Одржано предавање дописног члана САНУ Слободана Марковића „Ледено доба у Србији“

Академик Милош Ђуран је, у име организатора, поздравио предавача и захвалио му на прилици да научнике и истраживаче са Универзитета у Крагујевцу упозна са актуелним истраживањима у области физичке географије и палеоклиме. Проф. др Ненад Филиповић, ректор, представио је радну биографију и изванредне, међународно признате научне резултате проф. Слободана Марковића.

Дописни члан САНУ Слободан Б. Марковић, географ, редовни је професор Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и члан Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ (од 2015. године). Један је од водећих светских истраживача у области геонаука. Уврштен је у Станфордску листу међу 2% најуспешнијих истраживача у свету за резултате постигнуте у 2020. и 2021. години. Награђен је као најцитиранији научник у АП Војводини, у области природних наука, област за физику, хемију и физичку географију. Године 2022. добио је награду Милутин Миланковић за допринос развоју науке у АП Војводини.

У периоду од 2011. дo 2019. био је председник Loess Focus Group of International Union for Quaternary Research.  Рецензент је у бројним водећим међународним часописима. Био је гостујући уредник специјалних издања у часописима: Quaternary International (9 пута), Open Geosciences (3 пута), Acta Geographica Slovenica (2 пута) и по 1 пут у часописама: Catena, Palaeo3, Quaternary Research и Central European Journal of Geosciences. Добитник је престижне Хумболтове стипендије (2002-2004) и стипендије председника Кинеске Академије Наука (2018).

На предавању одржаном на Универзитету у Крагујевцу, проф. Слободан Марковић елаборирао је промене које су се  на нашој планети догодиле неколико пута, а које су познате под називом „ледено доба“. Ледено доба (плеистоцен) представља завршну етапу у геолошком развоју планете Земље и оно је трајало током приближно 2,6 милиона година. Наш чувени научник Милутин Миланковић је овај збуњујући глобални климатски феномен објаснио својом познатом теоријом о астрономским узроцима појаве леденог доба.

Током геолошке прошлости глобалне температуре су имале огромне флуктуације. Ове снажне глобалне палеклиматске осцилације су биле нешто слабије испољене на територији данашње Србије. Узроковале су распрострањеност живог света и миграције, попут оних које су се у Дунавско-моравском коридору догађале пре 450 000 година. Зато наша земља представља рефугијално станиште за бројне ендемске врсте биљака које су ту преживеле хладне фазе леденог доба и захваљујући томе и сада представља један од најзначајнијих центара европског биодиверзитета. Централни Балкан је истовремено представљао и важан коридор путем којег су наши палеолитски преци опстајали и повремено насељавали друге делове Европе.

Проф. Слободан Марковић је, у пројекцији будућности наше цивилизације,  указао на важност проналажења нових извора енергије, с озбиром да је последњих 40 000 година ватра суштински извор енергије на планети. 

Фото галерија: