Платформа "Дигитални пацијенти" отвара врата персонализованој терапији

НОВИ САД - Повезивање науке и клиничке праксе помера границе у светској медицини, а на том пољу последњих година и домаћи научници и лекари постижу завидне резултате. Институт за кардиоваскуларне болести Војводине једна је од седам европских болница у којима се помоћу платформе "дигиталних болесника" успешно предвиђа ток болести и убрзавају клиничка испитивања лекова што је отворило врата такозваној персонализованој терапији.

 "Дигитални пацијенти" су математички модели, а захваљујући модерним технологијама могућа је симулација рада човековог организма, а самим тим и тока болести. Захваљујући тој платформи, могуће је прескочити неколико корака у клиничким испитивањима нових лекова и медицинских уређаја.

"Да бисте данас тестирали неки лек ви морате да тестирате то прво на животињама, па у лабораторији, па онда на људима и потребно је најмање хиљаду до две хиљаде пацијената да бисте уопште видели неке ефекте. Овде је тај процес значајно убрзан. На пример стентови који се сада уграђују у људе, да би се отвориле одређене артерије се уграђују виртуелно на компјутеру, прво па тек онда на правом пацијенту, и ако су ефекти слични нема потребе да то тестирамо на хиљадама пацијената довољно је што смо то урадили на рачунару", рекао је проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу

"In silico" студије, односно студије рађене на рачунару, су у Србији до сада реализоване у оквиру два међународна пројекта. На Институту за кардиоваскуларне болести Војводине је урађено више клиничких испитивања а резултати су, како наводе у тој установи, одлични.

"Очекује се да ће у наредном периоду то бити предоминантан начин испитивања лекова. Такође, персонализације терапије, дакле, ако имамо дигиталног болесника који је реплика стварног болесника, ми можемо да испитамо одређене комбинације лекова у дигиталном облику, да видимо њихове међусобне интеракције и колико то заиста успешно делује на конкретном болеснику, када се уверимо да је то све како треба ту терапију можемо да дамо конкретном болеснику", казао је проф. др Лазар Велицки са Института за кардиоваскуларне болести Војводине.

На Институту у Сремској Каменици се ради и на развоју других важних пројеката.

"Један од циљева је да путем гласа пацијента покушамо да дијагностикујемо различите болести. Оно што је примећено у последњих неколико година је да постоје фине модулације гласа које су типичне за болеснике који имају Паркинсонову болест, срчану слабост или неке друге болести, које могу да се посебном анализом укаже на то да те болести постоје", додаје Велицки.

Сви ови системи који се истражују на Институту за кардиоваскуларне болести Војводине, су у фази комерцијализације, а након добијања лиценци, почеће и демонстрација њихове учинковитости.

Велики број фармацеутских компанија су, како наводе наши саговорници, показале интерес за модел "дигиталног пацијента" јер се драстично смањују време и трошкови развоја неког лека или медицинског уређаја.