Паметни регион у настајању - Регион Шумадије и Западне Србије

Шта је вештачка интелигенција и како грађанима Србије објаснити користи које могу имати од вештачке интелигенције? Где је Србија на глобалној мапи када је у питању примена вештачке интелигенције у планирању економског, регионалног и локалног развоја?

Вештачка интелигенција (ВИ) је компјутерски програм који ради по одређеном алгоритму и на основу одређених података из којих се извлаче неки закључци. Једноставнија дефиниција је да је то програм који опонаша оно што раде људска бића, зато је и добијен назив вештачка интелигенција. Још увек није толико развијена примена ВИ у свакодневном животу, било у урбаним или другим срединама. Највећа примена ВИ је тренутно у науци, медицини и неким браншама индустрије као што је транспортна индустрија, где бисмо могли да поменемо постојање возила која сама управљају (такозвана аутономна возила). Србија је добро позиционирана на глобалној мапи када је у питању примена ВИ у планирању економског, регионалног и локалног развоја. Донета је стратегија развоја ВИ на нивоу државе, основан је Институт за вештачку интелигенцију и почела је реализација научних пројеката које финансира Фонд за науку у области развоја и примене ВИ. На Универзитету у Крагујевцу акредитован је мастер студијски програм Вештачка интелигенција, слични студијски програми постоје и на Универзитету у Београду, као и на Универзитету у Новом Саду.

Др Ненад Филиповић, ректор, Универзитет у Крагујевцу

Треба ли да се плашимо вештачке интелигенције и какве промене у структури једне привреде доноси експанзија вештачке интелигенције? 

Не треба да се плашимо ВИ. Још увек је то, у ствари, обичан компјутер кога можемо искључити када желимо. Мислим да ће ВИ донети доста новина у привредама свих земаља, у зависности од тога на ком нивоу и у којој мери ће ВИ бити примењена у индустрији и окружењу. Послови који захтевају аутоматизацију су у опасности да буду угашени јер ће их преузети роботи, односно ВИ. Међутим, одржавање ових система и њихово програмирање и развој ће захтевати креирање нових радних места и нових послова. Да би се развој ВИ равномерно и константно преливао по територији Србије, потребно је равномерно развијати регионе и универзитетске центре.

Које су области у којима се вештачка интелигенција може најбоље применити ради побољшања квалитета живота људи у регионима Србије? Како региони (НСТЈ 2 ниво) могу да привуку иноваторе? 

Може се рећи да се ВИ најбоље може применити у аутоматским пословима као што је производња, транспорт, медицина, финансије, едукација итд. У Србији би ВИ требало применити, пре свега, у процесима производње јер се тиме повећава ефикасност производње. Значајну примену ВИ налази и у енергетском сектору на пољу уштеде електричне енергије. Међутим, такође је потребно примењивати ВИ, колико је то могуће, и у здравству, образовању, јавној управи итд.
Вештачка интелигенција додатно може помоћи у проналажењу „тешко доступних“ група људи, попут оних који живе у руралним областима или лица којих нема у регистрима. Коришћењем сателита, дронова, препознавањем слика и коришћењем метода претраживања, ВИ може да допринесе њиховом препознавању и укључивању у социјалне токове. 
Регион Шумадије и Западне Србије може привући све оне који желе да се баве развојем и применом ВИ креирањем нових студијских програма на Универзитету у Крагујевцу и оснивањем нових компанија у овој области. Тренутно се у Србији ради на пројекту изградње Иновационог дистрикта у Крагујевцу и то ће сигурно допринети развоју ових паметних технологија. Додатно, Дата центар у Крагујевцу је јединствен будући да не постоји слична институција у ширем делу Централне и Југоисточне Европе. Дата центар и Иновациони дистрикт ће значајно подићи БДП у Шумадији и Западној Србији захваљујући примени ВИ у различитим областима, као што су биоинформатика, биоинжењеринг, сајбер безбедност, паметни градови, који су препознати као стратешки правци развоја и коришћења вештачке интелигенције у овим областима.

Како треба да изгледа иновациони екосистем једног региона базиран на вештачкој интелигенцији? Када би могли да кажемо да је планирање економског развоја региона вођено на бази вештачке интелигенције? 

Иновациони екосистем једног региона који је базиран на ВИ треба да омогући, на пример, аутоматско обављање свих комуналних услуга у региону, аутоматски транспорт, коришћење робота за обављање различитих услуга и послова, као што је набавка намирница, чишћење и одржавање просторија. Може се управљати развојем региона кроз имплементацију пројеката усмерених на развој паметних технологија. Постоји неколико изолованих примера коришћења ВИ и робота у свету за обављање свих услуга или у спасилачким акцијама у току пожара, као и за проналажење  људи у рушевинама после земљотреса, али то су још увек само појединачни и изоловани примери. Потребно је још доста времена до потпуне примене ових технологија.

Пандемија ковид-19 је убрзала примену вештачке интелигенције у сектору здравља. Како Србија, а како регион Шумадије и Западне Србије, може да интегрише вештачку интелигенцију у своје здравствене политике и политике унапређења благостања људи?

Србија, као и регион Шумадије и Западне Србије, може да интегрише ВИ у своје здравствене политике и политике унапређења благостања људи кроз разне програме примене. Пре тога је потребно увести одговарајуће регулативе, као што су коришћење  ВИ технологије за медицинске уређаје и терапију. Такође, веома је значајно и финансирати пројекте  који имају за циљ увођење ВИ у наш здравствени систем и примену у дијагностици и терапији. То није лак процес и требаће доста времена за имплементацију, али је потребно започети тај процес.

Образовање за вештачку интелигенцију – преко 65% деце која данас крећу у основну школу, када изађу на тржиште рада, сусретаће се са новим типовима послова који данас не постоје. Како можемо бити сигурни да школујемо раднике који ће бити потребни у будућности? 

Вероватно је тачно да ће се деца која данас крећу у основну школу сусрести са новим врстама послова који данас не постоје, али то не значи да ће бити узалудно њихово школовање. Наиме, како се тржиште рада буде мењало, највише ће морати да реагују универзитети који ће морати да прилагођавају своје студијске програме у складу са променама тржишта. Вештине и компетенције које ће утицати на додату вредност у друштву и економији која ће бити утемељена на ВИ су, пре свега, програмирање, одржавање, и управљање ВИ. Овде се, наравно, подразумева и производња робота, нових напредних рачунарских процесора, биокомпјутера, нових чипова итд. Региони морају да прате нове трендове, а универзитети у региону би требало да прилагођавају студијске програме како би допринели томе да њихово становништво развија све неопходне вештине, знања и компетенције.

Можете ли навести пројекте који су део програма ХОРИЗОНТ 2020?

SILICOFCM – развој компјутерске платформе за бољу дијагнозу и предвиђање развоја болести породичне кардиомиопатије.
TAXINOMISIS – компјутерска платформа за процену развоја болести каротидне артерије код пацијената
HarmonicSS – компјутерска платформа за хармонизацију и анализу регионалне, националне и међународне базе података за Сјоргенову болест, процена развоја болести, лечење и развој нових регулатива.
PANBioRA – персонална процена ризика код развоја нових биоматеријала.
InSilc – in silico клиничке студије за развој нових биодеградабилних стентова.
HOLOBALANCE – развој холограма за персоналну терапију помоћу виртуелног терапеута код старијих особа са поремећајем равнотеже.
SMARTool – компјутерски систем за клиничко одлучивање код лечења болести коронарних артерија.
DECODE – компјутерска платформа за симулацију и оптимизацију третмана периферних крвних судова.
SGABU – развој капацитета Србије у домену вишескалног моделирања и медицинске информатике у биомедицинском инжењерингу.
COVIDAI – примена регресионих метода заснованих на вештачкој интелигенцији и машинском учењу у моделирању ширења болести ковид-19.