Osniva se nacionalni centar za sajber-bezbednost

Rektor Kragujevačkog univerziteta Nenad Filipović apelovao na državu da reši probleme finansiranja visokog školstva

Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu (Foto: B. Kartalović)

Kragujevac – Budući nacionalni centar za sajber-bezbednost biće formiran u Kragujevcu i radiće u okviru Državnog data centra, otkriva rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović, koji je u razgovoru za „Politiku” apelovao na državu da reši probleme finansiranja visokog školstva u Srbiji.

– Univerzitet u Kragujevcu pokrenuo je kratki program obuke za sajber-stručnjake, na koji se do sada prijavilo 25 kandidata. Reč je o jednosemestralnom programu koji mogu da upišu i srednjoškolci. Za one koji uspešno završe obuku obezbeđena je praksa u kompanijama koje se bave sajber-bezbednošću. Obučeni stručnjaci biće angažovani u nacionalnom centru za sajber-bezbednost, koji će raditi u okviru postojećeg Državnog data centra u Kragujevcu – objašnjava rektor Filipović.

U razgovoru za naš list, Filipović je ukazao i na niz nelogičnosti u finansiranju visokog školstva u Srbiji, između ostalog i na zastareli način obračuna plata fakultetskih profesora.

– Imamo veći koeficijent, s obzirom na zvanja i titule, ali osnovica zarade fakultetskih profesora je niža od one koju imaju nastavnici u srednjim i osnovnim školama. Tražimo samo da se ta osnovica izjednači, ništa više. Tim povodom su reagovali svi državni univerziteti, s tim da je naš predlog bio možda najobuhvatniji – navodi Filipović, podsećajući da je ovaj problem nastao još pre desetak godina.

Univerzitet u Kragujevcu ima 12 fakulteta, oko 20. 000 studenata i 1. 500 profesora. Njih 15 je visoko kotirano na prestižnoj Stanford listi koja beleži učinak pojedinačnih naučnika, a Kragujevački univerzitet je već godinama prisutan na Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta u svetu, zahvaljujući profesorima medicine i matematike.

Sjajni rezultati Kragujevačkog univerziteta na međunarodnom planu, prema oceni rektora Filipovića, nisu adekvatno vrednovani u nacionalnim okvirima.

– Država danas ima mnoštvo fondova i programa preko kojih finansira projekte, više nego ikada pre, ali mi se čini da se sredstva ne raspodeljuju po zaslugama. Od oko 500 projekata u poslednjih pet godina, Kragujevački univerzitet je dobio sredstva za svega 30. I Univerzitet u Nišu nije bolje prošao, pošto su Beograd i Novi Sad pokupili skoro sve. Neće biti da naši profesori ne umeju da predlože naučno utemeljen i atraktivan projekat. Po učešću u međunarodnim projektima, imajući u vidu broj istraživača, Kragujevački univerzitet je najbolji u Srbiji. Možda bi ovaj problem mogao da se reši kao u Grčkoj, gde postoji geografski princip finansiranja visokog školstva, tako da nijedna regija nije uskraćena. Da nije tako, sav novac bi završio u Solunu i Atini – predočava rektor Filipović.

Prema rečima našeg sagovornika, mnogi fakulteti u našoj zemlji imaju problem i sa osnovnim materijalnim troškovima, jer često ne mogu da plate ni komunalne račune.

– Ili će država da obezbedi dovoljno novca za te troškove, ili ćemo svi morati da se okrenemo saradnji sa privredom. Fakultetima medicine i inženjerskih nauka u Kragujevcu to nije problem, ali šta da radimo sa filolozima i pedagozima čiji se rad ne može baš tako lako komercijalizovati. Neki fakulteti uopšte nemaju samofinansirajuće studente, a postavlja se i pitanje ko će na Prirodno-matematičkom fakultetu da zameni profesore informatike koji odlaze u penziju. Studenti informatike nisu zainteresovani za akademsku karijeru, jer mnogo više mogu da zarade u privatnom sektoru – navodi Filipović.

Delimično rešenje ovih problema rektor Kragujevačkog univerziteta vidi u saradnji naših naučnoobrazovnih ustanova sa evropskim, američkim, ali i kineskim fondovima koji raspolažu ogromnim sredstvima.