Nauka se ne može razvijati uz pomoć štapa i kanapa

Gledajući bivšu Jugoslaviju, samo je Beogradski univerzitet ispred nas, kaže novi rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Vladimir Ranković

Kragujevac – Prof. dr Vladimir Ranković novi je rektor Univerziteta u Kragujevcu, 13. po redu od osnivanja ove naučne ustanove 1976. godine. Na sednici održanoj 30. septembra dobio je jednodušnu podršku Saveta univerziteta, a dužnost rektora obavljaće do 2027, sa mogućnošću da mu mandat bude produžen za još tri godine.

Ranković je redovni profesor kragujevačkog Ekonomskog fakulteta.

Pre izbora za rektora bio je prorektor za nastavu i studentska pitanja, a po imenovanju bivšeg rektora Nenada Filipovića za direktora Fonda za nauku, nekoliko meseci je obavljao i dužnost v. d. rektora. Ranković je rođen je 1977, ali nije najmlađi rektor Kragujevačkog univerziteta.

Studije mašinstva u Beogradu Ranković je završio 2002. godine, kada ga je angažovao akademik Miloš Kojić, osnivač Centra za bioinženjering u Kragujevcu. Zajedno sa plejadom mladih istraživača, Ranković je radio u Centru za kompjuting Kragujevačkog univerziteta, a 2007. je doktorirao primenjeno računarstvo, upravo kod profesora Kojića čiji je đak bio i prethodni rektor prof. dr Filipović.

– Akademik Kojić je ostavio dubok trag na Kragujevačkom univerzitetu. Bio je rektor nepunu godinu, ali je njegov naučni i pedagoški rad dao izuzetne rezultate, posebno na polju mehanike i primenjene mehanike. Kojić je rodonačelnik metode konačnih elemenata u Srbiji. Govorimo o sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka, kada je profesor Kojić na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu napravio prvi softver. Bilo je to revolucionarno delo, pionirski korak u primenjenoj informatici. Po završetku studija, i sam se u Kojićevoj grupi bavio razvojem softvera, konkretno računarskog programa koji je analizirao mehaničke i biomehaničke karakteristike stentova u arterijama. Iz tog perioda ostaje upamćen veliki projekat iz bionženjeringa koji smo pod mentorstvom profesora Kojića radili sa naučnicima sa Harvarda – navodi rektor Ranković pred kojim se nalaze nemali izazovi skopačni sa visokim međunarodnim rejtingom koji je Kragujevački univerzitet dostigao poslednjih godina.

Na Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta Kragujevački univerzitet je među prvih 300, a 17 njegovih profesora se visoko kotira na Stanford listi koja vrednuje učinak pojedinačnih naučnika.

– Dobro se kotiramo i na listi „Tajms hajer edjukejšen”, gde smo u rangu Zagrebačkog univerziteta. Na ovoj listi, gledajući bivšu Jugoslaviju, samo je Beogradski univerzitet ispred nas, a bolji smo od univerziteta u Novom Sadu, Nišu, Splitu, Rijeci, Ljubljani, Sarajevu... Za ove uspehe su najzaslužniji profesori Prirodno-matematičkog fakulteta i Fakulteta medicinskih nauka koji je poslednjih godina nosilac razvoja našeg univerziteta. Njih prate mašinski i tehnički fakulteti, zapravo svi oni koji mogu da komercijalizuju svoj rad i lakše pristupe projektima. Projekti donose novac i mogućnost da se investira u modernu opremu. To je neophodno, jer savremena nauka ne može da se razvija uz pomoć štapa i kanapa – poručuje Ranković, napominjući da najveće probleme imaju pedagoški fakulteti koji imaju sve manje studenata.

Na 12 fakulteta Univerziteta u Kragujevcu ima oko 17. 000 akademaca, s tim da se međunarodni rejting jednog univerziteta ogleda i u broju stranih studenata. Oni su u Kragujevac u nešto većem broju pristigli tek prošle godine, kada je studije medicine na engleskom jeziku upisala prva grupa od oko 300 stranih studenata koji su došli uglavnom iz Afrike i Azije, ali i iz ratom zahvaćene Ukrajine.

– Sa drugom generacijom koja je upisana ove godine, Fakultet medicinskih nauka ima oko 600 stranih studenata, a studije na engleskom jeziku u međuvremenu su akreditovali i Ekonomski fakultet u Kragujevcu i Fakultet tehničkih nauka u Čačku. Računajući sve ostale, nastavu na Kragujevačkom univerzitetu pohađa oko 800 stranih studenata. Rekao bih da je to zavidan broj, imajući u vidu da je taj vid internacionalizacije Kragujevačkog univerziteta pokrenut tek pre godinu dana. Međutim, istovremeno se pojavio ozbiljan problem, jer strani studenti po našem zakonu nemaju pravo na dom, niti mogu da koriste menzu. Zato imam utisak da su strani studenti prepušteni sami sebi – kaže rektor Ranković, navodeći da bi ovi problemi trebalo da se rešavaju uz angažman gradske uprave i resornog ministarstva.

Kragujevcu očito nedostaje studentski kampus koji bi mogao da primi veći broj i domaćih i stranih studenata, s tim da rešavanje i nekih drugih problema ovdašnjeg univerziteta zavisi od razumevanja lokalnih vlasti i vlade. Reč je, pre svega, o Filološko-umetničkom fakultetu koji još od osnivanja pre četvrt veka radi kao podstanar bez svoje zgrade. Nekada se govorilo o kragujevačkom Filozofskom fakultetu, a sada je aktuelna priča o osnivanju Arhitektonskog fakulteta. No, i ta pitanja se, kako kaže rektor Ranković, mogu rešiti jedino uz pomoć države.