih regulativa.
PANBioRA – personalna procena rizika kod razvoja novih biomaterijala.
InSilc – in silico kliničke studije za razvoj novih biodegradabilnih stentova.
HOLOBALANCE – razvoj holograma za personalnu terapiju pomoću virtuelnog terapeuta kod starijih osoba sa poremećajem ravnoteže.
SMARTool – kompjuterski sistem za kliničko odlučivanje kod lečenja bolesti koronarnih arterija.
DECODE – kompjuterska platforma za simulaciju i optimizaciju tretmana perifernih krvnih sudova.
SGABU – razvoj kapaciteta Srbije u domenu višeskalnog modeliranja i medicinske informatike u biomedicinskom inženjeringu.
COVIDAI – primena regresionih metoda zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju u modeliranju širenja bolesti kovid-19.